Из извора блиских епархији аустралијско-новозеландској добили смо акт епископа Иринеја Добријевића од 14. марта 2012. године. Овај докуменат сматрали смо веома занимљивим за наше читаоце, због чега ћемо га и ставити на увид. Наиме, из њега се очитује не само дубока погруженост у јерес, већ и закулисни рад човека чија су прошлост и  пут до епископа СПЦ умногоме обавијени велом тајне (ако изузмемо филовану званичну биографију).

На овом месту вреди се подсетити да је Иринеј Добријевић свој пут од искушеника до јеромонаха, који може да траје и до деценије, прошао у невероватно кратком року: за девет дана или 216 сати! Да постане епископ било му је потребно 11 година (због отпора правоверних епископа), све док извесни „ентитети“ (као би се епископ Иринеј изволео изразити) нису успоставили контролу над врхом СПЦ. Као што ћемо даље видети, таквим и у таквим ентитетима он сасвим добро плива. Увек је у самом њиховом врху. А они који „не улазе на врата у тор овчији, него прелазе на другом месту“, као што је рекао Господ, то јест улазе на незаконит начин, нису пастири стаду, већ духовни лупежи и хајдуци који разграбљују Христово словесно стадо.

Епископ Иринеј поменутим актом извештава свештенство и монаштво митрополије аустралијско-новозеландске да је изабран за председника „Националног савета цркава Аустралије“. У српској стварности многе су ствари добиле ново значење и смисао, па тако једна добро позната народна пословица сада гласи: чег се православац стиди, тиме се екумениста поноси. Иринеј Добријевић скуп (бело)светских јеретика и секташа назива „цркве“, чиме исповеда еклисиолошку јерес, противну Деветом члану Символа вере, о постојању многих цркава. Његов догматски суноврат иде дотле да своје учешће и председавање овом већу безбожничком правда њиховим исповедањем Бога у Тројици. Премда епископ Иринеј каже да су то хришћанске цркве и деноминације (што свакако не ублажава вероодступнички карактер његовог (не)дела), логично је да овај догматски минимализам не искључује ни божанство Тримурти, које изражава индијску тројицу од три бога: Браму, Вишну и Шиву.

Док Свети Макарије Оптински, говорећи у светоотачком духу, саветује да „ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверијем (јересима или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали“, јеретички збор се у званичном акту једног наводно православног епископа своме подручном свештенству и свештеномонаштву назива „узвишеним телом“, чији је циљ да се „што више упознају једни са другима“. Шта то значи? Да ли је наш циљ да што више упознамо јеретике и одступнике од Цркве Божије? А посебно њихова поглаварства и власти? Преподобни Јефрем Сирин упозорава: „Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима... Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку 'Идите од мене, проклети, у огањ вечни' (Мт. 25, 41).“

Каже да је овај збор „управо у том братском духу“. Који је то дух братски са јеретицима и секташима? Браћа која „наравно не саслужују ни на којем нивоу“, а у Сиднејској Лазарици благосиља бискуп у орнату, што се није могло десити без благослова Иринеја Добријевића. Шта је ово до лицемерје, дух обмане и лукавства?

Ако су већ „браћа“ и „цркве“, и ако раде на упознавању, постигнућима и на далекосежном утицају, зашто онда не издају никаква саопштења? Упркос томе што се (наводно) залажу за одбрану „хришћанског вероисповедања“, они, „ради интегритета овог збора“, јавно деловање (ипак) реализују „кроз разне алтернативне модусе“.

Наводно православни епископ верује у Божију помоћ у оваквом свом конспиративном раду са јеретицима и позива своје свештенство да упућује свете молитве како би он испунио све своје обавезе према сабору нечастивих јеретика, чији је он предстојатељ, a све то - на општу корист Српске Православне Цркве и наравно, српског народа у целини...

O tempora, o mores!!!

„Зато, сине мој, - упозорава Свети Анатолије Оптински -  кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје зловерје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне.“

На лентама око врата епископа Иринеја видимо детаље несвојствене владичанским обележјима (осим тога, крстови су неправославног облика). 

Да ли су то симболи неког братства?

+ + +

АКТ ЕПИСКОПА  АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКОГ ИРИНЕЈА

ЕПИСКОП МИТРОПОЛИЈЕ

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СИДНЕЈ

Ебр. 96/12

14. март 2012. г

Свему свештенству и свештеномонаштву Митрополије аустралијско-новозеландске

ПРЕДМЕТ: НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ПОГЛАВАРА ЦРКАВА У АУСТРАЛИЈИ

Љубљени у Христу,

Овим актом вам стављамо до знања да смо 29. фебруара. 2012. године изабрани за председавајућег у Националном савету поглавара цркава у Аустралији (National hteads of Churches of Australia). Kao што и само име говори, овај ентитет је управо ужи збор поглавара, односно председавајућих јерарха, свих хришћанских цркава и деноминација (које испоаедају Бога у Тројици) у Аустралији.

Ово узвишено тело се састаје два пута годишње, у пролеће и у јесен, да би смо се што више упознали једни са другима, да би разговарали о специфичним темама које су својствене нашим црквама или деноминацијама, о очекивањима и постигнућима, као и о препрекама и проблемима. Управо у том братском духу овај збор не доноси никакве одлуке, нити издаје било какава саопштења, већ је једноставно међусобно саветодавно тело. Наравно, нема никаквог међусобног саслуживања ни на којем нивоу.

На сваки састанак доводи се истакнути говорник из разних области јавног живота у Аустралији.

Далекосежни утицај овог ентитета долази до изражаја када савремена аустралијска друштвено-политичка питања запрете сржи хришћанског вероисповедања. Но и онда, ради очувања интегритета овог збора, јавно деловање реализује се кроз разне алтернативне модусе. Најчешће долази се и до састанака са премијером Аустралије, лидером опозиције и разним посланицима у Федералном парламенту Аустралије.

Од самог почетка Нашег рада у Аустралији ангажовали смо се на свим могућим нивоима јавног живота како би се превазишао нама Србима наметнути негативни имиџ, као и наше повлачење у самозатворене кругове.

Помоћју Божјом и вашим светим молитвама радује Нас и ова прилика да правилно испуњавамо све своје обавезе у току свог мандата на челу овог узвишеног савета поглавара Хришћанских цркава и деноминација у Аустралији, а увек на корист наше Српске Православне Цркве.

Са архипастирским благословом и очинском љубављу,

(СВОЈЕРУЧНИ ПОТПИС ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА)

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНАТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕ СЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ :