На Успеније Пресвете Богородице, славу храма у Земуну, Литургију служио епископ Андреј Ћилерџић, духовни потомак језгра унијатства у СПЦ – Иринеја Буловића (диктатора који СПЦ одавно гура у јереси и расколе унијатства и екуменизма). Овај Андреј је тада злоупотребио своју беседу у склопу Свете Литургије и молећиво више пута инсистирао, да сав верни народ у Цркви поздрави аплаузом (?!) његовог „драгог госта“, некаквог католичког фратра Максимилијана из Марибора, који је дошао у Београд, да ради на брзом „компаративном усаглашавању превода Светог Писма православног и католичког у циљу заједничке прославе Миланског едикта“ у Нишу октобра месеца ове године.
+++ Слаткоречиви папо-поклоник епископ СПЦ “без портфеља” Андреј Ћилерџић, човек који је био напустио монаштво и вратио се световном живљењу, свакодневно неуморно саблажњава верни народ по Београду радећи на екумено-политичком начину вештачког зближавања и уједињавања Православне Вере и јеретичке католичке верске организације са папом на челу зване „Римокатоличка црква“. Сестра Хришћанка која нам је ово дојавила, како сама каже – 15 година није улазила у свој парохијски храм у Земуну због саблазни које су се тамо дешавале док је туда оперирао покојни Радован Биговић предводник новог таласа унијаћења СПЦ католицизмом, као и његов ученик сада старешина храма свештеник Божа Бакајлић. О дрским иновацијама и реформама богослужења у овом храму да и не говоримо, а додатно је недавно уклоњен стари православни иконостас и постављен нови у модернистичком стилу где се не препознају ликови Светитеља. На Успеније Пресвете Богородице око 11 часова је ова наша сестра, пошто је присуствовала богослужењу које се служи како Православне староставне књиге кажу, дошла у земунски храм да се помоли рачунајући да је и тамо служба завршена. На њено запрепашћење ушла је управо у тренутку када заблудели епископ Андреј представља католичког фратра Максимилијана који „са православним теолозима ради на копарацији и усаглашавању католичког и православног превода Светог Писма у циљу заједничке прославе Миланског едикта“ у Нишу октобра месеца ове године. Неколико пута је Андреј умољавајући инсистирао збуњеном православном народу у Цркви да поздрави госта и подржи га у “заједничком послу”, тако да су на крају први редови народа поклекли у овом лукавом захтеву и злоупотреби Свете Литургије и поздравили „госта“ обученог у световно одело са краватом спорадичним аплаузом (Позоришна представа или Света Литургија!?). Илустрација: Новинар.де (онлиневан.де) Онај ко не чува заједницу свога народа, тј. отаџбину, такав неминовно једнога дана распродаје себе и своју породицу. Ђаво више није задовољан што нас је победио неверјем лењости и себичлука, већ хоће и да нам јавно поништи православно крштење којим смо се крстили, и то, нашим јавним одрицањем од сопствене Свете Православне Вере унијатством са римокатолицима. Све ово зли духови раде преко прелашћених епископа који користе своје ауторитете да поколебају маловерне, оне који више верују њиховом црквеном чину него Господу Христосу кога кроз Светитеље сагледасмо и сјединисмо се. Да су овакви манипулантски епископи били наместо Апостола Хришћанство се нигде не би примило, јер ови Иринејевићи данас у СПЦ, заједно са Пилатом, својим делима данас непрекидно понављају „А шта је то Истина“. Сами Христа не спознавши величају „христосе“ других зло-вера… оне које Светитељи наши осудише јер непокајано настављаху да проповедају лажне вере и богове им – овакви епископи, разоритељи духа Православне Цркве данас, сматрају истоверном браћом… онима који нам вековима клаше праоце наше омогућише данас да, нас и децу нашу, покољу и духовно занавек, погубљујући српске душе духом антиправославног унијатства, глобалистички режираног уједињења са зловерним папистима – католицима. Пљују и газе епископи српски данас по ранама и учењима свих светитеља Православних у последњем миленијуму (Светима Марку Ефеском, Григорију Палами, Сави Српском, Василију Острошком, Николају и Јустину) страсно, у немирима болесне љубави, прескачући све међе које ови поставише према зловерју католицизма – док народ грешни, клонули, маловерни као овце за клање и не схвата шта му се дешава. Нема тога греха Андреје који би могао учинити у свету да си остао у њему у односу на ову либералну издајничку епископску ролу коју си прихватио од ментора ти Иринеја Буловића. Ти Андреје као непослушан Светитељима јасно идеш ка сопственој погибли – жао нам је веома, али Ти Андреје многе друге упорствујеш навући у своју унијатску погибао – љути смо, веома смо љути, и питање је колико ћемо издржати чекати, твоје и твојих, покајно обраћење. Јер су нас Светитељи пером и сопственом крвљу, једном за свагда научили, православац који прими католичку веру не може душу спасити! http://istinoljublje.wordpress.com/2013/08/29/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81% |