- Када сам видео да деца пешаче до школе по 15 километара и да живе без воде и струје, одлучио сам да некако помогнем - каже Филип Филиповић, који ради као поштар у селима на граници са Косовом, а о чијој се хуманости чуло у свету

Када је Филип Филиповић (30) почео да ради као поштар у удаљеним селима на планинама јужне Србије, брзо је схватио да ће морати да носи више од писама.

- Знао сам да нећу моћи да окренем главу и будем слеп за стварност, за стање у ком живе ова деца, без ичега, и усамљени и напуштени старији људи – каже Филиповић, о ком је причу коју је објавио АФП објавио и тајландски “Бангкок пост”. Филиповић покрива неколико десетина села на граници уз Косово и путује макадамима из поште у Куршумлијској Бањи.

- Када сам видео да деца морају да пешаче до школе 10-15 километара сваког дана, да живе без воде и струје, често у једној соби с родитељима, одлучио сам да некако помогнем – каже он.

- Рекао сам себи да морам нешто да урадим. На неколико километара од цивилизације 21. века имамо заборављене људе који су у 19. веку – каже он.

Почео је тако што је реновирао пошту у трошној згради у којој се налази и локална основна школа, а за подухват је уложио сопствени новац. У исто време, од своје плате, која износи једва 300 евра месечно, доносио је чоколаде и слаткише деци у далеким селима.

- Нема више продавница у селима, па становницима купујем шта им треба – каже овај млади човек.

“Он је наш анђео чувар”, каже Марика Павић, захвална 70-годишњакиња, коју Филиповић посећује свакодневно.

Око поднева куца на врата породице Драгићевић, где прави купатило, будући да га нису имали. Он вози у школу и њихову децу Миломира (7) и Радомира (9), како не би пешачили осам километара.

Већ две године финансира, организује и помаже реновирање једине учионице у локалној школи у којој се школује шест дечака старости од седам до 11 година. Прошле године први пут су ишли на једнодневну екскурзију до Јагодине и Крушевца, организовану о поштаревом трошку. Филиповић им је купио школске торбе, свеске и оловке и нашао средства за шест рачунара.

Он је обновио пољске тоалете у дворишту, а током годишњег одмора овог лета је направио игралиште за ђаке.

- Кад сам видео љуљашке, рекао сам му: Ти си најбољи, бољи и од Деда Мраза – каже Александар (8), један од ђака.

- Две љуљашке и тобоган. За децу из градова то је сигурно ништа, али за њих је то променило читав свемир – смеје се поштар, а пише АФП.

Извор: Мондо / youtube