Путоводиља и Неугасива светлост – тако се називају руски православни цртани филмови које су могла да виде многа српска деца. Прво на фестивалу анимираног филма у Бања-Луки, затим у дечијем културном центру спрског одељења Фонда Јединства православних народа на бази школе Свети Сава у Београду.

Оба цртана филма су посвежена Тихвинској и Иверској икони Мајке Божје. Они су снимљени у Санкт-Петербуршком студију балтичка телевизија. За извршног продуцента студија Ирину Астепенкову врло је важно било иксуство сусрета са српским дечацима и девојчицама.

Интересовање деце за наше цртане филмове је огромно. Треба рећи да то није била једноставно пројекција, већ и разговор о моралим вредностима. А у сали тог дана је био њихов наставник богослов. Ученици су дизали руке, износили своје утиске. Свако од њих је хтео да изнесе своје мишљење о виђеном. Некоме од њих се допао лик Богородице, некоме ликови који личе на јунаке из свакодневног живота. Деца су чак уловила занимљив уметнички поступак, употребљен у једном од цртаних: лабуд је узлетео, без обзира на поломљено крило. Ја као педагог по образовању могу да кажем да су сва питања и размишљања карактеришу свако дете понаособ. Оно затим стасава у интересантну личност и даље ће преносити свој поглед на свет.

Пројекција у Бања-Луци је протекла прилично интересантно. Првог дана су дошли само одрасли, пошто није био добро одабран термин: деца су била у вртићима и школама. Другог дана је била дечија пројекција. Деца су била дирнута до суза, говорила су да никада неће дирати иконе. А филм је врло дирљив, чак на пројекцији за одрасле мушкарци и жене су брисали сузе.

После пројекције за ученике школа су биле одржане радионице.

Придржавала сам се таквог става да не идемо само нешто да прикажемо, већ нечему да научимо. Сматрам да свако треба да уме нешто да ради сопственим рукама. И као радионицу смислила сам да деца направе тродимензионалну божићну честитку. Тачније, на тај начин сам поставила основу за њихов даљи стваралачки развој. Учионица је једва примила све заинтересоване, а тамо је било 30 људи разног узраста, између осталог били су и педагози. После је дошао директор школе и веома се обрадовао што се деца труде да испуне сва наша упутства, што вешто раде маказама, украшавају јелку. Сви су били врло задовољни и хвалили се једни другима како је код кога испала рукотворина. Такву радионицу смо одржали и у Бања-Луци. И тамо су сви били задовољни.

Које закључке бисте могли да изведете из ваше посете Балкану?

Схватила сам да су наше руске традиције рада са децом врло тражене у Србији. После пројекције обраћали су нам се са молбом да приредимо овакве пројекције за све разреде, постављали питање немамо ли још цртаних. Нама је то, поштено да признам, било посебно пријатно. Педагози су нас молили да шаљемо Интернетом материјале. Наталији Коцев, руководилац српског одељења Фонда Јединства православних народа, обећали смо да ћемо надаље наставити овакве пројекте. Већ смо добили идеју да нађемо у Петербургу партнера за школу Светог Саве, како дечаци и девојчице могли да се друже у школама, разредима, а можда да успоставе и личне контакте. Биће одлично ако наша деца буду могла да оду у Београд. А то је град са богатим културним традицијама, тамо има шта да се покаже. И нама би било драго да примимо српску децу у Петербургу и да им покажемо све што има Северна престоница Русије.

У сваком случају, како је рекла Ирина Астапенкова, њена мисија на Балкану да подржи културну сарадњу на високом нивоу, успела је. У студију гласа Русије био је Григориј Соколов.

http://serbian.ruvr.ru/2013_11_08/Srpskoj-deci-prikazali-ruske-pravoslavne-crtane-filmove/