И ове, као и сваке прошле године, ко зна колико година уназад, саопштење са Сабора СПЦ писао је доживотни портпарол СПЦ, епископ бачки, бечки, васељенски, и прочаја, и прочаја, Иринеј Буловић.

Оно је, као и увек, писано стереотипно, да се власи не досете. У њему су вечно исте теме – архиепископија охридска, веронаука, изградња храма Светог Саве, епархијски извештаји... „Борба за веру“ је решила да због тога унапред, пре било ког Сабора, објављује саборска саопштења – писаћемо их ми, јер смо одлично научили шему. Шалу на страну, чињеница је да се саборска саопштења увек пишу накнадно, и да никад немају везе са оним што се на овом скупу стварно збивало.

 А шта се стварно догодило? Једноставно: Буловић се повукао из Синода, први пут после толико година, зато што предстоји коначна издаја Косова и Метохије, коју ће, у његово име и за његов рачун, обавити познати архијереј – оцеиздајица, Теодосије, верни слуга Вашингтона, Брисела и Атифете Јахјаге. Зашто се повукао? Ствар је проста: прљави послови би га обележили жигом издаје, а он је решио да траје и траје, то јест да и даље глуми патриоту и поузданог партнера сваке будуће власти, о чијем саставу ће га обавестити његови налогодавци из иностранства. На Сабору још није успео да протури свог човека за владику жичког, али он је стрпљив и упоран – наставиће да обавља задате послове.

Но, као што се православни Срби, на жалост, постепено привикавају и саживљавају са јересима и богослужбеним новотаријама, које се на Сабору више и не помињу, тако се привикавају и на Буловићева „саборска саопштења“ у којима се западне јеретичке скупине признају за „Цркве“. Исповедање ове (екуменистичке) еклисиолошке јереси, - да постоје многе „Цркве“, а не само Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, како исповедамо Деветим чланом Символа вере, требало би озбиљно да забрине епископе антиекуменисте, јер се ово саопштење издаје и у њихово име.

Епископ бачки је са „страдалном љубављу и забринутошћу подсетио домаћу и светску јавност на страдање архиепископа охридског“ и заузео за „ослобођење отететог и незнано где заточеног митрополита алепског Павла“, али је сакрио истину где се налази и каква ће бити даља судбина, од њега и компаније прогоњеног и утамниченог, владике Константина.

Све у свему, стандардно испразно саопштење, проткано (ваљда ради динамичности) претњама осведоченог кичмоломца.

У ствари, саопштење са Сабора не треба ни читати као стварно саопштење. Tо је, у суштини, бацање прашине у очи новинарима и народу.

+ + +

Саопштење за јавност
Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду и Нишу
од 21. маја до 3. јуна 2013. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 21. маја до 3. јуна 2013. године, у Патријаршији српској у Београду и у Нишу. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај.

Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, извршивши, у склопу евхаристијског чинопоследовања, традиционални призив Светога Духа за успешан ток и исход Сабора и упутивши сабраним верницима архипастирску поруку посвећену сазивању Сабора. Потом, на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, Патријарх је као председник Сабора указао на најважнија питања живота, сведочења и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова, али и великих могућности за духовну обнову под призмом Миланског едикта светога цара Константина Великог, првог и прворазредног јавног документа о слободи хришћанске вере и о слободи савести уопште.

Сабор је са одобрењем примио на знање извештаје Светог Синода и Епископа нишког Јована о завршетку припремâ зa прославу значајног јубилеја хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина Великог (313 – 2013) – у оквиру Српске Православне Цркве, као и о току припремâ за централну прославу у октобру ове године, конципирану као свеправославна, свехришћанска и општекултурна манифестација.

Саслушавши извештај Светог Синода о његовом раду и извештаје епархијских архијереја о њиховом раду, Сабор је донео одговарајуће одлуке како би се побољшало опште духовно стање у свим епархијама Српске Православне Цркве, унапредила црквена просвета и интензивирала јеванђелска мисија Цркве у савременом свету, у условима глобализације и секуларизације. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, донете су одлуке о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма.

Сабор са задовољством констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и негује сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању појединих представника Румунске Православне Цркве на канонском подручју Српске Православне Цркве. То угрожава саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Поново је, по ко зна који пут, исказан протест због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем послата порука да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве не престану са својим небратским и антиканонским деловањем, бити предузете све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Црквама и међу братским народима, какви бесумње кроз векове јесу српски и румунски народ. Сабор се нада да ће те мере помоћи како Српска Православна Црква не би  била принуђена да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната.

Сабор је и ове године, као и увек раније, потврдио свој став  о потреби интензивирања и продубљивања духовне и богословске припреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, као и неговања свеправославне одговорности за даљи ток званичних дијалога Православне Цркве, најпре дијалога са Римокатоличком Црквом и другим хришћанским Црквама и конфесијама, а затим и дијалога са другим религијама, у првом реду са јудаизмом и исламом.

Мир и јединство Српске православне Цркве нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко--призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Уместо да се покаје и врати својој Цркви, он чак држи свој расколички „антисабор” и држи лекције Сабору. Стога, уколико се исти у што скоријем року не одазове позиву на повратак Цркви и вековном канонском поретку Православне Цркве, Црква ће бити принуђена да предузме додатне канонске мере.

Сабор је са жаљењем констатовао да међународни протекторат и присуство НАТО-снага на Косову и Метохији, па ни најновији преговарачки процес на највишем нивоу у Бриселу, није донео ни правду ни решење проблема. Наставља се страдање српског народа у Покрајини: после рушења и скрнављења православних светиња, изгона стотина хиљада Срба, трговине људским органима и сличних недела, сада су на делу нешто блаже насиље и „мекши” терор – варварско уништавање надгробних споменика, убиства, напади на имовину, гетоизација, свакодневне претње... Једном речју, има веома мало онога што својим присуством треба да јемче Европска унија и НАТО. Изражавајући бојазан да примена постигнутих договора и споразума не доживи неславну судбину ранијих „стандарда пре статуса”, Сабор је са одобрењем примио на знање активности Светог Синода предузете као допринос држави Србији и српском народу у целини на путу изналажења праведног и трајног решења.

Ради што бољег упознавања са напорима Владе Србије и других одговорних органа државе на истом путу, Сабор је замолио г. Александра Вучића, првог потпредседника Владе, да званично посети Сабор на заседању. Том приликом, после исцрпног и искреног разговора, уз обострано разумевање и добру вољу, констатовано је да, и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност српског народа на Косову и Метохији, за очување његових светиња и за интегритет Србије, што значи одбијање непосредног или посредног признавања фантомске државности Косова и Метохије ван Србије. Саборски оци су, устима Његове Светости Патријарха, уверили г. Вучића да Влада и Скупштина Србије, делујући у том смеру, могу да рачунају на пуну подршку Српске Православне Цркве, у оквиру, наравно, њене надлежности и њених могућности.

Сабор поново подсећа домаћу и светску јавност на страдање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, поглавара канонске Православне Цркве у БЈР Македонији, по шести пут неправедно утамниченог на основу наручених лажних оптужби и монтираног, фарсичног судског процеса, као и на нове судско-полицијске претње архијерејима, клирицима и верницима Охридске Архиепископије. Сви су они, на челу са својим Предстојатељем, прогоњени – као да не живе у Европи 21. века и као да не постоји начело слободе вере и савести, чији први историјски документ јесте Милански едикт светога цара Константина, а данас га јемче обавезујуће међународне конвенције. Зато Сабор поново апелује на све људе и установе, код нас и у свету, које могу да допринесу ослобођењу архиепископа Јована и обезбеђивању грађанске равноправности за све припаднике Охридске Архиепископије, да подигну свој глас и што скорије учине све што могу јер је здравље Архиепископа-сужња већ озбиљно нарушено, добрим делом и због тамничких услова.

Са истом састрадалном љубављу и забринутошћу Сабор позива све позване и одговорне да се заузму за ослобођење отетог и незнано где заточеног Митрополита алепског Павла из древне Антиохијске Патријаршије, као и толико других невиних жртава суровог грађанског рата на тлу нама пријатељске Сирије. Исто тако, Сабор апелује на одговорност великих сила, као и домаћих политичких елита у земљама Блиског и Средњег Истока, за страдање и драстично смањивање броја хришћана на том подручју и за не мање страдање десетинâ милионâ муслиманских верника.

Сабор жали због честих антиправославних и антисрпских провокација у суседним земљама, – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, – као и због повремених инцидената у самој Србији, првенствено у Рашкој области.

Његова Светост Патријарх и чланови Сабора литургијски и молитвено су учествовали у сахрањивању посмртних остатака краља Петра II и других чланова Дома Карађорђевићâ, 26. маја, у храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу.

У присуству Председника Србије, чланова Владе, представникâ других хришћанских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице Србије, представникâ САНУ, дипломата, истакнутих културних посленика и других угледних гостију, Његова Светост Патријарх је, заједно са члановима Сабора, отворио проширене и обновљене просторије Музеја Српске Православне Цркве  и изразио захвалност Цркве Влади Србије, посебно Министарству културе, што је омогућен тај значајан духовни и културни подухват. Сличну подршку Сабор очекује и кад је реч о обезбеђивању адекватног простора за Библиотеку и Архив Српске Патријаршије, као и за Православни богословски факултет и Богословију Светог Саве у Београду. Сабор очекује и бржу  - притом потпунију, а не селективну – примену Закона о реституцији црквене имовине, као и правичну реституцију одузете приватне имовине.

Сабор је такође одлучио да из средстава фондације Патријарх Павле помогне обнову православног храма у Кућанцима, родном селу блаженопочившег патријарха Павла.

Сабор је Епархији рашко-призренској, због специфичних услова на Косову и Метохији, одобрио оснивање Епархијског завода за заштиту духовног и културног наслеђа, и начелно прихватио иницијативу да се оснује и општецрквени Завод тога типа. Основана је и нова црквена Фондација за помоћ потребитима на Косову и Метохији, а уједно је одлучено да се интензивира и побољша рад постојеће добротворне фондације Човекољубље.

За друго седиште Епархије далматинске одређен је манастир Крка, одобрено је преношење седишта Епархије источноамеричке из Пенсилваније у околину Њујорка, а мисионарска парохија на острву Малти пренета је у јурисдикцију Епархије аустријско-швајцарске, која обухвата и српске православне парохије у Италији.

Проширен је састав саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом и установљена посебна Комисија за дијалог са Бискупском конференцијом Словеније.

Сабор није прихватио предлог да лику светих буде прибројан наш највећи песник, Петар Петровић Његош.

Епископ зворничко-тузлански Василије и средњеевропски Константин трајно су разрешени дужности управљања својим досадашњим Епархијама.

Донете су одлуке које се тичу упражњених епархија  Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. На упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни Епископ хвостански Атанасије.

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Због чедоморства је становништво Србије сваке године мање за један град средње величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих, премда се већина људи у нашем народу изјашњавају као верници и јесу верници макар у елементарном смислу те речи. Сабор је стога подржао иницијативу лекарâ верникâ да држава забрани абортус, осим у случајевима када се он врши из медицинских разлога. Сабор апелује на савест родитељâ, васпитачâ, државних чиновника и свих који могу да утичу на стање у друштву да учине све што могу да међу нама, упркос материјалној оскудици, слављење живота као највећег Божјег дара постане алтернатива несвесном култу смрти који је узео маха у савременој западној цивилизацији. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије,  порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуали-зма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и деловање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је љубав.

Служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене прослављена је 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године, и орденом Светог Саве првог степена одликован град Ниш. Тиме је завршен рад овогодишњег заседања Сабора.

Епископ бачки Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Сабора

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_10