Реакције на чланак Владимира Путина у америчком New York Times превазишле су сва очекивања. "Америка није изузетна зато што носи добро. Она носи добро захваљујући својој изузетности" - то је, укратко, неумољива логика великог броја гневних коментара. У свом обраћању Американцима, руски лидер је говорио о томе како Вашингтон и Москва треба заједно да реше ситуацију у Сирији. Али, већина читалаца се из неког разлога "ухватила"  баш за последњи пасус чланка. У њему је Путин само подсетио руководство САД на један члан њихове Декларације о независности - да су сви људи једнаки пред Богом.

Барак Обама је подсетио САД на њену "изузетност", док је покушавао да добије подршку бирача за могући војни напад на Сирију. Подсећање на "изузетност" није изазвало никакву посебну реакцију код публике - осим што су код осетљивих засузиле очи при још једном помену о "специјалној мисији" Америке. Бука се дигла након што је Владимир Путин у свом чланку скренуо пажњу на њу.

- Веома је опасно наводити људе да мисле да су они изузетни, без обзира на мотивацију. Постоје велике и мале земље, богате и сиромашне, са дубоким демократским традицијама и оне које још траже свој пут ка демократији. И њихова политика се такође разликује. Сви смо различити, али када тражимо благослов од Господа, не смемо заборавити да нас је Бог створио једнакима, - написао је руски председник.

Али, како се испоставило, Америка озбиљно верује у своју изузетност - и сада јој се "стало на жуљ". Већина политичара и њихових медија је захваћена гневом. Испоставило се да нас читава историја учи да је јака Америка - извор добра у свету. Ниједна земља није ослободила више људи и учинила тако много за подизање стандарда грађана - и, наравно, читавог света. И, наравно. Сједињене Државе остају и даље "светионик наде" за људе у целом свету.

Да, историја учи само оне који желе да науче, и не треба је прилагођавати својим потребама, истиче експерт Руске академије државне службе Кира Сазонова.

- Историја показује да оне државе које су изабрале пут, не простог постојања - што је, генерално, нормално - већ пут изузетности, завршавали су путем експанзије и спољне агресије. Далековиди политичари су они који схватају да је време експанзија и изузетности, ако није потпуно прошло, оно већ пролази. Данас је на сцени потпуно другачији принцип - сарадња. Зато је чланак Владимира Путина био веома користан, ради подсећања: принцип сарадње - основа је за савремено међународно право.

Узгред, сам Барак Обама - таоц је америчког мита. Током предизборне кампање, председнички кандидат је имао нешто другачију тачку гледишта. Тада је Обама говорио да верује у америчку изузетност, која се ни у чему не разликује од "британске изузетности", "грчке изузетности" или сличних патриотских хвалоспева у било којој другој земљи. За то је кандидат добио велику критику - и преваспитао се.

Корени добронамерних заблуда, у којима живе грађани САД, нестају у време раних досељеника. Идеји "изузетности", нови живот је удахнуо Роналд Реган 1980-их година. Он је говорио о Америци као о "блиставом граду на врху брда", и био је убеђен да је она - јединствен пример победничке слободе и наде. А у последњих 20 година, са распадом Совјетског Савеза, "јединствености" САД нико није могао да опонира, сматра заменик директора Института за друштвене и политичке студије Вилен Иванов:

- Руководство САД и америчка елита, уверавали су у своју изузетност, због чињенице да је свет постао униполаран и да су САД постале најмоћнија економска и војна сила. С друге стране, очигледно се не узима у обзир историјско искуство. Конкретно, Хитлерова Немачка: националсоцијализам, који је дошао на власт са Хитлером, управо је пропагирао ту изузетност немачког народа на сваки могући начин. То је на крају довело до тога да је Немачка поражена и жигосала се у свету, тиме што је омогућила долазак на власт овој групацији.

Гебелс је, у своје време, успешно усађивао Немцима у главу њихову изузетност и супериорност. Узгред, у Америци многи упозоравају руководство на опасност од такве идеологије. Тако, Данијел Елсберг, познат по томе што је у своје време изнео тајне документе Пентагона, недавно је објавио чланак на страницама The Guardian. Према речима Елсберга, "САД су сада полицијска држава". Да би се тамо увела потпуна диктатура, по његовом мишљењу, потребан је само " рат ... или још један терористички напад величине оног из 11. септембра". Недавна открића бившег сарадника АНБ Едварда Сноудена, закључује Елсберг, спасавају Американце. Још конкретнији је бивши амерички председнички кандидат, републиканац Рон Пол. Он је уверен да америчка власт полази од принципа садашње републике и креће се ка формирању фашистичког система, у којем ће земљу заједно водити влада и најзначајнији бизнисмени.

Чланак Владимира Путина није могао, наравно, оставити равнодушним ни таквог руског "фана", као што је сенатор Џон Мекејн. Он је, како је и обећао, одговор руском лидеру објавио у листу "Правда", 19. септембра. Укратко: Мекејн је, како се испоставило, не анти-руски, већ про-руски расположен. И зато је веома забринут за руски народ, који мора да трпи "Закон Магнитског", прогон Pussy Riot, малтретирање хомосексуалаца, пријатељство власти са "диктаторским режимима". Међутим, председник Русије, обративши се америчком народу, није га учио како да живи у Сједињеним Америчким Државама. Док сенатор тачно зна како треба да живе Руси.

И спреман им је донети те либералне вредности већ сутра - али је Путин сметња.

Вероватно, већини људи у САД је тешко да поверује да остатак света види америчку изузетност из нешто другачије перспективе. Са становишта неамериканца, та изузетност се огледа у бомбардовању земаља у којима владају непријатељски расположени према Вашингтону режими, у бесрамном мешању и "корекцији курса" суверених држава. Обамине речи током његовог последњег наступа, добра су илустрација америчке принципијалности. "Ако са мало труда и малим ризиком можемо спречити погибију деце од гаса и тиме обезбедимо дугорочну перспективу наше властите деце, тада, мислим, то треба да урадимо", изјавио је председник САД.

Мали напор: неколико стотина ракета типа "Томахавк". Спречити смрт деце од гаса: након ракетног напада, мало ко ће ту остати ко би могао да удише гас. Али, да, реч сигурно није о сиријској деци, већ о будућности америчке "изузетне" деце.

Извор: Глас Русије, фото: РИА Новости    

http://vostok.rs/