Милица Грабеж

Пљачка, корупција и широк спектар криминалних радњи у РРА

На челу савета Републичке радиодифузне агенције (РРА) налази се Епископ јегарски Порфирије (Перић) коме је ово само једна од функција коју обавља и за коју прима плату. У једном тренутку он је имао чак пет плаћених функција, што је незамисливо за једног монаха. За Порфирија ово није нимало необично, будући да га Српска православна црква (СПЦ) обавезно поставља тамо где треба да се обаве прљави послови. Тога, бар када је РРА у питању, има на претек.

РРА се финансира од накнаде коју плаћају емитери, али се Порфирије и његови људи намирују са свих страна. Један од значајних извора су паре које дају нелегални емитери да их не би искључили из етра. По закону постоји ограничен број фреквенција које могу да користе земаљски емитери, односно они који програм емитују путем земаљских примопредајника, а не преко кабловске мреже. Како су све расположиве дозволе већ додељене, они који би сада да започну са емитовањем то морају да раде илегално, без дозволе. У случају да РРА открије таквог емитера на сцену би требало да ступи Служба извршења чији је задатак да прекине рад пиратске радио или ТВ станице.

  То каже теорија, али је пракса сасвим другачија. По жељи Порфирија и његовог заменика Горана Караџића, искључују се само они пиратски емитери који нису платили заштиту, коју народ популарно зове рекет.

  На територији Војводине новац од пиратских радио и ТВ станица за потребе Порфирија и Караџића прикупља Зоран Јајић који и сам има неколико пиратских радио станица. Месечна тарифа по једном емитеру износи хиљаду евра, а ако се не плаћа редовно Јајић зарачунава затезну камату од 10 одсто месечно. На крају, ако власник пиратске станице не плати отима му се имовина. На овај начин је Јајић стекао власништво над неколико пиратских радио станица, некретнинама, аутомобилима... То је, исто као и новац, делио са својим менторима из РРА.

  Порфирије и иначе радо сарађује са криминалцима, или како се они данас популарно зову - контроверзним бизнисменима. У манастиру Ковиљу, где му је седиште, епископ је направио лечилиште за наркомане по угледу на оно затворено у Црној Реци. "Лечилиште" чувају "контроверзни бизнисмени" кратке косе и дугих цеви, од којих су неки бивши припадници Црвених беретки.

  Несрећници који се ту "лече" Порфирију плаћају хиљаду евра месечно, а осим тога су дужни и да бесплатно раде на манастирским имањима. Манастир Ковиљ је познат по производњи алкохолних пића, а воће за ту сврху не долази само из манастирских воћњака, већ се откупљује и од сељака по целој околини. Најтеже физичке послове без икакве накнаде обављају штићеници којима се објашњава како је то део терапије и да ће свако ко одбије да ради бити прво малтретиран, а на крају, ако не почне да ради, и избачен из "лечилишта". Родбина ових несрећника, која је у њихово лечење већ уложила највећи део своје имовине, убеђује их да остану и издрже "за своје добро", несвесно на тај начин помажући Порфирију да задржи своје робове.

  Најближи сарадници истичу како Порфирије инсистира на томе да сви запослени у РРА беспоговорно слушају његова наређења, а не да раде по закону. Сам епископ је у једном разговору са запосленима рекао како је он алфа и омега Републичке радиодифузне агенције и да у тој служби ништа не може да се деси без његовог знања и одобрења.  

Они који се са тиме не слажу бивају пребацивани на мање плаћена радна места и на крају отпуштени. Оно мало поштених радника у РРА остало је ту само зато што неко мора да обучи новопридошле сараднике за које је Порфирије проценио да неће инсистирати на законитости у раду.

  О томе да управо Порфирије и његови најближи сарадници штите не само пиратске емитере, већ сарађују и са обичним криминалцима, најречитије говори извештај од 9. новембра 2010. који је поднео начелник Службе за контролу и извршење Небојша Маринковић:

  Дана, 08.11.2010.године у 10:25 часова у Београду,  током спровођења Закључка о дозволи извршења бр. 05-2169/10-6461 од 25.10.2010.године, а на основу извршног Решења о забрани емитовања радио програма радио-дифузне станице са знаком идентификације Народни радио надлежна екипа РРА констатовала је како се програм пиратске станице емитује са адресе улица Летња 6 у Кумодражу, Београд, из објекта који припада Љиљани и Ивани Бабић. Пошто је екипи извршилаца приложен уговор о закупу откривена је "...последња  махинација  којом се послужио власник ове р/с,  те  као закуподавца простора приказао Медиа гроуп из Суве Реке- Косово, а одговорно лице у правном лицу  Схефер Схубуни", стоји у поменутом извештају.

Пошто извршење није било могуће, јер закупац објекта екипи РРА није дао дозволу за улазак у просторије радија, а принудно извршење није могуће без асистенције полиције које у том тренутку није било, радници РРА су одлучили да оду. Шта се после тога дешавало, стоји у извештају који је предат Порфирију:

"...Посредством мобилног телефона Иване Бабић (061-817-5...) упућиване су нам озбиљне претње  од 'Владана Старчевића' (посебно колеги Николи Ђуричковићу) и захтеви да сачекамо власника р/с, (што смо и имали намеру,  како би спровели извршење до краја), који се  није појавио, већ је власници објекта наредио да нам ускрати гостопримство како би се могао заједно са својом екипом  обрачунати са нама изван њеног приватног поседа.

 Уласком у наше  службено  возила, уочили смо  возило (марке БМW-X- 5, металик сиве боје, регистарских ознака: БГ-996-369),  које је затворило пролаз нашем службеном возилу на крају улице (угао Даљске и Летње ), које нас је потом  и пратило.

О овом случају   обавештена  је полиција, а патрола је стигла  после двадесетак минута и уместо да врши потрагу за возилом и лицима која су се налазила у том возилу које нас је пратило, полицијска патрола је легитимисала само начелника службе за контролу  и извршење, то јест оног који их је и позвао. Не ценећи легитимацију овл. лица РРА, тражили су  искључиво личне исправе  на увид, што је деловало врло непримерено, обзиром да су звани у својству заштите овлашћених  лица  у вршењу службених радњи."

Полиција је и у овом случају стала на страну криминалаца, што уопште не чуди будући да Порфирије својим платишама обезбеђује свеобухватну помоћ. Он контролише у потпуности и рад полицијског одељења за високотехнолошки криминал, чијих осам сарадника би требало да помаже РРА, а не да штите криминалце.

Цитирани извештај од 9. новембра 2010. није имао никакве последице ни по Народни радио, који је несметано наставио да ради, али ни по полицијску патролу. Једини који су настрадали јесу чланови екипе РРА који су по Порфиријевом налогу склоњени на мање плаћена радна места са којих не могу да угрожавају ни епископа ни његове пиратске пријатеље.

Није само Порфирије крив што на српском медијском небу влада хаос у коме најбоље пролазе они  који пуне епископов дубоки џеп. Кривица је и на онима који га штите са позиција власти, јер у томе виде и свој финансијски интерес. Колико се пара обрне кроз РРА и руке Порфирија, најбоље се види по томе како је само од кирије која је плаћена за претходно седиште Агенције могла да се купи цела та зграда, која припада тајкуну Браниславу Грујићу.

 Садашње седиште РРА је у Дому синдиката у Београду, а радови на реновирању преузетих просторија су коштали више него да су исте изнова зидане. Порфирије на раскалашан живот себе и својих најближих сарадника годишње троши милионе евра које би требало да уплати у буџет.

Велике телевизијске станице, као што су Б92 или Пинк похлепном монаху плаћају паушал у висини од неколико десетина хиљада евра месечно. Заузврат могу да емитују онолико реклама колико хоће, а не колико је законом предвиђено. Највише што им РРА уради у таквим случајевима, и то једино када се јавност побуни, јесте да им изрекне опомену, иако на располагању има много драстичније казнене мере. То ће тако трајати докле год похлепна власт штити похлепног монаха, кога сарадници и познаници називају "Ђаво у мантији".

А 1.

Порфирије исповеда грешне

После изласка чланка у прошлом броју Таблоида о махинацијама у РРА, Порфирије је наредио хитну и свеобухватну истрагу ко је новинарима доставио поверљиве информације. Због тога се сви запослени у РРА позивају на "разговоре у четири ока" у којима се од њих тражи да денунцирају своје колеге и да се јавно ограде од писања у новинама.

Свестан да информације цуре од некога ко му је изузетно близак, Порфирије у страху да се још нешто не сазна, више ни не телефонира пред сарадницима, већ искључиво када је сам. Пре изласка поменутог чланка он скоро да уопште није ни долазио у просторије РРА из којих у међувремену не излази, јер жели лично да надгледа истрагу.

Фото: РТС

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=299&cl=20