|
 Генетски дизајниране бебе
Наука је достигла степен “развоја” у којем је и практично омогућила родитељима да унапред одаберу генетску секвенцу, тј. пол, изглед и карактер своје будуће деце. Родитељи су постали богови, а научници слуге тих родитеља-богова.
Нова генерација секвенцирања гена, заједно са ин-витро оплодњом омогућава родитељима да изаберу генетску природу свог детета. Нови контроверзни поступак, под називом “митохондријски трансфер” обезбеђује родитељима да стварају генетски супериорне ембрионе куповином ДНК од “супериорнијих” мајки и пресађивањем тог купљеног генетског материјала на њихов одабрани ембрион. Играњем Бога, родитељи дословно могу дизајнирати своје бебе, одабрати врхунске и прихватљиве генетске секвенце, бирати према својим властитим жељама. Прва генетички дизајнирана беба је рођена Прва генетички дизајнирана беба рођена је ове године, 28. јуна 2013. Родитељи, Marybeth Scheidts i David Levy користили су напредну генерацију секвенцирања гена и ин-витро оплодњу да би тиме заобишли природну репродукцију. Након своје уобичајене посете клиници за оплодњу због проблема стерилитета, родитељи су отишли у лабораторију и добили 13 ИВФ заметака из којих су могли изабрати гене (тј. жељене особине будућег детета). Након уклапања одређених ћелија из 13 ембриона, лекари су послали одабране “комбинације” ембриона у Оксфорд на генетски скрининг (очитавање). Након скрининга, само три од тих ембриона имали су одговарајућу комбинацију неопходну за апсолутно здрав развој плода, од којих је поменути брачни пар изабрао један. И остали замеци су се могли потенцијално развити у нормалне бебе, али одабрана супериорнија три ембриона имала су боље изгледе за развој у здравије бебе. Оксфордски стручњак за плодност Dagan Wells је рекао да се не може направити идеалан ембрион, али је нагласио да генетско секвенционирање “може водити до оног најбољег”. Зачети живот замрзнут у времену Ево где контроверзни део овог поступка почиње. Манипулисани ембрион, који се састоји од само неколико ћелија је (још увек), службено, зачети људски живот. Сваки од тих ембриона имају потенцијал за даљи развој у бебе. Једино што их задржава од савршеног је имплантација у мајчину утробу (материцу). У основи, у овој фази, доктори држе живот ембриона као таоце у својим рукама, манипулишићи њима пре него што могу бити враћени у мајчину утробу. Неплодна жена попут Marybeth Scheidts, више није само у могућности да зачне уз помоћ лекара, већ има могућности и да одабре генетски код свог детета. Тако је Marybeth изабрала жељену “комбинацију” од 13 понуђених ембриона и девет месеци касније рођена је њихова мала Connor. Овај брачни пар је већ одабрао тј. “креирао” још један суперирорни лабораторијски ембрион, тако да очекују своје друго дете. У суштини, човечанство је научило како да замрзне живот у времену и манипулише истим скоро до савршенства. Али, шта је са оним ембрионима који немају потенцијал за стварање беба са “врхунским” људским особинама? Да ли је морално зачети живот, а затим га контролисати, напунити њима замрзивач ако се не сматра “прихватљивим?” Не би ли живот требало заштитити након што је зачет? Да ли би живот требао бити неизмењен и природан, а да су људи вољени због оног какви јесу? Етика стварања супер-беба Манипулација животима постаје све више педантна и неетична. Замрзавање живота и одабир супериорне генетске комбинације је научно морбидно. Пренос ДНК да би се дизајнирале супер-бебе је неетично. У том правцу постављају се многа питања, као што су: “Ко даје морално право родитељима да креирају ново људско биће по својим критеријумима?” “Где ће се набављати “прихватљиви” ДНК у случају масовног практиковања дизајнирања беба ?” “Хоће ли се формирати глобално тржиште ДНК и ко би га контролисао?” “Колико би то коштало?” И још боље – “Који су морални трошкови манипулисања људским животом?” За крај, остаје и да се замислимо над могућношћу да, злоупотребом медицине, Влада манипулише ДНК материјалом у циљу стварања људи који су подобни за живот у наметнутом друштвеном систему. vizionarski.wordpress.com |
