Парламентарна скупштина Савета Европе је усвојила резолуцију о реферату „Превладавање дискриминације на основу сексуалне оријентације и гендерне самоидентификације“ с апелом упућеним јавним прегаоцима да „успоставе односе дијалога и поверења с ЛГБТ-заједницама и да учествују на геј-парадама“, да се „уздрже од хомофобичних и трансфобичних говора и да их јавно осуде“. Осим тога, у документу је изражена забринутост због увођења закона којима се забрањује пропаганда хомосексуализма у низу земаља-чланица Савета Европе.

О опасностима због покушаја да се учини цивилизацијски преокрет у интервјуу за РИА „Новости“ размишља представник Руске Православне Цркве при Савету Европе, настојатељ храма Свих светих у Стразбургу игуман Филип (Рјабих).

— Оче Филипе, како бисте окарактерисали тенденцију која се запажа у Европи – легализације и одобравања пропаганде хомосексуалних савеза и усвајање деце у њима – ширења права сексуалних мањина?

— Недавно су усвојени закони о хомосексуалним „браковима“ у Француској и Великој Британији. У неким земљама су уведене мере против дискриминације на основу сексуалне оријентације. Пре неколико дана у Стразбургу је завршено летње заседање ПССЕ на којем је разматран одавно планирани реферат о борби против дискриминације на основу сексуалне оријентације и гендерне самоидентификације. Након разматрања документа усвојена је резолуција. Њом је Скупштина захтевала од земаља-чланица Савета Европе да израде законодавне мере, да уведу образовне програме и спроводе политички курс у правцу подржавања специфичних права људи који се придржавају хомосексуалне оријентације. Овај документ је подржао 51 од 77 посланика који су били присутни на седници. А Комитету министара посланици су препоручили да се ова тема уведе као главна у свим правцима рада Савета Европе, укључујући и програме који се тичу религија у међукултурном дијалогу.

На наше очи се предузимају покушаји да се учини цивилизацијски преокрет. Представа о човеку која се заснива на природном закону мења се виртуелном антропологијом. Ако су се до сада закони држава о породици и односима између полова ослањали на природне законе, сад се они стављају на несигурно тле људских жеља и фантазија. А шта даље? Озакоњивање и заштита права присталица педофилије, зоофилије, полигамије и разноразних мешовитих облика људских односа? Али зашто то треба да постане темељ друштвеног живота и државне политике?

Забринутост изазива и то што се све више испољава тоталитарни карактер снага које намећу промену закона у области породице, детињства и односа између полова. Премештање питања пола и сексуалности из равни личног морала у раван државне политике неизбежно ће довести до диктата у области представа о људској природи и сексуалности.

— Зашто управо сад јача таква тенденција? Да ли иза тога стоје неке одређене снаге с одређеним циљевима?

— По мом мишљењу, формирала се критична маса. Иза ове тенденције не стоје само лобији људи нетрадиционалне сексуалне оријентације, већ и људи који су поверовали у нову социјалну утопију. То је нова интелектуална и политичка мода, као што је некад био комунизам. Њене присталице тврде да човек има слободу избора у области полне самоидентификације и полне оријентације независно од објективних физиолошких и психолошких разлика између мушкараца и жена. Присталице ове утопије такође одбацују постојање било какве норме мушког и женског пола.

Пропагирање оваквог приступа одвија се уз помоћ административног и политичког ресуса без вођења озбиљних и слободних дискусија међу стручњацима и без ангажовања широке јавности. Тако је у јануару ове године министар образовања Француске Винсан Пејон изјавио да ученици у школи треба да се избаве од свих облика детерминизма – породичног, етничког, социјалног или интелектуалног. По инструкцијама овог министарства на почетку нове школске године у француским школама ће речи „дечак“ и „девојчица“ бити замењене речима „другови“ и „деца“.

Врло је тешко објаснити зашто сличне ставове подржавају људи који представљају бираче из православних земаља. На пример, на прошлој седници ПССЕ за резолуцију која напада присталице традиционалног погледа на породицу гласала су четири посланика из Грузије, као и неколико посланика из Србије, Македоније, Грчке и са Кипра. Чини ми се да бирачи треба да знају за шта у Стразбургу гласају њихови представници.

Али, могло се десити да ове резолуције и не буде да су на седници на којој је она разматрана, да су дошли посланици који подржавају традиционалну породицу, а таквих је већина. Међутим, на гласању је од 318 посланика ПССЕ било присутно само 77. Руску и украјинску делегацију је представљало само неколико посланика, Италијана уопште није било, исто тако су и друге традиционално католичке земље представљали само либерални посланици који су гласали за резолуцију.

Испоставља се да се традиционалне вредности у Европи не подривају постепено у име међународних организација због тога што су многи Европљани престали да их деле, већ зато што политички прегаоци, који су позвани да их бране не врше своју дужност и не испољавају потребну организованост и чврстину.

— Да ли се у стварности данас мења број хомосексуалаца у поређењу с ранијим? Да ли он зависи од геј-парада, друге пропаганде и давања већих права хомосексуалним савезима?

— По мом мишљењу, проблем није у томе да ли то утиче или не утиче на повећање броја људи нетрадиционалне сексуалне оријентације у друштву. Очигледно је да у друштву постоје различити приступи сексуалном моралу.

Савремено друштво гарантује да сваки човек има право на своје погледе у овој области, само што границе њиховог простора треба да се дефинишу приватним постором. Наравно, не може бити говора о наметању своје тачке гледишта другом делу друштва, посебно уз помоћ закона и појачане пропаганде. Такође, треба да постоји кривично гоњење за злочине на сексуалној основи који представљају опасност по живот или здравље другог човека, нарочито деце.

На пример, по подацима Центра за експоатацију и онлајн заштиту деце (Child Exploitation and Online Protection Centre) у току 2012. године је у поређењу с претходном годином број фото и видео материјала педофилске садржине и њихових корисника удвостручен. Број материјала износи 70 хиљада, а број њихових корисника је достигао осам хиљада људи.

Уопште, кад друштво активно истиче питања сексуалности у јавности и повлађује испуњењу сваке полне жеље, број злочина и злоупотребе на овој основи неизбежно расте. Притом не треба заборавити на баснослован и лак новац који доноси бизнис који се гради на експлоатацији сексуалних осећања.

— Какви су сценарији развоја тенденције која се запажа у Европи у и свету, до чега ће она на крају довести? И какве су перспективе Русије?

— По речима савремене француске жене-мислиоца Беатрис Бурж, „цивилизација се налази у смртној опасности“. Не желим да будем још један пророк заласка Европе, али ми се чини да оно што се дешава европске земље може довести или до катастрофе или до дубоког обнављања. Катастрофа ће бити појава новог тоталитарног режима, саграђеног на диктату у области људске природе и међуљудским односима. Обнављање је повезано с повратком реалним стварима и природним појмовима у економији, политици, култури и породици.

Супротстављање актуелних власти Француске манифестацијама против хомосексуалних бракова и усвајања деце од стране хомосексуалних парова довеле су до стварања покрета који броји мноштво чланова, а залаже се за социјално обнављање земље. У редовима овог покрета има много омладине. Прави јунак је већ постао студент Бернар-Никола Бис који има 23. године. Он је био ухапшен после мирних демонстрација 16. јуна у Паризу. Пошто је оптужен да се супротстављао хапшењу 19. јуна је осуђен на 4 месеца затвора. Смештен је у тамницу Флери-Мерожи и потпуно је изолован од сваке комуникације. Притом није испољио било какво насиље према људима и није нанео штету било чијој својини.

Али, не бих желео да пут ка обнављању европских друштава води кроз било какав облик тоталитаризма. Из историје знамо до каквих жртава доводи сваки облик тоталитаризма.

Мислим да је руски закон о забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима неопходна мера усмерена на одржавање равнотеже у друштву. Кад не би постојала опасност од тога да ће доћи до диктата у области норми сексуалног понашања и полне идентификације, овакав закон би вероватно био сувишан. Он не нарушава права људи нетрадиционалне сексуалне оријентације, али служи као гаранција права и слобода присталица традиционалних односа међу половима. По мом мишљењу, Русија испољава одмерену позицију по овом питању која недостаје на Западу, заокупљеном новим утопијама.

— А како се Руска Православна Црква данас односи према представницима мањина – да ли они могу бити њени чланови, да ли могу да се исповедају и причешћују, а да притом остану онакви какви јесу?

— Однос Руске Православне Цркве према представницима сексуалних мањина се није променио. Он се заснива на Библији и наведен је у Основама социјалне концепције, које су усвојене 2000. године. Православље учи да се човек одваја од греховне страсти и греховног поступка. Сви смо ми грешници и преступници пред Богом. Ипак, носећи у себи образ Божји свако од нас има достојанство. Ако сте противник пушења, то Вам не смета да поштујете људско достојанство и грађанска права пушача. Међутим, пушење је ограничено на јавним местима како би се заштитила права непушача и деце. У томе нико не види дискриминацију, већ напротив, успостављање праведности према различитим друштвеним групама.

Човек који има хомосексуалне жеље, као и сваки други човек (ко је без греха?) може да се исповеда и да се причешћује ако признаје да његово стање није нормално и ако води борбу против њега. Уосталом, то се тиче сваког греха. Ако на исповест дође човек који је подвргнут страсти гнева и ако буде тврдио да у њој не види ништа лоше и да намерава да је развија, опасно је дозволити му да прими Причешће. Међутим, свети оци најстрашнијом и најопаснијом страшћу називају гордост. Процес борбе с грехом и превладавање греховног стања могу трајати јако дуго. Важно је да се човек искрено каје и да тежи ка томе да се поправи.

— Какво место у друштву, по Вашем мишљењу, треба да заузимају људи нетрадиционалне оријентације? И којим речима бисте им се данас обратили?

— Најобичније, као и сви остали људи. Зар они данас у Русији или у другим европским земљама не уживају цео комплекс грађанских пава? Зашто су им потребна нека специфична права и привилегије? Људи традиционалне оријентације не организују демонстрације своје оријентације на градским улицама. Зашто би то радили људи друге сексуалне оријентације?

Деца због којих се оснивају породице, свеједно ће се рађати од жене и мушкарца чак и ако ћелије представника два пола буду спојене у епрувети, а рођено дете буде предато хомосексуалном пару. Зашто онда хомосексуалне односе називати „породицом“ и помагати им о трошку државног буџета? Све је то виртуелни свет који долази у сукоб са стварношћу коју је створио Бог и која има своје законе.

Љубав Божија се простире на све нас. Ако људи хомосексуалне оријентације своје стање сматрају нормалним, желео бих да полазећи од елементарних правила заједничког људског живота своју тачку гледишта не намећу онима који не мисле тако.

Онима који су свесни својих хомосексуалних порива, али схватају њихову ненормалност, пожелео бих да се боре с њима, да не падају у очај и да се надају на милост Божију. Треба имати на уму да се сви налазимо у палом стању и да је заједнички удео свих људи – скрушеност због својих грехова и радост због милосрђа Божијег.

— На шта као представник Цркве позивате европске политичаре и друштвене активисте?

— Треба да постоји међусобно поштовање. Не смеју се, као што је то било у Француској, мирне демонстрације омладине, деце и стараца растеривати из помоћ сузавца само зато што су они наравно носиоци нетолератних погледа с нечије течке гледишта.

Не треба сматрати да су нови погледи на пол и сексуалну оријентацију напредни, а да су код осталих грађана заостали, и да се могу наизвати „предрасудама“ или „фобијама“, као што се то све чешће чује, на пример, из уста европских политичара и у говорима званичних представника Савета Европе.

Са руског Марина Тодић

Извор: Православие.ру

http://www.mitropolija.com/