Задњих дана појавили су се чланци у неким српским новинама и у другим медијима како постоји могућност да римокатолички папа, језуита Францис (Фрањо) буде позван да дође у Србију, као и да би то он радо прихватио.

Говори се да је садашњи римски папа, који долази из Латинске Америке наводно другачији од својих предходника Бенедикта XVI и Јована Павла II, који су се показали као непријатељи српског народа и Српске Православне Цркве. О њиховој делатности било је говора у више чланака на сајту „Борба за веру“.

Познато је да поједини фанариоти, тзв. екуменисти и новотарци у СПЦ желе да виде римског папу у Србији. Они верују да би таква посета дала могућност да се утврде њихове тежње да се Српска Православна Црква подреди папи, па се свим силама труде да измене српско црквено правило и служе Литургије на начин који више одговара римокатолицима и папи.  Поједине владике служе заједно са римокатоличким бискупима. Подршку им пружа велики фанариота, екуменски патријарх у Турској. Постоје и они који се надају да би посета папе и приближавање Ватикану отупили оштрицу мржње коју римокатолички свештеници и бискупи у Хрватској шире и манифестују против Срба у Хрватској и у Босанско-Херцеговачкој федерацији. Овакав против српски став подржава и ЕУ. Међутим, српски православни народ никада не би дочекао са добродошлицом неког римског папу уколико Римокатоличка "црква" у целини не измени свој непријатељски став према српском народу и према Српској Православној Цркви.

Не смемо заборавити против-српско деловање Римокатоличке "цркве" и њених поглавара папа против православних Срба током векова. Не смемо заборавити многе раније покушаје унијаћења, насилног покрштавања и целокупног деловања против православног српског народа за време турске окупације Србије, Босне и Херцеговине или мађарске окупације Срема, Бачке, Баната и других делова мађарске краљевине итд. Још увек су нам у сећању грозни масакри Срба који су подстицани од стране римокатоличких бискупа и свештенства у току I светског рата. Те ране нису никада залечене, а Ватикан се никада није оградио од тих злочина. Напротив, Римокатоличка "црква" у Хрватској и у Босни и Херцеговини је између два светска рата распиривала мржњу против Срба и других некатолика (Јевреја и Рома). Језуити, крижари, часне сесте, Фрањевци и разне католичке организације попут "Орлова"  и других, припремале су терен да се у НДХ изврши геноцид против Срба, Јевреја и Рома. Резултат тог њиховог деловања нам је добро познат. Међународна комисија за истину о Јасеновцу, као и неколико Међународних конференција о Јасеновцу су утврдили да је само у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у току II светског рата убијено преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости. Према америчким изворима преко 1400 римокатоличких свештеника у НДХ је лично убијало, силовало, пљачкало и мучило Србе, Јевреје и Роме. Римокатоличка "црква" никада није санкционисала све те злочинце из својих редова, ка што није санкционисала ни оне из времена I светског рата. Римске папе су прогласили за блажене (на путу да постану католички светитељи) такве особе као што је био главни идеолог усташтва, крижара, орлова, часних сестара, yбица деце итд., Ханца Ивана Мерца из католичког самостана Петрићевац у Бања Луци. Баш из тог самостана су Фрањевци започели клање Срба у Бања Луци и у околним селима. Клали су и мучили малу децу у школи. Сви ови кољачи су били задојени католичком идеологијом у самостану Петрићевац. Веома је дугачка листа католичких самостана из којих су католички свештеници, кољачи, убијали и мучили Србе, Јевреје и Роме. Римокатоличка "црква" је прогласила за блаженог и Доминика Мандића, организатора тзв. пацовских канала за бекство у САД и у Латинску Америку кољача и убица из НДХ. О тим деловањима Римокатоличке "цркве" пише и некадашњи командант Јасеновачког логора, злочинац Динко Шакић, наводећи у својој књизи  поименично католичке самостане у којима се крио и ко му је све у тим самостанима пружао помоћ и омогућио бекство у Америку. Римокатолици Хрвати се сада усред Загреба клањају блаженом ратном злочинцу, надбискупу геноцида, блиском пријатељу Павелића, врховном викару усташтва Алојзију Степинцу, који је благосиљао усташе крвавих руку од клања Срба.

Ниједан папа није посетио ни Доњу Градину ни Јасеновац иако су долазили у Босну и у Хрватску. Садашња држава Хрватска жели да умањи број жртава побијених у Јасеновачком систему логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Према изјавама званичних руководилаца Хрватске и званичних хрватских институција, произлази да у тим логорима није убијен ни један Србин. Наиме, зна се, да је убијено 33 000 Јевреја, 80 000 Рома. Постоје спискови страдалих Јевреја, а зна се да је према попису после II светског рата у Хрватској, Босни и Херцеговини преживело мање од 1000 Рома. Сада хрватски званичници тврде да је у јасеновачким логорима страдало мање од 80 000 жртава. Произлази да међу жртвама није било Срба. Ја сам лично ископавао масовне гробнице жртава у Јасеновцу и у Доњој Градини и уверио се да су ту побијени Срби

На Римокатоличкој "цркви" и њеним папама је да пониште проглашење за блажене такве злочинце као што је Алојзије Степинац (и не само он), да затим признају грехове свога свештенства и активиста и да се покају и замоле за опроштај за све злочине које су починили према православним Срима, Јеврејима и Ромима. Треба да одају пошту жртвама хрватског геноцида против Срба, Јевреја и Рома. Ватикан и римски папа треба да се побрину да Римокатоличка "црква" у Хрвата, њени бискупи и бискупске конфренције Хрватске престану да шире мржњу према Србима, који никада нису нападали Хрвате и Римокатоличку "цркву" а који су увек били жртве римокатоличког терора. Тек тада се може поставити питање доласка римског папе у Србију.

Они који у СПЦ мисле да би без покајања грехова Римокатоличке "цркве" и њеног свештенства, као и без престанка  јавног против-српског деловања, требало позвати папу Фрању у Србију, морају добро да размисле и да не дозволе да се идентификују с доказаним непријатељима српског народа и Српске Православне Цркве.