У јесен 1998, када сам опет стигао у Београд, САД су са истрајношћу гурале свој "косовски пројекат", не штедећи средства. Први корак је био "испирање мозга" становништва Србије и Црне Горе.
Радио "Слобода" и "Слободна Европа", најавили су продужавање програма својих јужнословенских редакција. Између осталих, вечерње издање емисије "Југославија изнутра", која је раније имала своје полусатно емитовање, продужена је на читав сат. Програм "На линији догађаја" промењен је и покривао је само догађаје са Косова. Активно је коришћен интернет, што је објашњавано тиме да би Београд могао да забрани емитовање програма, припреманих од стране Запада. Програм је припреман са великим професионализмом и познавањем унутрашњих проблема. Схватио сам то након што сам послушао у Београду неколико вести и анализа проблема РС и РСЕ. Американци су јасно одредили задатак - да се слушаоци убеде да Милошевића треба да замени други лидер и да се на Косову власт преда Ругови и Тачију. Поред радија, у кампању су биле укључене и све телевизијске могућности. За САД, било је веома важно да своје грађане убеде да је Косову потребна посебна подршка из Беле куће. Овај метод је већ био испробан у Босни и Херцеговини и сад су га само копирали и унели у "косовски сценарио". Америчке обавештајне службе су у више наврата давале лажне податке о ситуацији у покрајини. На пример, средином августа 1998, када је почела "анти-југословенска" хистерија по читавом свету, на Косово су стигли многи страни новинари, које сам сретао у Босни у лето 1995. То су биле високо професионалне телевизијске екипе (блиндирани џипови, неколико оператера, напредна опрема и фантастичне дневнице) из Сједињених Америчких Држава - CNN, SBS, Велике Британије - Sky news, BBC, Немачке - ARD, и многе друге. Косовски Албанци, за припреме "специјалних репортажа" са места догађаја, дозвољавали су само западним колегама. У лето и јесен 1998, широм света су емитоване лажне телевизијске репортаже о српским злочинима - о убијеној деци и старцима, силованим женама и искасапљеним лешевима. Исти случај се догодио и са избеглицама. Подаци су вишеструко надувавани, и то не само од Американаца. Ради што веће убедљивости, Американци шире дезинформације и преко својих европских колега, укључујући и Италијане. Главни извор низа фалсификата је тада био "Албански одбор за људска права и слободе." По тврдњама ове "хуманитарне организације", жртве Срба су биле жене, деца и старци. Новинари су из сата у сат убеђивали Американце и Европљане да је десетине хиљада Албанаца остало без крова над главом. Хуманитарна организација косовских Албанаца "Мајка Тереза", звонила је на сва звона, да се на Косову налази 327.626 бескућника, и да тек сваки трећи од оних којима је потребно добија хуманитарну помоћ. Према саопштењима "Мајке Терезе", половина деце у покрајини је било болесно, и ако им се не помогне, многи од њих ће умрети од глади. Избеглицама су шпекулисале многе америчке и западноевропске обавештајне агенције. Према мојим личним информацијама, које сам добио на Косову и у Београду, 300.000 избеглица, бројка до које је дошао представник УН за Балкан Крис Јановски (Пољак, који савршено говори руски језик и који је дуго радио у Хрватској и Босни), сигурно је била прецењена. Током борбених дејстава на Косову, људи су напуштали своје домове и бежали у планине. Чак и у идеалном сценарију, избеглица није било више од 50-70 хиљада. Шта је са осталих 250-230 хиљада? Већином, то су били Албанци из Албаније, који су прелазили из једне у другу земљу. Уопште, бројке на Косову су веома дискутабилне, последњи попис у покрајини је спроведен 1981. године. "Патка" највише врсте, коју су у лето 1998 шириле све светске новинске агенције, одрадила је свој посао. Американци су мајстори свог заната, они знају како да изазову сузе код човека. Главна ствар - да се обезбеди подршка јавности, новац од Конгреса и добротворних организација. Важно је да се направи неколико "срцепарајућих" репортажа, и након тога "запрети" Југославији ракетним нападима за "геноцид" над Албанцима. Извор: Глас Русије |