У последње време све активније се пласира верзија о конфронтацији Ротшилда и Рокфелера и о наводно пресудном значају тог раскола за процењивање догађања, како у свету, тако и у Русији.

Такав модел тумачења недавно је изнео, јасно и са изузетним познавањем тајних процеса, Михаил Хазин, али тог модела се придржавају и многи аналитичари, пре свега Фурсов и Џемаљ. Зато треба разумети сам модел, а не људе.

Њихова теза је да се светска елита поделила на два табора која се налазе у јакој међусобној конфронтацији. А да сви догађаји - од Сирије до постављања првог човека Централне банке РФ - искључиво зависе од резултата те конфронтације.

Путин и његови су тобоже присталице Ротшилда, а Медведев и његови - Рокфелера. Наводно, све то почело је од скандала 2011. у вези Строс-Каном. 

Нећу детаљно да разматрам све те измишљотине (напоменућу само да су 2012. после случаја са Строс-Каном Рокфелери и Ротшилди објединили своје финансијске активе), али ћу покушати да скренем вашу пажњу на закључке који следе из тог модела тумачења света.

Први и најважнији. Потпуна зависност Русије од конфронтације две силе зла. Махери светског капитала решавају своје проблеме померајући жетоне на светској шаховској табли и никог више нема. Ни Русије, ни њеног руководства, ни других више или мање самосталних сила.

Односно, није Русија заштитила Сирију, није воља њеног руководства омела планове о уништењу те мале земље - не, то је резултат конфронтација сила зла. Нису Сечин и Путин невероватним напорима одвојили ТНК од БП (ТНК -Тјуменска нафтна компанија и британски BP) - то су Ротшилди сами оставили на цедилу своје агенте Фридмана и друге, дајући њихове активе у руке руске власти.

У овом координатном систему добре силе принципијелно не постоје. А то је, у ствари, најстрашнији и очигледан закључак који остане у мозгу људи кад прихвате  такав модел тумачења догађаја и процеса.

Осим тога, према том моделу - Путин и руска власт су присталице једне од светских закулисних страна.

Хазин директно каже: „И ето, они су се, наравно, поделили и код нас: они, које код нас називају „породичним“ и либералима, друже се са ММФ, и сходно томе, они, које називају патриотама и припадницима силе - они су са Ротшилдима“.

Доказати ово чињеницама, наравно, није могуће. Предлаже се да се верује на реч и путем логичких досетки које, наводно, то доказују.

А понешто се стварно подудара, будући да руско руководство, не живи у пустињи и приморано је да узима у обзир многе међународне факторе, укључујући и англо-јеврејске кланове крупног капитала. Међутим, нужни компромис у неким питањима и свесна подршка светској олигархији - потпуно су различите ствари. 

Убеђују нас да се Путин и његов тим не само потчињавају Ротшилдима, него да су „прешли“ код њих, играју на њиховој страни и да све њихове активности нису брига о националним интересима, него рад за ујку-богаташа.

Таквим моделом тумачења аутоматски се обезвређују сва међународна достигнућа Русије током последњих месеци, доводи се у сумњу сваки корак власти у ослобађању од компрадора.

Тај модел нам сугерише - то није ослобађање од компрадора, него чишћење агената једног клана (Рокфелера) од стране агената другог клана (Ротшилда).

Не постоји никаква Русија као независна сила. Нема никаквог Путина који сузбија катастрофу света. Све одлучују зле силе.

Други и мање очигледан (маскиран) закључак јесте у томе да се силе зла сада деле на ону која је више зла и ону која је мање зла. Неприметно се једна од страна оправдава.

Ротшилди постају присталице мултиполарног света и противници паразитског спекулативног финансијског капитала. Испоставља се да Обама не жели да бомбардује Сирију управо захваљујући Ротшилдима и да се одупире се проклетим Рокфелерима.

А ми смо будале које су мислиле да су га Путин, руска дипломатија и руско оружје у Сирији приморали да не изврши агресију. Наглашавам, овај закључак не изговара се отворено, он се маскира некаквим прагматизмом Ротшилда: кажу, не исплати им се да руше постојећи светски поредак и постали су миротворци, само што не бране Сирију.

Дакле, хтео бих да питам поборнике овог модела тумачења: зар Ротшилди не улажу новац у „Томахавке“? Зар не финансирају америчку солдатеску? Или можда беру пољско цвеће по зеленим падинама Азије у слободно време после доброчинстава?

Трећи закључак је да је за нас све одлучено јер је чак и председник експонент светског крупног капитала, па је зато узалудно да се Русија и руски народ уопште у било шта гура...

Модел управо још указује: ако је пред нама такав невероватан ћорсокак, ако од нас ништа не зависи - све треба радикално мењати.

Све у свему, треба рушити сву ту злосрећну шему и послати је дођавола. А како то учинити? Само тоталном и крвавом револуцијом и потпуном физичком променом власти и елите.

Није ли у томе коначна замисао распростирања овог модела - на први поглед тако убедљивог, спокојног, чак и привлачног?

        Превела Ксенија Трајковић

http://fakti.org/rossiya/ko-i-zasto-pokusava-da-rusiji-i-putinu-podmetne-rotsilde