Академик  Иван Јевтић затражио је од Српске академије наука и уметности (САНУ) да се огласи и алармира Владу Србије поводом телевизијских емисија „Велики брат“ и „Фарма“ које, према његовом мишљењу, угрожавају морал и дух српске нације.

Јевтић је на седници Редовне скупштине САНУ рекао да те емисије представљају понижење и уништавање свега људског, моралног, духовног и да нико ништа не предузима, због независности и слободе медија.

„Треба да постоји слобода медија, али због нечега што дира директно у ментално стање нације, Академија је дужна да на неки начин регује. Треба пронаћи начин да се реагује и затворе ти извори зла. То је нездраво и треба стати му стати на пут“, нагласио је Јевтић.

Светски признати композитор апеловао је да Академија упути писмо Влади Србије и затражи да се помогне родитељима са много деце.

„Сведоци смо да сваке године нестане 30.000 људи, то је алармантно стање где опет нико ништа не предузима. У Француској људи са више деце зарађују довољно да ништа не морају да раде. То нису велике паре да се дечији додаци повећају“, рекао је Јевтић.

Академик Исидора Жебељан је замолила Академију да помогне за заживи делатност Одбора за заштиту српске музичке баштине који је формиран ове године при Одељењу ликовних и музичких уметности САНУ.

„Замислите ситуацију у којој 'Сеобе' Милоша Црњанског никад нису штампане, а не зна се где је оригинални рукопис или да 'На Дрини ћуприја' никад није штампана, а да рукопис труне у неком мемљивом подруму. Тада не бисмо имали ни трунчице идеје ко смо, јер не бисмо имали сазнање, искуство које проистиче из ових генијалних и драгоцених уметничких дела која чине наш идентитет“, приметила је Жебељан, додавши да је управо таква ситуација са српском уметничком музичком баштином.

Она је рекла да готово целокупан опус највећих српских композитора Петра Коњевића, Енрика Јосифа, Миленка Живковића и велеки део стваралштва Василија Мокрањца никад није штампан и труне по мрачним буџацима, док многа дела никад нису изведена, јер се не зна где су ноте.

„Сви ови композитори су били академици, а можемо само да замишљамо у каквом је стању заоставштина композитора који то нису били. Због ове алармантне, трагичне и катастрофалне ситуације основан је Одбор за заштиту српске музичке баштине и ја вас молим да и у овом невремену помогнете да његове активности заживе како би се идентитету српског народа придодала још једна врло важна карика која је до сада недостајала. Једино ћемо тако открити ко смо“, нагласила је Жебељан.

Академик Василије Крестић је у оквиру дискусије скренуо пажњу да међу наградама које је САНУ недавно основала не постоје признања за историју и језик - „дисциплине које су подстакле оснивање Друштва српске словесности“, претече САНУ.

„Ти темељи наше установе су до те мере запостављени, а ми идемо обрнутим смером у награђивању. Оне науке које су интернационалне и којима се бави цео свет подстичемо и то је добро, а оне науке које негујемо највише ми, у нашој средини, наше националне науке потпуно су запостављене и то у критичном тренутку када се врше озбиљни фалсификати у целом свету, поготово у Европи, на рачун српске историје“, истакао је Крестић.

Он је нагласио да у овом критичном тренутку, поготово што се ближи обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, „не смемо да седимо скрштених руку“ и да Академија мора да се побрине за обезбеђивање средстава како би се стимулисале „наше националне науке“.

       (Танјуг)