Заиста, по ко зна који пут, сајт „Борба за веру“ нема ништа ни против кога лично, па ни против тенисера Новака Ђоковића. Немамо ништа ни против његове популарности, ни против чињенице да он представља Србију. Али, нисмо више могли да ћутимо и мирно гледамо да тај млади човек, који је узор српској деци и омладини, пропагира тако опасне духовне праксе каква је јога. Јер, јога води у духовну смрт. Треба знати да јогу практикују сва окултно - езотерична друштва, као и тврдо крило сатаниста. Алистер Кроули, родоначелник савременог сатанизма, практиковао је управо Кундалини јогу, коју практикује и Ђоковић.  

Зато читаоцима препоручујемо два текста: први је текст сектолога Слађана Мијаљевића "Јогички путеви и дисциплине", који доносимо у наставку, а други је текст свештеника Владимира Јелисејева „Православни пут спасења и оријентално-окултна учења“,  о индуистичкој духовној пракси, који се може прочитати ОВДЕ. После читања ова два текста, нашим посетиоцима биће више него јасно зашто смо реаговали на окултне активности Новака Ђоковића.

Уредништво

 + + +

Слађан Мијаљевић, сектолог

Јогички путеви и дисциплине

Јога представља систем мистичних техника које је први утврдио хиндуистички реформатор Патанђали, направивши „јога сутре“ („Закон јоге“), отприлике  800 година пре Христа.

Сама реч „јога" потиче од санскритског корена „ууј" или старословенске „јог", што значи „везати заједно, ставити под јарам". Она се може схватити као техника концетрације и смиривање менталних процеса која обухвата и физичке ставове, а све са циљем „ујармљивања", сједињавања, са божанским. Јога је један од шест најшире познатих и највише примењиваних индијских духовно-филозофских система. Она делује на сва три вида човековог бића:  физички, ментални и духовни.

Присталице јоге кажу да она „буди и преображава латентне човекове снаге, усмерава на пут истине и чистоте, ослобађа од страсти и незнања. Јога придоноси и целовитом подизању друштвеног живота на виши ниво". У својој класичној форми по Патанђалију, јога прихвата супротност природе и духа, али полази од постојања личног бога, човек постаје бог, што је у супротности са хришћанством и грех гордоумља.

С обзиром да је јога (сви њени облици) дисциплина хиндуизма, она се везује за хинду духовност. Јога је производ аскетске духовности која је карактеристична за индијско поднебље. Заштитник свих јогина је хинду божанство Шива, звани и јогишвара (јог=јарам, ишвара=највиши).

По хинду митологији прича иде овако.

„...На једном од недостижних врхова Хималаја, на планини Каиласи, обитава врховни господар света, бог Шива, окружен боговима. Он уз њихову музичку пратњу игра своју вечиту игру, којом ствара, одржава и разара овај свет. Његовим ритмом вибрира цео свемир. Он је врховни јогин који, седећи скрштених ногу у дубокој божанској медитацији, истражује истину и пут за постизање савршенства. Тако је једном приликом, док је Шива своју жену Парвати упућивао у тајне јоге, то прислушкивала једна зачарана риба. Та риба затим се претворила у човека, мудраца Матсуџендру, и пренела људима ова божанска знања."

Међу многим археолошким доказима, још 2 000 година пре наше ере, посебно место заузима представа на једном печату која приказује човека који седи у положају лотоса, карактеристичном за јогу. Из старих списа који датирају из средине другог миленијума пре наше ере који се зову Атарва-веде, описује се једна аријска заједница, Вратја, која живи аскетски, раде необичне вежбе дисања и заузимају необичне положаје (вежбе) тела.

Потом у „Упанишадама", традиционалним хиндуистичким доктринама и учењима сакупљеним кроз векове, срећемо се са самим изразом јога, у значењу „дисциплина", а такође наилазимо и на термине везане за јогу, као што су асане, то јест положаји тела, и пранајаме, које означавају системе дисања који прате положаје тела.

Касније опет у „Бхагаватгити", делу чувеног индијског спева „Махабхарате", овај метод дисциплинованог дисања, концетрације и вежби јасно се издваја као метод којим се постиже ослобођење (мокша). Ослобођење из круга (самсаре) реинкарнација и патњи (јер по учењу хиндуизма реинкарнирати се значи по казни бити враћен назад на земљу).

У неким књигама се може наћи да се јога или неки њени прапочеци помињу и пре више од 5000 година, или како неки наводе „јога је настала у праисторијско време".

У првој половини првог миленијума нове ере, Индија је ушла у једно доба стабилног развоја. У том вишевековном развоју дошло је до покушаја систематизације индијске религије, филозофије и уметности и та  систематизација је учињена на нивоу закона односно „сутри", у облику збирки метафоричних мисли, дефиниција и обимних комента ра кроз векове. На том таласу је додатно реформисана и систематизована традиција и пракса јогистичких дисциплина у „јога сутре" или закон јоге, тако да данас постоји 17 система јоге од којих су на Западу најактуелнија: Џнана, Хатха, Хакти, Карма и Раџа јога.

Карма јога, пут рада, добровољне друштвене активности.

Џнана (пут мудрости, знање) апстрактно-интелектуални поступак разликовања апсолутног и релевантног, стварности и нестварности о_; та.

Раџа, краљевска јога, пут умне активности и унутрашњег посматрања (виши ниво самоспознаје).

Хакти је пут љубави, предавање лично изабраном идеалу богу (једном од хинду божанстава).

Хатха је систем присилног обуздавања, систем вежби (прилагођавање тела да се што удобније остане у одређеном молитвеном поло-жају, асани), систем контроле дисања, целибат, медитације - којима се тежи развоју натприродне снаге. Сматра се и последњом, врхунском степеницом раџа јоге.

Поред те систематизоване јоге у другом миленијуму нове ере појављују се нове школе и правци. Неке су чисто религијске постављене на темељима хинду духовности, док се друге мешају са разним окултизмом и магијом и постају тако синкретистичке. Окултне технике, магија и хороскоп (ђотиш) се сматрају за помоћна средства која помажу да се направи што бржа и чвршћа веза са скривеним својим моћима (спознаја), као и са вишим космичким умовима, ентитетима, то јест астралним бићима.

Јога је још једна дисциплина са којом се покушава избећи лоша карма (судбина), а која се осећа односно проживљава у видљивом животу на земљи.

По хиндуизму, основ човековог живота јесте стални покушај да избегне патњу овог живота на земљи.

То му успева ако се у потпуности сједини са Брамом, то јест ако је човек успео да се врлинским животом приближи Брами, и по његовој милосги, односно награди, бива прекинут ланац реинкарнације и више се не појављује на земљи у било ком животном облику, да се не би наново мучио. Људски облик живота има ту предност над осталим бесловесним облицима, што може путем одређене духовне дисциплине прекинути тај за неке врло дуг ланац инкарнација. Један од тих духовних систем по нуђен нам је у облику јоге, односно разних јогистичких дисциплина. Овако је по хиндуизму.

И никако није по хришћанству!

Јога нам се нуди као откровење и пут који треба следити да би се дошло до спознаје Божанског. Јога је на путу ка божанском победа над самим собом.

Јога нам се нуди као откровење (једно од многих далекоисточних), пут који треба следити да би се досегло божанско, тајинско.

Упорно се потенцира ослобођење од свесности. У неким књигама за почетнике тај моменат се увија у метафорична објашњења, међутим у прак-си заиста се тежи потпуној ослобођености од сопствене свести. Постати буквално луд у обожавању богова, тако да сваког тренутка у уму имамо обожавање неког од богова (хиндуистичких). У Зену се овај моменат или ниво (један од првих степенова просветљења) зове моменат без-умности. Тада би требало да наш ум запоседне „божански ум".

Управо јога нам се нуди као једна од техника за врло ефикасно ослобађање од сопствене свести, призиваање „божанске", те тако сједињени ко зна с чим идемо самомрцварењем ка самоуништењу.

Према Патанђалију, „јога је потискивање функција мисаоне супстанце". Овако је одређен програм методичног овладавања светом. Чак и када је узрок активности свести у духовном незнању, није довољно превазићи само то незнање. Морају се контролисати и избрисати и комплекси присутни у подсвести. Тај циљ, како га је систематизовао Патанђали, има осам степени дис-циплиновања и концентрације, све до „просветљења". То је примена раџа јоге - пута контроле и дисциплиновања тела, ума и духа. Тада се истражују сви нивои ума - подсвесни, свесни и надсвесни (савест).

Тих осам степени су:

1. Јама - општа правила моралног понашања, уздржање.

2. Нијама - физичко и психичко прочишћавање кроз увежбавање самосавлађивања.

3. Асане - телесне вежбе односно јогистички положаји тела.

4. Пранајама - контрола дисајног процеса.

5. Пратјахара - издвајање чула од објеката или идеја и мисли, односно прекидања веза са светом и чулног опажања.

6. Дхарана - концентрација, усредсређење мисли и пажње у жељеном правцу у ком желимо да усмеримо медитацију.

7. Џнана - контемплација и медитација.  

8. Самади - сједињавање, идентификација са објектом и идејом медитације.

Прва два степена (јама и нијама) јесу припремни степени аскезе. Они се изводе кроз укупно десет поступака аскезе. Три поступка од тих десет чине крија-јогу, то јест јогу дела и припреме за стање смиривања активности свести. Асане (положаји тела, физички ставови који треба да подупру духовне и обратно - као код борилачких вештина) треба да буду чврсте и удобне. Прекидањем уобичајеног ритма удисања и издисања почиње пранајама. Одвајање чула од објекта спољног света (пратијахара) јесте претпоставка за концетрисање свести на један једини објект (дхарана). Одатле се развија медитација (џнана), када је свест дуже време усмерена искључиво на један објекат-мантру. Ово је први доказ да је медитација само један од начина извођења раџа-јоге, која треба да постигне свој врхунац у окултним способностима - сидхију. Медитација је, дакле, мантра-јога. Самадхи представља довршавање медитације. На последња три степена осмоделног пута раџа-јоге могу се јавити паранормалне појаве (вибути) и окултне способности (сидхи), што је остваривање хатха-јоге.

Навођење свих ових нивоа до појединости и њихово детаљно објашњење има намеру да до најситнијих детаља објасни драстичне различитости између хинду, будо религије и хришћанства.

Ни једна техника није нашла тако широку примену у верским сектама као што ју је нашла јога. У својим различитим облицима она је саставни део многих гуру-покрета (највише у виду раџа-јоге, али и других облика), будистичких, психорелигиозних и синкретистичкиох групација.

Налазимо је и код антропозофа, теозофа, окултно-езотеричних исцелитеља, као и код тврдог крила сатаниста. Алистер Кроули, родоначелник савременог  сатанизма и сексуалне магије, заменио је херметичко-египатска призивања праксом кундалини-јоге из тантризма „леве руке".

Све до сада наведено омогућава следеће закључке: сви савремени гуру-покрети заступају медитацију која се заснива на мантри (рађе уз то иде и гуруова слика), а која је, заправо, мантра јога. Будући да су сви гуруи савремених гуру-покрета прихватили тантризам леве руке, то значи да је њихов циљ постизање самадхија и сидхија. Ти циљеви могу се постићи само хатха-јогом и њеним врхунским обликом раџа-јогом. Способност сидхија не могу се остварити без кундалини-јоге. Онда све наведено оспорава тврдњу да се може истовремено бити хришћанин и бавити се медитацијом (као једним од облика јоге), барем оном која има концепт сидхија, пошто се он заснива на змији. Свето Писмо (Постање, 3) јасно даје значење змије у хришћанству.

Да ли само мантра-јога (као метод) омогућава блаженство и унутарњу хармонију? Ствара ли медитација неку врсту зависности?

Највећа тајна људског бића, човеков мозак и нервни систем, стални су предмет истраживања многих наука, а пре свега медицинских. У новије време дошло се до неких открића која обја-шњавају неке психичке појаве. Утврђено је да под одређеним условима опијатни рецептори сами производе супстанце које имају јаче дејство од морфијума. То су такозвани ендорфини и енкефалини, чијим се дејсгвом објашњавају одсуство бола или осећај блаженства и унутарња хармонија. Тачније, реч је о бета-ендорфину, супстанци која је 18-33 пута јача од морфијума, ако се упоређује мол са молом. Основ (прекурзор) за настанак ове супстанце јесте бета-липотропин, који је изолован из хипофизе, а он је, уз аутономни нервни систем, физиолошки аналог шесте чакре - „трећег ока" (по далекоисточним учењима). Предњи режањ хипофизе производи хормоне који утичу на рад других жлезда са унутрашњим лучењем, пре свега оних које утичу на реакције на стрес.

О чему се ради?

Због менталне манипулације долази до психотрауматизације личности. Покретањем одређене мисаоне радње долази до изазивања одређене хемијске реакције у телу. У мозгу долази до лучења два већ поменута хормона среће - ендорфина и енкефалина, који припадају групи унутрашњих опијата.

То је изазивање сгварног осећаја лажне среће па чак и еуфорије (као код наркомана утиче се вештачком хемијском супстанцом на надражаје и осећања, код јогија - медитаната се ради о природним супстанцама вештачки подигнутим на виши непотребни ниво). Међутим дејство и ако је јако оно је привремено и краткотрајно. Кад ти хормони почну да пролазе кроз крв, изазивају два ефекта - анксиолитички и аналгетски, односно смањују душевну напетост и сваку врсту бола.

Међутим, то је пролазни ефекат, јер људски организам има један фермент, који се зове пепсидиза и брзо разлаже дејство „хормона среће", после чега се јоги-медитант (ауто наркоман), а иначе жртва манип улације, осећа још узнемиреније и до-живљава класичан апстиненцијални синдром. Поново трчи код гуруа, вође, инструктора или учитеља, тачније код свог џелата, не би ли поново, уз мантрање и његову „инструктажу" дошло поново до ослобађања унутрашњих опијата (тачније одлазе по нову дозу код свог дилера). Све то, у крајњој инстанци, води исцрпљивању и депресији и човек улази у несвесно и дуготрајно самомрцварење са неизвесним крајем.

Отуда, према истраживањима, 46 посто жртава секти размишља о самоубиству, од чега један број осгаје на покушају убиства, а некима то и полази за руком. Што значи, теорија о чакрама не може се научно потврдити. Научно нису потврђене ни остале поставке из тантре леве руке, као ни поставке о енергијама. Све је то само део система јоге, који се заснива на хиндуизму и по својој природи је религиозног карактера. То је кључни доказ да је нетачна тврдња да су неке методе медитације искључиво научне технике.

Свака медитација само је један од облика упражњавања јоге као једног вишег, надређеног система. Ту можемо говорити само о религији и гуру-покрету.

И само о хиндуизму, а никако о хришћанству.

Преузето из "Истине",

зборника текстова о тоталитарним и десктруктивним сектама

број 3, 2003. година

 http://www.pravoslavni-odgovor.com/Daleki_Istok/joga_putevi_i_discipline.htm