Многима није познато да је Римокатоличка "црква" средином XIX века, за време папе Пија XI покренула у Италији тзв. католичку акцију, коју је затим увео у тадашњу краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Југославију) главни идеолог усташког покрета, крижара, орлова итд. у Хрватској Ханс Иван Мерц, кога је папа Јован Павле II прогласио за блаженог (на путу да постане католички светац) баш у фрањевачком самостану Петрићевац у Бања Луци, из кога су фрањевци започели покољ  српске деце у околним школама, као и свог српског становништва у Бања Луци и околини.

Ханс Иван Мерц је на захтев папе организовао католичку акцију у Хрватској и постао секретар и главни идеолог злогласне хрватске организације Орлова. Монсињор др Фабијан Вераја је написао предлог да се Ханс Иван Мерц прогласи за блаженог, коме је дао наслов: "Иван Мерц - пионир католичке акције у Хрватској".

Иако је католичка акција у Југославији званично престала да постоји 1945. године, Римокатоличка "црква" се није ње одрекла и наставила је да примењује њену идеологију и постулате у свим крајевима бивше Југославије. Савремено друштво у Југославији, а посебно у Хрватској није било довољно наклоњено политици Римокатоличке "цркве", док је број католичких свештеника био мали и ограничен. Римокатоличка "црква" је зато покренула акцију да укључи у борбу за идеале католика и налоге папа лаике-световњаке који ће својим радом и утицајем у друштву помоћи Римокатоличкој "цркви" да оствари своје планове. У том циљу се у свим бискупијама формирају разне организације верника, жена, омладине и деце, ученика и студената, добротворне организације итд. ради васпитања будућих католичких верника оданих папи и Римокатоличкој "цркви". Католичка акција је у ствари организација католичких друштава која се боре за афирмацију, проширење, примену и одбрану католичких принципа у животу појединаца, породице и уопште у друштву. Сви они раде по налогу папе и по смерницама које издаје Ватикан, а по упутствима надлежних бискупа. Католичким верницима се налаже да учествују у свим политичким и социјалним акцијама друштва и државе у којој живе, да би тим путем ширили утицај Римокатоличке "цркве". Налаже им се да учествују у свим изборима и да бирају оне посланике или одборнике који ће најбоље одговарати интересима "цркве". Речено је да добри католици никако не треба да гласају за оне чији су ставови супротни политици Римокатоличке "цркве".  Католички активисти се не смеју јавно позивати на одлуке своје "цркве", јер је "Света столица" изван и изнад страначких политичких борби. Свештеницима је стављено у дужност да саветују и руководе вернике, упућујући их којој ће политичкој партији дати свој глас. Енцикликом папе УБИ АРЦАНО ДЕИ из 1923. године, наложено је свештеницима да се посвете католичкој акцији.

Полазећи од католичког постулата да  Срби нису православни јер верују у истинитост своје вере, већ су православни зато што су Срби, католичка акција се труди да појача свој рад баш међу Србима. Политичке прилике у Југославији после II светског рата и после распарчавања Југославије ишле су на руку Римокатоличкој "цркви". У садашњој држави Хрватској утицај Римокатоличке "цркве" се осећа у свим сферама индивидуалног, породичног и друштвеног живота. Јавно се изражава противсрпска политика, шири мржња против свих православних Срба, а Срби су искључени веома ефикасно из хрватског католичког друштва. У току офанзива хрватске војске које су предводили "пензионисани" официри Сједињених Америчких Држава попут Олује, Бљеска и сл. протерано је близу 300 000 православних Срба који су приморани да беже од клања, мучења, силовања и убијања од стране хрватских војника католика. На мали број Срба, који су успели да остану и преживе хрватско истребљење, стално се врши притисак да се покатоличе или пак да приступе некој секти која ће им пружити заштиту. За Хрвате је важно да се сви одрекну Православља. Бискупска конференција Хрватске даје пуну подршку католичкој акцији. Недавно се изјаснила против употребе ћириличног писма. Семеништа, католички вероучитељи, католичка паства и даље васпитавају нове генерације Хрвата да муче и убијају православне Србе. То се најбоље види на масовним скуповима омладине, спортским приредбама и поп концертима где се узвикују пароле: „Уби Србина", „Србе на врбе", „Босанце у ланце" итд. Такво је стање и у Босни и у Херцеговини.  Највећа мржња против Срба потиче из самостана у Широком Бријегу, Међугорју итд. У свим кантонима Босанскохерцеговачке Федерације, у којима Хрвати држе власт, Срби се потпуно потискују и запостављају.

У Војводини се води много суптилнија католичка акција. Уз помоћ Хрвата који живе у Војводини, шири се утицај Римокатоличке "цркве". Посебну улогу играју отпадници од православне вере који су верници непризнате црногорске "цркве" коју подржава Ватикан и политичке власти Црне Горе. Делатност католичке акције се осећа нарочито у Београду. Довољно је само погледати шта се учи на часовима католичке вернауке у школама. На Косову и Метохији после окупације НАТО снага и доласка на власт Албанаца, католичка акција шири свој утицај. На пример, када су Албанци затворили православну Призренску богословију, Римокатоличка "црква" је истога дана отворила своје семениште. Поједини  римокатолички војни свештеници НАТО окупационих трупа су крали светиње из православних храмова и манастира и учествовали у њиховом скрнављењу.

У Македонији је дуго година био надбискуп скопски Миљан Цекада који  је пре II светског рата био жупник у Босанском Броду и истакао се у католичкој акцији. Његовом заслугом је проглашена за албанску католичку светицу Мајка Тереза.

Велики је утицај католичке акције Римокатоличке "цркве" и на поједине епископе СПЦ. Заведени слаткоречивошћу папа и Ватикана прихватили су се да подрже католичку акцију. Примењују неке католичке доктрине и школују будуће свештенике на Богословском факултету и у богословијама у свом духу. Уводе у богослужења неке новотарије и поред отпора верног народа.

Утицај римокатолика је сада продро у све поре друштва. Они су продрли у све политичке и економске акције. Продрли су и у школство, новинарство, па и у саму СПЦ. Једини им је циљ да Србе приволе да прихвате католицизам или унијаћење и да се потчине римском папи. Држава се приморава да уведе постепено одговарајућу цензуру издаваштва, новина, радија, ТВ, филма, док се обични народ трује разним ТВ серијама, риалити програмима, шундом, спортским и геј парадама и сл. на начин прихватљив за масе. Католички активисти онда дижу свој глас и упућују народ на "прави пут".

Професор др Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија