Током овог свог последњег боравка у српским земљама, професор Србољуб Живановић поново је био веома активан, сведочећи на више места истину о страдању Срба. Боравио је у Бања Луци, где је присуствовао седници Организационог одбора Шесте Међународне конференције о Јасеновцу која треба да се одржи у другој половини маја 2014. године у Бања Луци.

Боравио је у Херцеговини, где је на округлом столу одржаном у Требињу говорио о усташким злочинима у Херцеговини и улози Ватикана у организовању тих погрома. (Реферат са тог скупа публикован је и на Борби за веру). Два пута је био гост у емисијама на радио Београду, учествовао је на неколико трибина у Београду. Да поменемо само неке - професор Живановић је говорио на Коларчевом народном универзитету на Скупу о српским жртвама, говорио је у Земун Пољу где је у организацији "Православног духовно-просветитељског центра Љубав" говорио о раду Међународне комисије за истину о Јасеновцу, а био је гост и на промоцији књиге "Небеска Србија и Света Русија" аутора Ранка Гојковића у УКС.

++ +

Беседа професора Србољуба Живановића на промоцији књиге “Небеска Србија и Света Русија” (УКС – 24.09.2013)

Драга браћо и сестре, поштоване даме и господо, драги пријатељи!

Част ми је и задовољство да Вам представим књигу Ранка Гојковића “Небеска Србија и Света Русија” коју је управо издала издавачка кућа Света Русија из Београда. Ради се о збирци чланака и есеја Ранка Гојковића који су публиковани у различитим штампаним медијима и на електронским сајтовима, који многи желе поново да виде и прочитају. Сви ти чланци се тичу наше историје, културе, духовности и вере, уз непрекидни труд да се схвати руска култура, уметност, руска душа и вера руског народа за који Србе везује заједничко порекло, језик и вера.

Вековна настојања западно-европских народа као и настојање злочиначке Европске Уније у данашње време да натерају Србе уз помоћ бомби НАТО пакта и окупације Косова и Метохије од стране САД, да одвоје Србе од наших крвних рођака Руса, до сада нису била успешна. Октроисани школски програми у школама у Србији, нордијска историјска школа која је наметнута универзитетима и факултетима, као и САНУ, дириговани програми на радију и телевизији, медијска кампања у штампи и издаваштву, труде се свим расположивим снагама да заглупе српски народ како би их убедили да прихвате њихову такозвану “истину”. Српски језик и писмо се непрекидно запостављају, заборављају се српске народне приповетке, песме и остало традиционално стваралаштво, запостављају се српски писци како би се српском народу наметнула поп култура, кока-кола култура, геј параде, сајентологија, секташење, како би Срби коначно постали заглупљени пиони и послушници властодржаца и моћника са Запада, односно ЕУ и САД. Власти кажу да” нема алтернативе ЕУ”. Истовремено је целом свету познато да су на пример, САД само после завршетка Другог светског рата изазвале и водиле више ратова него све земље света заједно током вишевековне историје човечанства.

У ово смутно време, у мрачњаштву које нам непрекидно намећу ЕУ и САД, ипак је остало у Србији људи који дижу свој глас и показују да Срби нису само марва која трпи бич газда са Запада, као и да Срби нису “слепи код очију”. Ранко Гојковић, аутор ове књиге, један је од оних који покушавају да отворе очи добронамерним читаоцима и да укажу на грешке које чине појединци под утицајем који долази са Запада. Ранко покушава да предочи Србима да на истоку постоји велика култура братског народа Руса и да Срби могу јако много да науче од Руса, о чему на жалост у данашњој Србији скоро да није могућно чути у српским школама, у српским медијима и на српским универзитетима. Са друге стране, Руси се увек труде да помогну српском народу, за разлику од Запада коме је циљ да од Срба направи послушне робове и послушне купце њихове робе.

Поглавља у овој књизи су подељена према појединим медијима у којима су објављена. У првом одељку налазе се текстови са “Руске Народне Линије”, од којих би издвојио излагање Ранка Гојковића на Међународној конференцији одржаној у Санкт Петербургу која је била посвећена улози Ватикана у борби против Православља (под покровитељством иконе светог Николаја Велимировића о чијем се учењу и духовном утицају такође доста говорило на конференцији). Надаље, у одељку “Фонда Стратешке Културе” у појединим чланцима се истиче српско православно светосавско учење као супротност “хришћанству Запада без Христа” које се шири у Западној Европи и Америци, као и о верској нетолеранцији према православним верницима у САД и земљама западне Европе. Посебно се говори о погубном утицају Запада на српски народ на Косову и у Метохији.

Посебно бих истакао одељак са Фонда  Стратешке Културе под насловом “Ризнице Свете Русије”, где се по први пут код нас на једном месту описује огромно духовно и културно благо непрегледно велике руске земље. Описују се руски манастири и светиње, руска уметност и књижевност, сазнајемо понешто из богате историје руског народа и његове борбе за очување јединства Словена и борбе руског народа за очување Православља.

У наше време се у Српској Православној Цркви на жалост појављују неки епископи и свештеници који желе да поунијате СПЦ са римокатолицима и Ватиканом, да је ставе под власт папа, којима признају некакво првенство које није ничим доказано, нити утемељено на чињеницама. Они се у циљу додворавања Ватикану огрћу плаштом некаквог екуменизма и као новотарци уводе неке своје новине у богослужењима које су осуђене као јеретичке на васељенским саборима. Аутор Ранко Гојковић, у одељку књиге са текстовима са сајта “Борба за веру” указује на “дух истине у борби са духом лажи”, говори о духовном злочину против деце у Србији, говори о болу и тузи српског народа због таквог стања и о трпљењу српског народа кога притискају разни јеретици и унијати унутар саме српске цркве, посебно у Метохији и на Косову.

Књига која се вечерас налази пред Вама представља велику ризницу знања и искуства из које сваки читалац може да сазна и научи оно о чему се данас у Србији јавно не говори и не пише. Због тога ову књигу треба пажљиво читати како би се добили одговори на бројна питања која се сама намећу сваком добронамерном читаоцу.

На крају бих желео да се топло захвалим аутору књиге Ранку Гојковићу на његовом труду да стави на хартију толико драгоценог материјала и да се такође захвалим издавачу “Светој Русији” која нам је подарила ово драгоцено дело.