Деценијама, а нарочито у последњих тринаест година, у Србији постоје организације, агенције, комисије које ничему не служе. Прибежишта за политички и страначки подобне, неспособне, места са великим платама, нултим овлашћењима. Има тога у Србији више него у Немачкој и Француској заједно. Неки месецима не долазе на посао (плата иде преко рачуна) многи и не знају где су им канцеларије. Имамо, на пример, Републичку радиодифузну агенцију (РРА) у коју наивни још увек полажу наду да ће се једном тргнути и зауставити ово неконтролисано лудило које се преко разних ТВ-ријалити програма шири по Србији. Та вера и надање, јасно је, немају основа, РРА се савршено уклапа у горњу слику. Тренутно је „Фарма“ пред очима Србије.

Годинама не гледам телевизију (тек повремено спортске преносе и понеки документарац) али читам новине, то не могу да избегнем. Тако сам сазнао да је ових дана на „Фарми“ неки силеџија из равног Срема, зову га Мики, пред камерама излупао другог „фармера“. Тај се одазива на име Ванила. Пре тога камере исте телевизије – не спомињем јој име због муке у стомаку – бележиле су разне инциденте у просторима у којима се врше психолошки експерименти на људима, у концепту чији је долазак давно најавио Орвел. Било је прошлих година – сећам се цитата по српским таблоидима – спомињања мајке, пљувања у лице, заскакивања целе породице, клетви, чупања за косу.

На једној другој телевизији – из истог разлога ни њу не спомињем – гледаоци су могли да посматрају директан пренос „раних радова“ испод чаршава, додуше, али камера не лаже, што би рекли документаристи. Било је директних прозивки РРА, молби, преклињања да се нешто уради, забрани та врста програма. Ако то не може, онда бар да се јавна демонстрација простаклука и делимичног лудила премести иза поноћи. Није вредело.

Чланови РРА кажу да им је опомена емитеру, власнику телевизије, највеће овлашћење. Не можемо ми ту ништа, веле. Није тачно да не могу; могу да поднесу оставке, обесмисле постојање РРА и јавним иступима натерају на реакцију оне који ову поремећеност могу да склоне народу испред очију. Водећа личност РРА је један владика Српске православне цркве. Ни њему не смета све ово. Да смета повукао би се.

Народ то гледа, а воља народа је неприкосновена, кажу они који бране „Фарму“, „Великог брата“, „Луду кућу“. Шта то значи? Какав је то изговор? Гледа народ и порно филмове, били би гледани и у подне, али их у то време не пуштају. Гледао би народ и директан пренос неког стрељања, вешања, електричне столице и… Зар је то разлог да исто буде на програму? Народ највише и најрадије гледа оно што не тражи мисаони напор, тако је од постанка телевизије.

Хоће ли нови министар културе у Влади Србије, Иван Тасовац, учинити нешто да се ово „хемијско оружје“ одстрани из наших живота? Ако каже да то није у опису његовог посла, не треба му веровати. У том случају, боље да се није прихватао Кабинета. Први задатак сваког министра културе ваљда је да народу, ако ништа друго, покаже линију која раздваја културу и некултуру. Постоји идеја да се у Србији ријалити ТВ-програми опорезују, чак до педесет процената, и да се тај новац пребацује на рачун Министарства за културу. Ето додатног разлога да се Тасовац ангажује, упркос истини да су му у том смислу шансе мршаве; највеће приходе од „Фарме“ и осталих накарада имају веома моћни људи српског друштва; власници маркетиншких агенција, контролори бројних медија и већег дела медијског простора.

Обичан свет пред малим екранима чека да се на „Фарми“ догоди још само оно што до сада није виђено – убиство. Ко је сигуран да је то искључено?

(Новости)