Замислимо на тренутак овакву ситуацију:

Будим се ујутру и пре поласка на посао укључујем ТВ да видим температуру и прогнозу времена за тај дан, кад уместо уобичајене програмске шеме видим  у доњем десном углу уместо температуру, влажност ваздуха и притисак; име светитеља који се тог дана прославља. Променим канал јер мислим да је дошло до неке грешке у емитовању програма и кренем даље. Тражим други канал са истим подацима, журећи да мимоиђем једну розе телевизију и њену „фарму“, кад тамо уместо „фарме“  на јутарњем програму гост један од службеника владе који каже да Србија мења свој курс, окреће се својим коренима, својој историји, вековним пријатељима и правим вредностима.

Штипам се јер не могу да дођем себи. Јесам ли се пробудио или...Наставим даље. Немам више кабловске канале али и није нека штета, ионако на њима и нема нешто паметно. Уместо првог кабловсог канала Телевизија „Глас Православља“. И даље не могу да се саберем. У грудима осећам набој радости, али се смирујем јер све што брзо дође, брзо и прође, нарочито позитивно.

Гасим ТВ. Одлазим са децом до обданишта кад тамо нека гужва, сви у послу, нешто се припрема, неко битан долази. Питам прву особу на коју наиђем шта се то дешава, кад она каже: „Долази нам Патријархов изасланик . Данас је решио да обиђе вртиће и посети своју дечицу“. Сад срећа полако постаје све већа. Остављам децу и са радошћу одлазим на посао да све то поделим са колегама. Улазим у фирму и таман да заустим прекида ме колега и каже: „Јеси чуо најзад добре вести – министарство финансија решило да да већа средства за културни пројекат: Србија-земља небеска и земаљска. Кажу да понудимо истоку и западу оно што ми у ствари јесмо. Биће представљени Косовска битка, Први српски устанак, Други српски устанак, Балкански ратови, Први светски рат, показаћемо колико нам значе Никола Тесла, Михајло Пупин....итд“. Сад сам већ у чуду. Мислим да сам жртва неке добро организоване скривене камере и плашим се да реагујем, а вриштао бих од среће. Крећем да урадим посао који ми је био на столу, али ме директор прекида и каже: „Немој сад то, припреми ми овај МОЛИТВЕНИК за штампу. У Патријаршији су решили да штампају негде око два милиона комада па пошто не могу да стигну све замолили су мање штампарије за помоћ.“ Скачем са неизмерном радошћу и радим оно што ми је речено (мада се код мене у фирми верски садржаји иначе раде хвала Богу).

Дође време да идем кући. Дан је био потпуно успешан, непоновљив, невероватан. Не размишљам више о томе шта би могло да се деси. Стижем кући, жена ме дочекује с врата са даљинским управљачем у рукама: „Гледај“. Вести: Изненадна посета Руског Патријарха кога је Српски Патријарх угостио на Косову и Метохији изазвала је велику пажњу како домаће тако и светске јавности. Након свете Литургије која је служена у манастиру Пећка Патријаршија великодостојници двеју сестринских Цркава отишли  су у стари обновљени двор Српских Патријараха а затим је након службе у манастиру Грачаница, у присуству свих архијереја преосвећени владика Артемије враћен на владичански трон епархије Рашко-призренске. Преосвећени владика Теодосије постављен је на место епархијског архијереја новопроглашене епархије... Исто је учињено и са владикама Константином и Василијем. Том приликом Патријарх је изјавио да се Црква више неће савијати пред уценама и притисцима који долазе са стране и да ће сам решавати своја унутрашња питања, те да није страшно признати грешку и тражити опроштај. Председник је изјавио да ће учинити све да потпомогне ова настојања Цркве.

Е сад већ наглас вичем од среће. Небеска Србија је за земаљску измолила милост од Бога те је изгледа решио да нам пружи још једну шансу. Међутим све то наравно не пролази незапажено у очима наших непријатеља. Реакција је жестока-од вербалних напада до нових претњи изолацијом. Очекујем реакцију нашег врха световне и Црквене власти. Поново почиње зебња.

На телевизији заказују заједничку конференцију за новинаре Патријарха и Председника. Е ово ми не звучи добро. Патријарх узима реч: „Србија је кроз своју историју научила шта је мучеништво, шта су светиње, шта је најбитније. Србија никад више неће издати Христа Бога Спаситеља“. Новинар узима микрофон: „Господине Председниче....“ „Његова Светост Патријарх рекао је све. Немам шта да додам.“

Осећам неизмеран понос и срећу. Остварило се оно о чему деценијама сањамо. Али осећам и одређену дозу страха, каква ће бити права реакција оних који нам не желе добро. И онда последње провиђење: Председник Русије у патријаршиском двору у Москви одржао је са Његовом сцетошћу Руским Патријархом заједничку конференцију за новинаре и изјавио да ће Русија СВИМ средствима подржати Србију у њеним напорима на слободарском путу.

Имамо ли храбрости за овакав подухват. Може ли Србија једном да мрачним силама каже не и окрене се Истоку, Источнику свога битисања? Ја чврсто верујем да може... може ако свако од нас на спавање одлази са молитвом на уснама и буди се са молитвом на уснама. Молитвом за цео српски род.

Нека драги Бог да, да се пробудимо из успаваности и летаргије, из страха и безнађа и да храбро уз помоћ Божију и молитве наших Светитеља устанемо у одбрану оног што нам је најсветије. Амин Боже дај.

Жељко Стокић