На дан Светог Стефана Дечанског, у чачански храм Светог Вазнесења Господњег стигле су мошти Светих Козме и Дамјана из манастира Сопоћана. Много народа окупило се да их дочека, након чега су присуствовали молебану у храму. Било је толико верујућих да сви нису могли ни да стану у храм. Оволико света није било још од доласка иконе Мајке Божје Тројеручице 1998. године. Чачанско свештенство је решило да, док год мошти буду ту (а одлазе у суботу, на Светог Григорија Неокесаријског) сваког дана служи Свету Литургију, молебане за здравље и акатист Светима Козми и Дамјану, а у четвртак ће бити обављена и Света Тајна Јелеосвећења.

Свети Козма и Дамјан су били лекари (на словенском – врачи), бесребреници и чудотворци. Браћа родом из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је, као и Својим апостолима, дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи , да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео три јајета од жене коју су излечили, по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклелаС ветом Тројицом.Ипак по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцељивали. Празник Светог Козме и Дамјана-Врачеви се слави 14. новембра по новом, а 1. новембра по православном календару.

Свети Козма и Дамјан Римски. Били су лекари и  чудотворци. Ова двојица светитеља су били рођена браћа, као деца у хришћанском духу васпитани.  Бог им је дао да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Христа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали беднима. У то време царовао је у Риму цар Карин. Пред њега довели су гонитељи хришћанства ову браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна правога Бога. Свети мученици Козма и Дамјан рекли су му "Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати." У хришћанкој традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га чудесно исцелили од тешке болести - цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедеју хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули позавидео им је на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве извео их у планину и побио камењем. Ови светитељи су убијени у трећем веку, а славе се 1.јула по црквеном, а 14 јула по грађанском календару.

30. октобра по новом, а 17. октобра по православном  календару, Црква слави Светог Козму и Дамјана из Арабије. Но када примише веру Христову, они стадоше бесплатно лечити безбројно мноштво болесника, и то не неким травама или другим куваним лековима, него силом Христовом: јер проходећи градове и села, они Христа проповедаху и именом Његовим све болеснике исцељиваху.

Слављени свуда због свог учења и својих чудеса, ови свети лекари бише ухваћени од игемона, за царовања злочестивих царева Диоклецијана и Максимијана, гонитеља и мучитеља хришћана. Доведени у град Киликију, ови свети врачи Козма и Дамјан предстадоше игемону Лисију. Игемон их најпре распитиваше за њихова имена, отаџбину и веру, па их онда стаде приморавати да идолима принесу жртву. Али пошто они не хтедоше то учинити, већ неустрашиво Христа исповедише, игемон нареди да их најпре бију без милости и бездушно. Затим их свезане баци у дубину морску. Но они се силом Божјом спасоше од потопљења, јер их анђео Господњи раздреши уза и изведе здраве на копно. Видевши то, игемон нареди да их доведу пред њега, и упита их: Реците ми, каквом се враџбином спасосте из мора? Јер и ја хоћу да последујем вашем учењу. - Они одговорише: Ми смо хришћани, и никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која нас избавља од сваке беде, и која спасава свакога ко призива пресвето име Христово.

После тога свети мученици бише одведени у тамницу. Сутрадан их изведоше из тамнице, и мучитељ нареди те их у огањ вргнуше, али они и у огњу остадоше неповређени: јер огањ изгуби своју природну силу, и не дотаче их се, нити их повреди. Веома зачуђен, игемон нареди да свете лекаре обесе и да их немилосрдно муче. Затим слуге, по наређењу мучитеља, бацаху камење на њих, да их убију, али камење се одбијаше од њихових тела као од стене и падаше на оне који га бацаху и њих убијаше. После тога стрелама стрељаху свете мученике, но и стреле се одбијаху од њих, ни најмање их не поврећујући, а устрељиваху оне који их пуштаху. Најзад видећи да су страдалци непобедиви, игемон их осуди на посечење мачем. И посечени бише за Христа свети бесребрници Козма и Дамјан, са друга три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Евтропијем (по другима: Евпрепијем). И сви они бише погребени заједно. Они не само за живота, него и после смрти имађаху дар да чине многа чудеса, јављајући се болесницима и исцељујући их.

НОВИЈА ЧУДА СВЕТИХ КОЗМЕ И ДАМЈАНА    

Део моштију Светих Козме и Дамјана који је из Сопоћана стигао у Чачак потиче из манастира Светих Врача у Зочишту, који су Шиптари разарали у доба свог НАТО дивљања, али је обновљен. У књизи „Чуда Божја у 20. веку“ (Образ светачки, Београд, 2006.) наведен је низ новијих чуда Светих Бесребреника, и то чуда великих и дивних. Тако је, рецимо, уочи Преображења 1997, једна Шиптарка од четрдесет година, осам месеци потпуно непокретна, после поклоњења њене родбине и ње саме моштима, почела сама да седи. Један шлогирани човек из породице Витошевић у Ораховцу је, после два поклоњења са сузама моштима Светих Врача, сасвим излечен. Шиптарка Ћуша из села Жура код Призрена донела је своје немо дете од четири године, и оно је, после три дана боравка у Зочишту, проговорило. Ту се исцелио и један дечак из Беча, Аустријанац, чија мајка није могла да верује да се десило такво чудо у неком далеком србском манастиру. Многи бездедни супружници су добијали децу – један брачни пар, који је знао патријарх Павле, добио је близанце после 22 године бездетности: једном дечаку је на уху био сплет вена у облику слова К, а другом у облику слоа Д, да се зна ко их је даровао. Исцељивали су се и многи ђавоимани. Тако се 1997. исцелила Аземи Минавера, шеснаестогодишња девојка из Плежине код Урошевца, коју је шесторо људи једва унело у цркву, каквом се демонском снагом опирала: три пута су је доводили, и изагнали злог духа из ње, који јој се на јави указивао и говорио да нипошто не сме да иде у цркву. Бисерка Јовановић из Приштине је у Зочишту 1997. прогледала: у сну испод ћивота са моштима Светих Врача је видела двојицу младића који јој бацају светлост у очи, и кад се пробудила видела је свет око себе. И тако даље, до Христове вечности даље: Свети Козма и Дамјан учинили су безброј дивних чуда и правовернима и иновернима, јер је милост Божја бескрајна.

Мада ми православни имамо највише од свију – живу веру, често ни не знамо да имамо такво благо, него наши људи иду код врачара, гатара и хоџа, вређајуи Оца небескога. Зато је долазак Светих Козме и Дамјана дивна прилика да се Оцу своме преко њих обратимо, и то не само Чачани, него и православни из околних места и градова. Прилика је ретка и дивна.

БОЛЕСТАН ЈЕ НАШ НАРОД - ТРЕБА МУ ЗДРАВЉА!

На нашем народу се у овом страшном, предапокалиптичном времену, испуњавају речи из “Небеске Литургије“ Светог владике Николаја: кад завлада грех, и кад Срби оставе Христа, биће „тесна гробља а мало гробара, гробарима отежаше руке“. И заиста: у Чачку, у чијем се породилишту почетком деведесетих година рађало по 2300 беба, сад их се рађа око 700, али се зато централно чачанско гробље и гробља у околини шире муњевитом брзином. Људи највише умиру од тешких тумора и од срца, а све је мање оних који умру од старости. Потписнику ових редова само ове године упокојили су се неколики ближњи, међу њима и једна бивша ученица са веронауке, девојка од 25 година, која је тек почела да ради као професор књижевности, и један бивши ђак, од 29 година. Лекари, макар и да су најревноснији (а често су, као и већина Срба, раслабљени) не би могли да постигну да исцеле све којима помоћ треба, а и болести су такве да их је све теже лечити класичним методама. Зато је Црква као права лечебница позвана да народ свој приведе Источнику исцељења, Господу Исусу Христу, и Мајци Божјој и светима. И то се, ових дана, дешава у Чачку, а надамо се да ће се дешавати и свуда.

 Молитвама Светих Козме и Дамјана, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.