На форуму сајта „Погледи“, у оквиру теме „Похвалите свог свештеника“, учесник у дискусији по имену Миланко написао је, 29.априла 2009. године, о оцу Србољубу Стојковићу следеће:

„Нешто се слабо Срби јављају кад треба некога да похвале. А кад треба некога да испљују онда су много ревноснији. Није ваљда да нема на стотине свештеника у СПЦ који су примерни и добри.

Ево, ја ћу похвалити једног свештеника.

То је отац Србољуб (Стојковић) из Атенице код Чачка. Од када га знам, а то је већ годинама, отац Србо иде свуда где га народ позове. Држао је и веронауку у једној школи. Често је организовао и бесплатне екскурзије за децу, па је покупио све симпатије, и родитеља и наставничког кадра. Никада не тражи новац за Венчања, Крштења и остале Црквене Обреде. Воли благољепије у храму, воли дуге службе и молитву, воли да ради са народом, воли да помаже униженима и заборављенима од људи. Има четворо деце који су огледало његовог живота. Један му је син свештеник у Лазаревцу, други му је син на Теолошком факултету у Београду и предаје веронауку у Чачку, једна му је ћерка права српска домаћица, удата је и има четворо деце, а друга ћерка му не избија из храма у Атеници са певнице, а у исто време учи и музичку школу у Београду. По свему овоме што сам навео отац Србо је један диван и примеран свештеник на њиви Господњој.“