Кабинет Мила Ђукановића објавио је саоштење са својом верзијом јучерашњег сусрета црногорског премијера са патријархом Московским и целе Руси Кирилом. О том сусрету је информацију објавио и званични сајт Руске православне цркве. Прочитајте обе верзије и упоредите јер се у инерпретацији најбитнијих и најосетљивијих тема сусрета  веома разликују. Схватићете да се нисте узалуд потрудили.

          Верзија Ђукановићевог кабинета

„ПРЕДСЈЕДНИК Ђукановић је захвалио високом госту на присуству великој свечаности поводом 1700 година Миланског едикта, и освећењу Саборног храма Христовог васкрсења, наглашавајући да је ова посјета истовремено и гест уважавања према Црној Гори и црногорском народу, којег са Русијом веже вјековно пријатељство.

Он је посјету патријарха Кирила оцијенио и као подстрек за јачање укупних веза и осавремењавање односа Црне Горе и Русије, који се развијају на обострано задовољство. Посебно је апострофирао значај Русије кроз цијелу црногорску историју, укључујући и њену улогу у периоду обнове црногорске државности и учвршћивања позиције нове Црне Горе на међународној сцени.

Он је у том контексту изразио захвалност не само Руској православној цркви, већ и Кремљу, руској Влади и руској дипломатији.

Предсједник Ђукановић је упознао патријарха Кирила и са актуелним процесима у Црној Гори. Нагласио је да је Влада прије свега посвећена јачању економског развоја и унутрашње стабилности,као и мултиетничког склада и развоју добросусједских односа, по чему је препозната као добар примјер у региону и у ширем окружењу.

Посебно је апострофирао спремност за дијалог и тражење рјешења која би водила превазилажењу подјела у црногорском друштву, и изразио очекивање за помоћ и подршку у том правцу.

Патријарх Кирил изразио је задовољство због посјете Црној Гори и повода за ту посјету, као и због сусрета са премијером Ђукановићем. Он је посебно подвукао историјску димензију црногорско-руског пријатељства, које, како је рекао, живи у трајном сјећању црногорског и руског народа. Руски народ посебно цијени храброст и слободарски дух црногорског народа, истакао је између осталог патријарх Кирил, изражавајући задовољство развојем односа између Црне Горе и Русије.

Патријарх Кирил је апострофирао православље као везивно ткиво између наших народа и земаља, као и значај јединства у православном свијету.

Изразио је интересовање за односе у Црној Гори, подсјећајући на модел који је примјенила Руска православна црква у односима са народима и државама створеним распадом Совјетског Савеза, који се показао дјелотворним и прихватљивим за све стране у највећој мјери.

Премијер Ђукановић је у том контексту подсјетио на околности и улогу кључних чинилаца који су пресудно утицали на развој догађаја у вријеме и након распада Југославије и Совјетског Савеза.

Обострано је истакнута потреба тражења прихватљивих рјешења за превазилажење познатих проблема и неспоразума у Црној Гори.

Патријарх Кирил је, уз констатацију да је изградња новог храма у Подгорици свједочанство о напретку модерне Црне Горе, пожелио премијеру Ђукановићу успјех у вођењу државне политике и просперитет црногорском народу.»

         Информација о сусрету званичног сајта РПЦ

„ЊЕГОВА светост патријарх Московски и целе Руси Кирил сусрео се са премијером Црне Горе Милом Ђукановићем.

До сусрета је дошло у резиденцији владе у Подгорици, а присуствовали су му и преседник Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије митрополит Волоколамски Иларион, шеф администрације Московске патријаршије епископ Солнечногорски Сергиј, представник Српске патријаршије при Московској патријаршији епископ Моравички Антоније, заменик председника Одељења спољних црквених веза протојереј Николај Балашов, секретар Одељења за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук, шеф прес-службе Московске патријаршије ђакон Александар Волков.Састанку је присуствовао и амбасадор Руске Федерације у Црној Гори А. Нестеренко.

Тема сусрета били су односи Црне Горе са земљама историјске Руси.

У разговору је дотакнут историјат руско-црногорских веза и истакнута његова актуелна важност у савременој ситуацији.

Његова светост патријарх Кирил је изложио искуство развоја живота Руске православне цркве у условима политичких промена које су на њеној канонској територији довеле до формирања независних држава.

Био је истакнут значај мирног, стваралачког развоја живота канонске православне цркве у Црној Гори, поред осталог -  и за стање  односа између Русије и Црне Горе.

Обе стране су истакле важност обнове потпуног духовног јединства народа Црне Горе и неопходност превазилажења подела.

Поглавар Руске цркве високо је оценио завршетак изградње катедралног храма Васкрсења Христовог, истакавши да та чињеница сведочи о значајном позитивном развоју духовног живота народа Црне Горе.

Мило Ђукановић је указао на однос поштовања владе на чијем је челу према делатности митрополије Црногорско-приморске Српске православне цркве и лично митрополита Амфилохија.“               

         „Руси никад нису били странци у Србији“

·  Сајт РПЦ објавио и ове речи руског патријарха изговорене у Београду: „Гостопримство које је пружила Србија руским избеглицама (после октобаске револуције) било је у оно време без преседана. Савезничке земље, чија је победа у Првом светском рату добрим делом остварена захваљујући подвигу и жртви нашег народа, нису увек биле спремне да прихвате избеглице на начин како је то урадила Србија. Овим речима не желимо никога да осуђујемо, већ само да подвучемо нашу посебну захвалност српском народу“

САЈТ РПЦ - Patriarchia.ru - објавио је и ово о боравку патријарха Кирила у Београду:

„ПАТРИЈАРХ московски и целе Руси Кирил високо је оценио гостопримство Србије према Русима у XX веку.

- Руси никад нису били странци у Србији, о чему сведочи чињеница да је убрзо после емиграције у самом центру Београда, по одлуци тадашњег српског краља, почела изградња Свето-Троицког храма“ - рекао је руски патријарх после молебана у Свето-Тројицком храму подворја Руске православне цркве у Београду.

Он је напоменуо да се због револуције велики број Руса упутио у братску једноверну Србију, где су стекли домове. „Српско друштво и државна власт тадашње Србије поклонили су им пажњу и осећај бриге за њих. А руски људи, углавном високообразовани, с одличним квалификацијама и радним навикама, укључили су се у живот Србије и допринели њеном културном и економском процвату“ - истакао је руски патријарх.

По његовим речима, гостопримство које је пружила Србија руским избеглицама „било је у оно време без преседана“. Савезничке земље, чија је победа у Првом светском рату добрим делом остварена захваљујући подвигу и жртви нашег народа, нису увек биле спремне да прихвате избеглице на начин како је то урадила Србија. Овим речима не желимо никога да осуђујемо, већ само да подвучемо нашу посебну захвалност српском народу“ - нагласио је поглавар Руске православне цркве.

Патријарх Кирил се присетио претходних настојатеља подворја, захваливши им се „за самопрегорни рад, љубав према Отаџбини, чврсту веру, способност да обједине не само само прогнане из Русије, већ и Србе који су посећивали храм“.

http://fakti.org/