У последњој деценији у Србији угашено 150 хиљада пољопривредних газдинстава, а када за три месеца ступи на снагу потпуна либерализација тржишта Србије, када ће 96 одсто европских пољопривредних производа у Србију моћи да се увози без царине, банкротираће сигурно још толико
Упркос закону који то изричито забрањује Србија већ годинама на више хиљада хектара узгаја генетски модификовану соју. Надлежни државни органи уопште не реагују, а нема ни евиденције о количини увезених ГМО усева. Нова опасност од ширења ГМО производа ће бити за три месеца када ступа на снагу либерализација српског тржишта. У Србији се већ годинама на више хиљада хектара узгаја генетски модификована соја, упркос закону из 2009. године који изричито забрањује сађење таквих биљака и промет производа за сточну и људску исхрану са садржајем ГМО. Шта више, надлежни државни органи уопште не реагују и не уништавају ту соју, а да зло буде веће, Србија данас уопште нема евиденцију о количини увезене ГМО соје из САД, Бразила, Аргентине и других земаља. Истовремено у продавницама је све више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО, попут јефтиних месних прерађевина које стижу из Црне Горе, БиХ и Македоније, суседних земаља које немају развијену прехрамбену производњу да би биле извозно орјентисане, већ очигледно месо увозе по дампиншким ценама које води порекло од стоке храњено ГМО сојом. Према подацима новосадског Пољопривредног факултета, само прошле године је у Србији, мимо закона, засејано око 5.000 хектара генетски модификоване соје, махом у Војводини и неким деловима Мачве, а неодлучност државе да уништи те усеве допринела је да се број хектара под ГМО сојом сваке године повећава. Истовремено је контролом Министарства пољопривреде утврђено да је генетски модификована соја посејана на свега 23 хектара, што је и било очекивано пошто је је нечијом одлуком решено да се прегледа само 1.300 њива. Из свега овога се намеће закључак да у целој овој причи и државни органи и српски научници већ годинама забијају главу у песак и држе се по страни, због чега им се често, не без разлога лепе етикете да су плаћеници ГМО лобија, пре свега највећег светског произвођача ових биљака компаније Монсанто. Својевремено се највише помињало име бивше министарке пољопривреде Иване Дулић Марковић, која је и сама признала да је за време њеног министровања било увоза ГМО усева, али и да је сама неколико пута ишла на плаћена путовања у Америку где су промовисани управо ГМО производи. Притиску на Србију се не тако ретко протеклих година прикључивала и директно америчка амбасада у Београду, чак саопштавајући да ако Србија не промени свој Закон о генетски модификованој храни, неће моћи да уђе у Светску трговинску организацију, а што ће бити и значајна препрека билатералним односима Србије и Сједињених Америчких Држава. Оно што се и те како прећуткује о Монсанту јесте чињеница да је ова компанија од 1965. до 1969. године за потребе америчке војске производила "agent orange", отров који је убио преко 400.000 вијетнамских цивила, и проузроковао деформитете код пола милиона деце која су рођена након тровања овим Монсантовим производом. Ових дана је у Војводини завршена млака двомесечна кампања против ГМО коју је спровела странка Зелени Србије. Прикупљено је око 20-так хиљада потписа грађана који петицијом од Скупштине Војводине захтевају доношење Декларације за Војводину без ГМО. Зелени су и Скупштини Србије још у фебруару предали Декларација за Србију без ГМО, али ова тема за сада није уврштена у дневни ред парламента. За утеху је да је од фебруара ове године, око 70 општина и градова, међу којима и Нови Сад, одлуком локалних парламената проглашено, бар на папиру, за територије без ГМО. Али нико за сада у Србији званично не реагује на још једну опасност која се приближава из Европске Уније. За тачно три месеца ступиће на снагу потпуна либерализација тржишта Србије, када ће 96 одсто европских пољопривредних производа у Србију моћи да се увози без царине. Укидање увозних царина највероватније неће осетити потрошачи кроз повољније цене, али сигурно хоће пољопривредници из Србије, који нису спремни за конкуренцију из Европе. Само у последњој деценији у Србији је нестало 150 хиљада пољопривредних газдинстава, а када ступи на снагу либерализација банкротираће сигурно још толико, пре свега сеоских домаћинства која нису оријентисана на високодоходновну производњу. А све то заједно представља очигледну припрему терена за ГМО храну, због које ће свака друга врста пољопривредне производње у Србији постати нерентабилна. Извор: Глас Русије, фото: ЕПА |