Републичка радиодифузна агенција (РРА) је задужена да издаје дозволе за емитовање радио и телевизијских програма, као и да врши контролу емитера. Агенција би требало да буде самостални правни субјект и функционално независна организација од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве делатношћу производње и емитовања радио и телевизијских програма или са њима повезаним, споредним или изведеним делатностима. Тако је по закону, али је у животу сасвим другачије.

  Агенцију чине Савет Републичке радиодифузне агенције и Стручне службе. Закон одређује о чему одлучују чланови Савета РРА:

 "...Савет Агенције има девет чланова који се бирају из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Агенције (медијски стручњаци, стручњаци за оглашавање, правници, економисти, телекомуникациони инжењери и други). Чланове Савета бира Народна скупштина Републике Србије на предлог овлашћених предлагача из разних области јавног живота, и то надлежни одбор Скупштине, територијалне аутономије, Конференција Универзитета, удружења новинара и других уметничких асоцијација, домаће невладине организације и традиционалне цркве и верске заједнице. Чланови Савета су изабрани на мандат од шест година. Председника бирају чланови  Савета, а он истовремено обавља и функцију директора Агенције."

РРА са брадом

Од почетка јула 2003. до краја јула 2008.. на челу Савета РРА био је Ненад Цекић, који ће остати упамћен по томе што је, не само укинуо телевизијске канале који би могли да буду конкуренција Жељку Митровићу и његовој медијској империји, већ и што је из истог разлога онемогућио долазак страних емитера. Цекић се, међутим, брзо потрошио, па су ментори медијског мрака у Србији морали да му нађу замену.

Епископ јегарски Порфирије (Перић) је прво био члан Савета РРА, а затим је нагло избио на његово чело. Упућени знају да се Порфирије за овај положај препоручио у пролеће 2008. године. Највећи сајам радиодифузних емитера на свету одржава се у Лас Вегасу, светској престоници забаве и коцке. У априлу 2008. делегација РРА је по први пут на њему узела учешће, а међу путницима је био и епископ јегарски.

Монаху и високосвештенику Порфирију уопште није сметало што борави у престоници коцке, хедонизма и блуда, напротив. Његови сапутници су били запањени када су Порфирија видели како се коцка у казинима Лас Вегаса, а има оних који тврде и да је у свој хотелски апартман радо доводио жене лаког морала спремне да за пристојну своту новца сексуалне услуге пруже и људима у мантији.

Већ тада је постало јасно да би Порфирије био идеална замена за већ компромитованог Цекића, који се лето пре тога пијан појавио у једној телевизијској емисији покушавајући да гледаоцима објасни зашто су неки добили дозволе за емитовање, а други нису. Народ обично не сумња у поштење високих свештених лица, тако да би за даље спровођење медијског поробљавања Србије епископ био подобнији од пијанца, посебно што Порфирије није крио да воли како новац, тако и сва чулна задовољства која могу да се купе. Он је, наиме, да би финансирао своје баханалије у Лас Вегасу, од РРА наплатио не само вишеструко увећане дневнице за пут и боравак у Америци, већ је лажно приказао како је на путу био много дуже него што је  то заиста био случај.

Још од деведесетих година прошлог века већину електронских медија у Србији контролише, или помаже нека од фондација коју је основао Џорџ Сорош, амерички милијардер мађарско-јеврејског порекла. Циљ ових фондација је да народ у овој земљи потпуно оглупи и отупи како би био пријемчивији за политичке манипулације. Један од начина да се то постигне је и емитовање бесмислених серија из иностранства помоћу којих се гледаоцима упорно преноси нека од порука политичких кругова окупљених око Сороша. Још у време највеће инфлације и најстрашнијих санкција наметнутих нашој земљи, између 1992. и 1995. године Сорошове фондације су за емитовање једне епизоде неке њихове сапунице плаћали до милион немачких марака телевизијама спремним на сарадњу.

Пошто је после петооктобарског пуча дошло до законског регулисања медијског неба у Србији, створио се још повољнији простор за деловање Сорошевих фондација. Стварањем РРА сви емитери радио или телевизијског програма у Србији морали су да добију дозволу за даљи рад, а то је за руком пошло искључиво онима који су народу испирали мозак за паре добијене од Сороша. Они емитери који су неким чудом успели да добију дозволу иако нису испуњавали овај услов убрзо су се суочили са проблемима због којих су морали или да промене своју уређивачку политику или да се повуку из посла.

Једна од стручних служби у оквиру РРА била је и Служба за извршење. Њен задатак био је да спроводи наређења врха Агенције и онемогућује рад онима који немају дозволу за емитовање или им је иста одузета. Њу је, по наређењу својих страних ментора, угасио владика Порфирије, јер се показало да у Служби седе људи који нису спремни да крше закон.

По жељи подмићених чланова Савета РРА у Србији постоји неколико заштићених пиратских емитера који без проблема раде иако немају никакву дозволу. Грешка Службе за извршење била је што је, поштујући закон, ударила на једног од њих.

Зоран Мајдак је држављанин Хрватске и истакнути припадник ЛГБТ лобија у Србији. У нашој земљи се бави не само радио пиратеријом, већ и класичним преварама. После четири године несметаног пиратског рада Мајдакових радио станица Савет РРА је издао налог Служби за извршење да исте искључи из етра. Налог је, међутим, садржао усмену клаузулу да се контрола има извршити само на једној локацији, која је договорена између Мајдака и његових заштитника из РРА, а не, како закон то предвиђа, свуда где постоји основана сумња да се одатле врши нелегално емитовање радиодифузног програма. Трик је био у томе да се јавности представи како државни органи нешто раде, а да се истовремено не осујети хрватски геј активиста.

"Навућићу ти сина на дрогу."

Држећи се закона и писменог налога, а игноришући усмене сугестије, припадници Службе за извршење су открили одакле се заиста емитује програм Мајдакових радио станица и исте затворили на ужас Порфирија и осталих подмићених чланова Савета РРА. После тога за Службу више није смело да буде милости, па се иста од тада до гашења користила само да затвори бенигне сеоске радио станице које емитују без дозволе, док су се случајеви осетљиви као Мајдаков предавали неком другом или се уопште нису ни процесуирали.

Колико су моћни пиратски емитери који су под заштитом Сороша види се управо из Мајдаковог случаја. Почетком децембра 2012. године сви домаћи медији су помпезно објавили вест како је ухапшена организована група која се бавила преварама путем радијских и телевизијских квизова у којима су учесници слали СМС поруке или се телефонским путем укључивали у програм.

Приведени су били Радивоје Пушоња и Душан Морача, али и Сава Морача, Владо Стефановић, Ивана Николић, Марко Гајић, Марко Шолајић, Сретенка Морача, Јожица Плевник, Александра Ђерић, Јасна Крсмановић, Александар Лазић, Зоран Мајдак, Бранко Костић, Марко Аћимовић (Мајдаков тадашњи дечко и најближи пословни сарадник), Чедомир Тасовац и Владан Петровић.

Према тадашњим наводима кривичне пријаве Службе за борбу против организованог криминала, овим особама се стављало на терет да су као припадници организоване криминалне групе организовали лажне квизове и наградне игре. Они су наводили гледаоце и слушаоце више радио и ТВ станица "да, позивајући студио или шаљући СМС, преко такозваних кратких бројева учествују у симулованим квизовима и наградним играма". Цене позива и порука преко тих бројева биле су знатно више од редовних тарифа , а сви позиви гледалаца и слушалаца држани су  на чекању како би се увећао број импулса, односно трошкови особа које су се јављале. Сматрало се да су чланови Мајдакове банде грађане Србије оштетили за 32 милиона евра, мада су упућени веровали како је сума далеко виша.

Осим што је организовао лажне игре на срећу Мајдак је био и власник већег броја нелегалних радио и ТВ станица: Народног радија, МХЦ телевизије, МХЦ ТВ - Прве женске телевизије, а злоупотребљавао је и радио Центар који је противправно ставио под своју контролу отимајући га од правог власника.

Припаднику Службе за извршење који је дошао у студио пиратског Народног радија како би га искључио Мајдак је пред сведоцима гласно запретио: "Навућићу ти сина на дрогу." Ова претња никако није била без основа, будући да је најважнији финансијер Мајдака и његове банде био један Албанац са Косова, из Суве Реке, за кога се зна да је један од највећих нарко дилера на овим просторима.

О свему је одмах службено обавештен Савет РРА, али уместо да помогну истражним органима чланови овог тела су чинили све како би се истрага обуставила, а цела афера заташкала. После првих обавештења о хапшењу чланова Мајдакове групе ни један једини медиј у Србији није ништа више објавио на ту тему. Све је прекрио заборав.

Мајдак и његови компањони су веома брзо пуштени из притвора, а као знак извињења што су уопште били жртве примене закона Републике Србије РРА је овом геј активисти и његовим компанијама издао све потребне дозволе како би пиратске станице убудуће могле легално да функционишу. Ради веће заштите Мајдак је, ипак, седиште своје преварантске фирме из Београда преселио у Будимпешту.

Новац који је Мајдак зарадио варајући грађане Србије представља само мањи део његових прихода. Далеко више пара он добија од Сороша и његове групације како би финансијски намирио чланове српске владе, високе функционере Министарства телекомуникација и Порфирија и његове сатрапе у Савету РРА. Тим парама се финансира медијско поробљавање Србије. Порфирије није склон љубави према особама истог пола, али очигледно није ни гадљив на милионе које добија из руку хомосексуалца.

Највећа превара коју је извео Порфирије за рачун Сороша јесте гушење земаљских емитера и форсирање кабловског преноса. Најважнији провајдери кабловског преноса радио и телевизијског програма, међу њима на првом месту свеприсутни СББ, чврсто су у рукама Сороша. Због тога земаљски емитери плаћају педесет пута више накнаде Републичкој радиодифузној агенцији од оних које плаћају кабловски емитери. Са друге стране, само десетак одсто укупног програма се данас преузима путем класичних антена, док остатак иде преко кабловског система.

Подмитљиви чланови Савета РРА

Контролишући кабловске провајдере Сорош у суштини контролише и емитере. Најбољи пример за то је ТВ Јерина из Смедерева којој је кабловски провајдер Коперникус онемогућио емитовање, јер је упорно извештавала о српско - руском пријатељству. Када неки емитер напусти уређивачку шему коју су му наметнули Сорошеви сарадници, кабловски провајдер га једноставно искључи уводећи на тај начин у Србију поново цензуру.

Из овог разлога, а поткупљен милионима евра које му редовно од Сороша доноси Мајдак, Порфирије спречава веће финансијско оптерећивање кабловских емитера и провајдера, али и увођења реда у ову радиодифузну област.

Други велики и заштићени пиратски емитер, иако далеко мањи од Мајдака, је Зоран Јајић из Новог Сада, улица Капетана Берића 1. Јајић је својевремено био у затвору због двоструког убиства за које је осуђен на само четири године робије. Како је убио два брата која су му дуговала новац, Јајић је касније објашњавао: "Била је то почетничка грешка. Када неког убијем више не могу да му наплатим дуг."

Осим пиратеријом, зеленашењем и убиствима Јајић се бави и продајом аутомобила, као и изнудама. Он од мањих емитера наплаћује заштиту, односно скупља паре које предаје Горану Караџићу, заменику председника Савета РРА. Заузврат ови пиратски емитери и даље несметано могу да раде.

Јајић се помиње као власник неколико радио станица: Радио ДОЛ, Радио Јесењина, Радио Крајине, а био је власник и Радио Босс-а. Верује се да је стајао и иза радија Српска Крајина. И поред свог непрестаног пиратског рада Јајић се последњи пут пред судом појавио 2009. године. После тога није покренут ни један једини судски поступак против њега.

Пошто је он далеко мањи доносилац пара од Мајдака, са њим контакт не одржава Порфирије, већ његов заменик Караџић коме је Јајић, осим пара, поклонио и џип. Припадници Службе за борбу против организованог криминала су својевремено по налогу Тужилаштва за организовани криминал пратили Јајића и једном приликом га снимили како у кафани пријатељски разговара са Караџићем. Фотографију ексклузивно објављујемо, а истрага против Јајића је моментално обустављена када је постало јасно да ће тим путем да се стигне до подмитљивих чланова Савета РРА.

Основни посао Горана Караџића је да прикупља новац за Порфирија. Ради се о сумама које овај епископ сматра "ситним" због чега не жели да се лично деранжира, па на преговоре и исплату шаље свог заменика. Како је Караџић кадар Демократске странке после доласка на власт напредњака говорило се да ће на том месту да га наследи неки од кадрова СНС-а. Онда му се неочекивано осмехнула срећа.

Упражњене фреквенције угашене ТВ Авале стигле су на лицитацију, а Порфирије је од евентуалног закупца тражио најмање два милиона евра како би му обезбедио победу на конкурсу. Пола милиона је требало да добије курир Караџић, милион евра Порфирије, док би остатак поделила три члана Савета РРА, пошто је потребно да за предлог гласа најмање петоро од девет чланова.

После више неуспеха, односно понуда које су биле испод два милиона евра, коначно се појавила муштерија спремна да испуни епископова финансијска очекивања. Радило се о ТВ Нова иза које стоји капитал непознатог порекла, мада се верује да је већински власник и финансијер истакнути члан неоусташког покрета. Преузевши од ове компаније два милиона евра Караџић је за себе задржао пола милиона, док је остатак, уместо Порфирију, однео Александру Вучићу. После овога се однос СНС-а према Караџићу битно променио, а Вучић је издејствовао да већина фреквенцији које је користила ТВ Авала буду додељене ТВ Новој. Порфирије се није бунио да не би сукобом са осветољубивим првим потпредседником Владе угрозио остале своје приходе.

Један од начина на који Порфирије извлачи милионе из државног буџета јесте и намерно губљење судских спорова, као што је био случај са СОС каналом. Када неки емитер на овај начин добије за себе повољну пресуду он од државе наплати вишемилионску своту као одштету, а новац дели са никада задовољним Порфиријем.

А1.

Овде радио Златоусти

Епископ Порфирије (Перић) се као председник Савета РРА налази у сталном сукобу интереса, будући да истовремено има и високи чин у Српској православној цркви која је један од најзначајнијих корисника емисионих дозвола које додељује РРА.

Тако су дозволе за емитовање добили следећи емитери: Радио Златоусти (Епархија шумадијска српске православне цркве, одговорно лице: протојереј Ставрофор др Зоран Крстић, а главни и одговорни уредник: протојереј Милић Марковић), Радио Милешева (Епархија милешевска Српске православне цркве, одговорно лице: епископ милешевски Филарет, главни и одговорни уредник: архимандрит Нектарије Јанковић), Радио Источник (Радио православне епархије Ваљевске источник, одговорно лице: епископ ваљевски Милутин, главни и одговорни уредник: јереј о. Милован Теовановић)... Укупно СПЦ има 11 легалних радио станица на територији Републике Србије.

А 2.

Радио на ломачи

Постоје многобројни случајеви када је Савет РРА, уместо да угаси пиратске станице, истима на волшебан начин издао дозволе. Познати су следећи случајеви, мада их има далеко више: 29. 12. 2008. издата дозвола за ТВ 24 -Друштво за посредовање, трговину и услуге Р-24-Београд- (власник Зоран Мајдак, бивши Радио 024), 31.8.2010. донета одлука о издавању дозволе за Удружење Рома Нови Сад - Радио Романо Кинг (власник Зоран Јајић), као и за Радио и ТВ Јоцкер 88,10 ФМ (власник Радиша Стокић пр, Средњево, Велико Градиште - претио бомбом и разбијањем врата - забележено у станици МУП-а Стари Град), 06.03.2013. дата дозвола емитовања за привредно друштво Радио Торнадо ФМ д.о.о, Лазаревац - Радио Торнадо (власници Мелка и Вук Мирковић, Радио Космос, кривично гоњени због повреде печата, Мелка претила спаљивањем испред зграде Владе)...

Исто тако на необјашњив начин се повлаче одлуке о изрицању казни појединим емитерима. Тако су опомене и упозорења добили ТВ Палма плус, ТВ Студио Б, ТВ Бел Ами и ТВ Коперникус, а потом су исте повучене и нису објављене на сајту.

А 3.

Скупља дорада од набаве

Синдикат Независност о стању у РРА извештава:

"...Доведни су људи са разних страна, не по знању и умећу, већ по "морално-политичкој" подобности и постављени на руководеће позиције. При том, у пракси се показало, да су то људи који заиста не поседују, понекад  ни елементарно знање о закону, емитерима, а да не причамо о "експертском "знању, како је то вероватно презентовано члановима Савета. Треба само погледати извештаје о надзору над радом емитера, на сајту, треба сагледати временске оквире који су потребни за израду таквих извештаја, јер не постоје нормативи по којима се ради, него се на пример током предизборне кампање 2012. године из дана у дан мењају одреднице, финални извештаји прекрајају и по 5-6 пута...зависно од налога и наравно од странке која ће победити на изборима....

На сајту постоје извештаји и из 2003. и 2004. године који су "ручно" урађени, прегледањем ВХС касета, мерењем времена класичним тајмерима...пропуштајући програме кроз "Софтвер" специјално за то урађен, нити се добијају валидни резултати, нити та надоградња софтвера има смисла, него вероватно некоме  служи као додатни приход или референца, за неки други посао....Сигурно постоје бољи и јефтинији софтвери, универзалнији, људи су ишли на сајмове, истраживали по интернету...

Због наведених разлога, не ради се редован посао: на пример, не врши се надзор над већином регионалних емитера, о локалним да не говоримо; не врши се надзор над радом кабловских емитера, а они су и те како важан сегмент, јер се дозволе дају много лакше и брже него дозвола за терестријалне емитере, накнаде за те дозволе су ниже и износе само 5% од терестријалних и сами емитери не плаћају остале дажбине као сви остали емитери који су дозволе добили на јавним конкурсима."

  Уместо да се купи већ постојећи и испробани софтвер за праћење садржаја телевизијских програма, за више милиона евра направљен је скупљи, за чију дораду се више пута годишње издваја више пара него што је била набавна цена. У вези овога синдикалци констатују: "Ненаменско трошење средстава не треба ни узимати у разматрање. То је већ цео случај за добре ревизоре или финансијске инспекторе, ако су заинтересовани да се тиме баве."

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=298&cl=10