Живећи раније у позападњаченој Србији и иза гвоздене медијске завесе на западу, а коју је сам запад подигао да би спречио уплив информација са других страна света, никада нисам размишљао о финесама како говорење страних језика може да утиче на промену менталитета.

Дакле, знање енглеског језика не просто као страног језика, већ као језика социјализације, то јест језика који човек не користи, на пример, само да би обавио неки посао или прочитао неки стручни текст, није ни мало наивно, јер енглески језик, кроз своју семантику и друге елементе носи, особени дух који припада неком другом народу. Управо се дух једног народа и одсликава, између осталог, кроз његов језик.

Пошто сам се недавно преселио у Русију, па онда кратко време био у Србији где сам и сазнао први пут за социолингвистику преко књиге „Језик и православна духовност” Др. Ксеније Кончаревић, наставио сам да истражујем ту област и по повратку у Русију.

Наравно, Русија је моћна и отворена земља у којој има много изузетно талентованих и високо образованих људи, од којих се многи баве веома озбиљним истраживањима. Многи од тих људи имају и високу националну самосвест, па често своја истраживања усмеравају за општенародно добро. Једна од тих људи је и Светлана Григорјевна Тер-Минасова, доктор лингвистике и декан на факултету за стране језике на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Светлана Григорјевна Тер-Минасова

Купио сам две књиге Тер-Минасове у московским књижарама и то „Рат и мир језика и култура” и „Језик и међукултурна комуникација”. У овим књигама, Тер-Минасова се бави детаљном анализом међусобног утицаја језика, а понајвише обраћа пажњу на однос руског и енглеског језика. Пошто су србски и руски језик веома блиски и по унутрашњој структури и по духу, готово све што је ауторка написала о односу руског и енглеског језика, може се применити и на србски и енглески језик.

Ево неких примера где се показује негативан утицај енглеског језика на менталитет оних којима је руски матерњи језик.

Егоистично истицање себе и својега „Ја” у енглеском језику. Погледајте и упоредите следеће:

мислим - думается, что - I think;

гладан сам - есть охота - I am hungry;

хладно ми је - мне холодно - I am cold;

не спава ми се - мне не спится - I don't feel like sleeping;

У енглеском језику се обавезно почиње са „I”, то јест „Ја”. У руском и србском језику то није обавезно. Такође, обратите пажњу на ово, јако је занимљиво и јасно показује психо-језичке финесе, то „I” у енглеском језику се пише великим словом не само на почетку реченице, већ и унутар реченице. Упоредите ово:

1) Енглески језик:

I told you I couldn't come this evening because I need to finish some job.

Изгледа коректно.

2) Србски језик:

Ја сам ти рекао да Ја не могу да дођем вечерас зато што Ја треба да завршим неки посао.

Ово не изгледа коректно ни граматички, ни по духу србског језика.

Овде видимо дух енглеског језика у коме се јако истиче то „Ја”, што је повезано са израженом егоистичком цртом Енглеза и то је за њих нормално, али не и за нас. Егоизам је тесно повезан са индивидуализмом, који је део владајуће идеологије запада. А индивидуализам је даље тесно повезан са причом о људским правима. Све је то један ланац.

У србском језику, то истицање свога „Ја” се користи у ретким случајевима, на пример, када говоримо некоме нешто важно и када хоћемо да подвучемо да смо му баш ми то рекли, попут: „Ја ти кажем да ће бити баш тако и никако другачије.”

Зато је главна одлика англо-саксонског света - егоизам, а србског и руског - колективизам. Али, не због језика, него обрнуто. Језик је проистекао из менталитета народа. Е сада, ако се неко исели у Америку, Канаду, Аустралију или Велику Британију и остане тамо да живи и тамо му се роде деца, која почну од малих ногу да говоре енглески језик, а у многим случајевима већ у другој генерацији, практично, забораве матерњи језик родитеља, онда само говорење енглеског језика и његов дух почну да потискују оно што постоји у колективном несвесном сваког човека који припада једном народу. Под утицајем енглеских фраза које одсликавају један унутрашњи свет, почиње да се мења унутрашњи свет човека који је изложен духу енглеског језика. Тиме се прекида веза те особе са својим најдубљим коренима, што може да доведе до личних психолошких потреса на врло дубоком нивоу. Архетипи једног народа, на пример, србског или руског, који живе дубоко у колективном несвесном Срба и Руса, почињу да бледе пред новим, непознатим архетипима англо-саксонских народа. Тако се преко страног језика врши дубински социјални инжењеринг, то јест промена свести једног аутохтоног народа, који под таквим утицајима престаје да буде аутохтон.

Још један јако добар пример англо-саксонског егоизма и истицања себе је неразликовање „ти” и „ви” („ты” и „вы” у руском језику) у писменом облику, јер у енглеском језику постоји само „you”. Управо потпуно супротно енглеском језику где се само истиче „Ја”, кроз „I” које се пише велико, а „you” никада не, у србском и руском језику „Ви”, то јест „Вы” се пише велико у писмима, чиме се изражава поштовање према другој особи. На пример:

1) Србски језик:

Хвала Вам за ваше време.

Ово сам навео само као пример за писање речи „Вам”, мада се каже другачије: „Извините што сам вам одузео време.”

2) Енглески језик:

Thank you for your time.

Занимљиво је и то да је некада у германским језицима, у које, иначе, спада и енглески, постојало то разликовање „ти” и „ви” и у писању, али је под утицајем либералне (у врло негативном, ретрогадном смислу) револуције током 60-тих година XX-ог века било избачено, као што се десило у данском језику. Ту либералну, ретрогадну револуцију је, углавном, спровела студентска омладина и то против ауторитарности и притиска старијих који су, углавном, били на руководећим позицијама на универзитетима. Тако је у данском језику некада било du („ти”) и De („Ви”). Као последица те ретрогадне револуције, De („Ви”) је престало да се користи у данском језику, да би односи међу људима били фамилијарнији.

Ево још једне изузетно важне ствари, а то су промене, чак, и енглеског језика у складу са владајућом идеологијом у смеру политичке коректности. Разни индивидуалистички (егоистички) покрети, као на пример феминистички или сексистички, успели су да сруше чак и старије конструкције у енглеском језику да би постигли своје циљеве. На пример, рушење „полне доминације” мушкараца у језику, прављењем језика полно неутралним:

chairman – chairperson

spokesman – spokesperson

cameraman - camera operator

foreman – supervisor

fireman - fire fighter

postman - mail carrier

businessman - executive, business woman

stuardess - flight attendant

headmistress – headteacher

Као што можете видети, уместо дела речи који се односи на мушкарца „man” сада се ставља полно неутрално „person”.

Дакле, неким језичким интервенцијама се руше ментални светови и самих Англо-Саксонаца.

А ево и веома занимљивог огледа како се енглески и руски језик односе према људској души.

Ево шта кажу речници:

1) Енглески:

Soul - the part of a person which some people believe is spiritual and continues to exist in some form after their body has died, or the part of a person which is not physical ana experiences deep feelings and emotions.

Soul - the quality of a person or work of art which shows or produces deep good feelings.

2) Руски:

Душа - Внутренний психический мир человека, его переживания, настроения, чувства и т. п.

Душа - Совокупность характерных свойств, черт, присущих личности; характер человека.

Ако упоредимо ове дефиниције, видимо да су руске дефиниције много конкретније и, могло би се рећи, сигурније око тога шта је душа, док су енглеске дефиниције уздржане. Та уздржаност се огледа у „some people believe” („неки људи верују”), што значи да неки не верују. Значи, руска сигурност и енглеска релативизација.

А ево неких упоредних примера коришћења речи „душа” у руским и енглеским фразама:

1. душа моя! - mу dear.

2. жить душа в душу - to live in (perfect) harmony.

3. быть душой чего-либо - to be the life and soul of smth.

4. в глубине души - in one's heart of hearts.

5. в душе (про себя) - at heart.

6. в душе (по природе) - by nature, innately.

7. до глубины души - to the bottom of one's heart.

8. вкладывать душу - to put one's heart into.

9. всей душой - with all one's heart.

10. всеми силами души - with all one's heart.

11. залезть в душу кому-либо - to worm oneself into smb's confidence.

12. работать с душой - to put one's heart into one's work.

13. брать за душу - to pull (tag) at (on) smb's heartstrings.

14. (у кого-либо) душа в пятки уходит - smb has his heart in his boots (mouth); His heart sank into his boots.

15. душа (у кого-либо) нараспашку, разг. - smb is open-hearted.

16. душа (сердце) у кого-либо, чья-либо (чье-либо) не лежит, не лежала к кому-либо, к чему-либо - smb dislikes smb, smth; smb does not feel like doing smth.

17. (у кого-либо) душа не на месте - smb is troubled (worried).

18. души в ком-либо не чаять, разг. - to think the world of smb.

19. у кого-либо за душой есть, имеется что-либо, нет чего-либо - in one's possession.

20. делать что-либо как бог кому-либо на душу положит - to do smth as the spirit moves one.

21. камень на душе - smb's heart is heavy with sorrow, guilt, etc.

22. у кого-либо камень чего-либо с души свалился - it is (was) a load (weight) off smb's mind.

23. у кого-либо кошки скребут на душе - smb feels uneasy, restless or depressed.

24. кривить (покривить) душой - to act against one's conscience, usually by deliberately telling a lie.

25. надрывать кому-либо душу - to break (rend) smb's heart.

26. что-то/кто-то не по душе кому-либо - smb does not like smth, smb.

27. отводить душу - to relieve one's feelings by doing smth to unburden one's heart. (oneself).

28. поговорить, побеседовать с кем-либо по душам - to have a heart-to-heart chat (talk) with smb.

29. спасите наши души - save our souls.

30. сколько душе угодно - to one's heart content.

31. стоять над душой - pester/harass/plague smb.

32. в чем только душа держится - smb is so thin and feeble.

33. открыть свою душу - to unbosom one's soul.

34. ни души - not a soul.

Из овог материјала се види да од 34 фразе, а које су узете само као узорак, 15 које садрже реч „душа” се преводе са речју „срце” („heart”) и само 4 са речју „душа” („soul”). Ово значи да се реч „душа” много шире употребљава у руском језику, него у енглеском, а то свакако одражава менталитет народа, то јест на шта народ обраћа пажњу. Ситуација са србским језиком је веома слична оној са руским.

Архетипови из колективног несвесног Срба и Руса су или једнаки или веома слични, а језици су сродни, словенски. Иако и германски језици, а то значи и енглески језик, као и словенски и романски, имају исто порекло, од санскрита, током времена је дошло до значајног диференцирања ових језичких група, услед промене менталитета народа који припадају овим великим групама. Зато, практично, нема негативних ефеката ако се као језик социјализације користи руски, јер је веома близак србском језику. Најдубље менталне слике код Срба и Руса су, као што сам већ написао, или једнаке или веома сличне. Када Србин говори руски или када Рус говори србски, душа не трпи штету, него се обогаћује.

Ево једног занимљивог цитата из књиге „Речник сродних санскртских и србских речи” Браниславе Божиновић, која је, иначе, била експерт за санскрт, стари језик из кога су проистекли сви индо-аријевски језици, па и србски:

„Кад смо већ у друштву Англосаса, ослушнимо како изговарају позајмљене речи: оцеан, акција, Азија: оушн, акшн, Еиша! Овакве феномене Ч. Вељанчић назива ”рђањем консонаната„. Језик проистиче из мисли, а ове из мозга. Помућени вокали, помућен мозак, зарђали консонанти, зарђале мисли модерних и ”напредних„ у односу на старе и ”назадне„. Првоспоменути, просто напросто, не знају шта да чинем с онима код којих није дошло до мућења самогласника и рђања сугласника.”

Све ово што сам овде навео је само мали део од свега онога што је руска професорка Светлана Григорјевна Тер-Минасова написала у својим фантастичним књигама „Рат и мир језика и култура” и „Језик и међукултурна комуникација”.

http://evroazija.com/