САД инсталирају ПРО пројкетиле у Румунији. Путин примио рапорт о тестирању руске ракете “рубеж” која се може наоружати тзв апсолутним оружјем, оним које се не може омести “анти” средствима.Конвенционални брз глобални удар ( ЦПГС) је мало заплетен наслов једне иначе врло јасне америчке инцијативе – да САД развију екстра-дугометно али ненуклеарно оружје, способно да у најкраћем року, било где у свету досегне и најудаљеније циљеве. Дакле, и до циљева у Русији, закључили су у Москви.

Реч је о анализама неформалног војномислећег тела специјалиста, који се повремено оглашавају у јавности, зависно од тога “шта је на тапету”. У овом магазину је било речи о њиховој забринутости поводом америчке ЦПГС (“Москва и ратне могућности САД”, БМ, 3. јула 2013.). Поменут је “округли сто” московске Расијске газете, за којим је био и потпредседник владе Русије задужен за индустрију одбране Дмитри Рогозин, који је изјавио да у САД први пут верују у могућност блокаде евентуалне атомске одмазде. У томе је суштина идеје о развоју ЦПГС, а Рогозин је објаснио на који начин се препознаје да је тиме угрожена Русија.

Поразити нуклеарну силу “уз мало крви”

Идеја је да се у року од једног сата изведе удар не-нуклеарним оружјем на било којој тачки планете.

“Фактички, код америчких стратега се први пут у педесет година образовало гледиште да је могућно поразити другу нуклеарну силу “уз мало крви”, избегавши при томе за себе неприхватљиву штету од узвратних дејстава противника”, рекао је том приликом Рогозин. Рогозин је навео да је Пентагон концем 2012. симулирао уз помоћ компјутера блиц-ратни удар САД на неименовану “велику и високоразвијену земљу”, успевши да за шест сати акције “практично сасвим уништи инфраструктуру и онемогући отпор противника”.

Амерички компјутер “употребио” је у ове сврхе 3.500 до 4.000 јединица високопрецизног али ненуклеарног оружја. А да је “велика, високоразвијена земља” била којим случајем Русија (чини се да Рогозин верује да су америчке припреме Русијом и мотивисане), “главни циљеви агресора биле би руске снаге стратешког нуклеарног одвраћања”. По теорији уцене застрашивањем, стратешке интерконтиненталне ракетне нуклеарне снаге томе и служе – да потенцијалног агресора одврате од идеје о нападу, придодајући уверљивост аргументу да би за агресијом следиле катаклизмичке последице нуклеарне одмазде.

Америчка последња достигнућа указују на настојање САД да из таквог аутоматизма пронађу излаз. “По постојећим проценама у САД, таквим једним ударом могло би се уништити 80-90 одсто нашег нуклеарног потенцијала. При томе би губици међу становништвом били минимални. Западни експерти сматрају да би се, и ако би Русији преостала могућност за одговор нуклеарним ударом на агресора, војно-политичко руководство наше земље на то тешко могло одлучити: јер преосталим средствима, која ће са своје стране покушати да пресретне глобална ПРО, ми тобоже нећемо моћи да неприхватљиво тешко нашкодимо противнику, с обзиром на колосалне губитке које бисмо имали у случају (његовог) узвратног нуклеарног удара”, изнео је Рогозин.

Америчке ракете у Румунији

Није Рогозин једини који се изјаснио о америчком ЦПГС. Анатолиј Антонов, заменик министра одбране који је 2007. био директор одсека руског Министарства спољних послова за разоружање и безбедност – изјавио је те године да брз глобални удар “у комбинацији са глобалном антиракетном одбраном, постаје средство у настојању да се политички и стратешки доминира светом”.

Криза у руско-америчком међусобном разумевању, поводом америчког примицања руским границама анти-ракетних ракета, траје још из времена Џорџа Буша млађег. Вашингтон је објашњавао да је инсталирање пројектила неопходно због тобожње опасности нуклеарног напада на Европу из Ирана. С подозрењима у односу на “нуклеарно наоружани Иран” раскрстило се у Женеви, недавно, за дипломатским столом. Ипак, дословно у истом тренутку, Вашингтон је пренебрегао свој претходни аргумент, и минулих недеља приступио инсталирању својих ракета – у Румунији.

Узнемиреност Москве извире из руског заостајања у развоју сопствених анти-ракетних пројектила, у односу на оно што су већ оствариле САД. Како нема међусобног разумевања, Москва је у дијалогу о оружју прибегла ономе што има – поновном скретању пажње на руску способност за “апсолутни” удар, од кога нема одбране. Начелник Главне оперативне управе Генералштаба Владимир Зарудницки рапортирао је председнику Владимиру Путину о тестирању најновије балистичке ракете РС-26 “рубеж”, пренела је недавно Руска реч, уз објашњење да је “рубеж” пројектил који може бити наоружан тзв. апсолутним оружјем, оним које се не може омести никаквим “анти” средствима.

Поменут је “маневришући суперсонични нуклеарни блок” – справа на чије су постојање Руси указали још пре пет година, када је Путин изјавио да његова земља располаже бојевом “главом” која се “практично не може уништити” средствима ПРО са земље. Дакле, ни америчким. Тада је објављена вест о “паметној направи”, способној да своје убојно нуклеарно пуњење изнесе из атмосфере у космос – где је (како ствари са америчким оружјем тренутно изгледају) недосезива – и врати га назад у атмосферу, усмеравајући “саму себе”. То значи, слично “крстарећој ракети”, нуклеарна глава самостално мења правац и висину, а лети брзином – осам пута већом од звучне.

Док не крену сателити

Пројектил може бити намештен “у кљуну” ракете “булава” на подморници, а такође, и у врху сувоземно базиране ракете “топољ М”. Свака “булава” или “топољ М” могу се наоружати са по три међусобно независна “летећа блока”. Осим тога, и поморска и сувоземна ракета покрећу се (у првом од три степена) чврстим горивом, што према описима стручних лица отежава откривање места лансирне рампе на основу обављеног испаљивања. Уз “топољ” и “булаву” сада се постројава и “рубеж”.

Уверење да од овог ратног средстава нема заштите извире из навода да се сви одбрамбени системи заснивају на одређивању “трајекторије”, а ово је “зрно” које пристиже “без путање”, јер пада “с неба” – из васионе. Тамо би можда могло бити уништено, међутим, још нису развијених тзв сателити убице. Америчка страна није порекла да Руси имају “ноу-хау” новог оружја, рекавши међутим да је реч о идеји још из времена Андропова, у чије остваривање је наводно још тада уложено двадесет милијарди долара.

Да ли због руских инвестиција у “апсолутни” удар или не, тек недавно су се на западној страни појавила објашњења да се у САД о много чему у сфери оружја размишљало, па је у неком тренутку много шта чак и програмски предлагано – али је у међувремену много тога одложено у страну. Тако је и са СПГЦ – програмом који је дефинитивно ван преференција Обамине владе. Међутим, Москву у то тек треба уверити, кажу аутори.

Рекло би се, ни богати Американци не желе нову трку у наоружавању. Али, како уверити у то Русију, када Америка намешта ПРО у Румунији?

Извор: Балкан магазин