„ЗНАКОВИТА АНКЕТА“

Након што је кардинал Марио Бергољо изабран за новог поглавара римокатолика, већина посматрача очекивала је измене у управљању Римском куријом. Док се на реформе Папе Франциска још чека, ових дана се сазнаје да је, осим управљачких реформи, Ватикан започео припреме и за фундаменталне промене. Папини представници потврдили су да је свим дијецезама послат упитник са 39 тачака чији је задатак да широм света утврде однос католика према најважнијим породичним питањима.

На Западу су највише критиковали Римску цркву управо због њеног одбијања да изађе у сусрет захтевима толерантног друштва и измени свој став. Иако сада у Римској курији тврде да се анкетирање врши уочи ванредног бискупског сабора сазваног за октобар 2014. године, посвећеног теми породице, и да црква „нема жељу да поново почиње дискусију о католичкој доктрини”, већ да ће се потрудити да решење за најтежа питања пронађе у оквиру постојеће доктрине.

Сам списак питања показује да се највероватније реч о потенцијалним променама, које се никако не могу приписати католичком погледу на свет. Бискупи и верници изјашњаваће се о свом односу према разводу и абортусу, хомосексуалним браковима и могућности да такви парови усвајају децу, о „месту традиционалног брака као савезу између мушкарца и жене“,итд.

О чему је реч?

ДРУГИ ВАТИКАНСКИ КОНЦИЛ: РЕВОЛУЦИЈА И ПОСЛЕДИЦЕ

Године 1965, завршен је Други ватикански концил, који је унео огромне новине у живот римокатолика: почев од превођења на говорни језик и скраћивања римске мисе, преко радикалних богослужбених реформи и новог приступа екуменизму, до интензивног укључивања у глобализационе процесе на страни вашингтонске Империје. Веровало се да ће промене привући народ рођен и васпитаван у доба релативизма. Није било тако – број свештеника и верника почео је да нагло отпада, у цркве није имао ко да иде, па су продаване, а релативизам је захватио и богословље Ватикана, као и најдубље структуре римокатоличке организације. Тада се кардинал Марсел Лефевр одвојио од Рима и, у име традиционалних вредности, основао своје братство „Светог Пија Десетог“, рукоположивши низ бискупа и свештеника. Данас лефевриста има преко 500 хиљада широм света, и, за разлику од званичног Ватикана, они немају проблема ни са верницима, ни са свештенством – већина  су млађи људи који су уморни од постконцилског лутања, који је донео чак и служење тзв. „кловновских миса“ и рокенрол у храмове. Знајући да је међу лефевристима снага за потенцијалну обнову посусталог римокатолицизма, папа Бенедикт је, одмах по доласку на престо 2005., примио традиционалисте на разговор, и вратио у ширу употребу стару, нереформисану, предконцилску мису на латинском. Међутим, очито је да газде Новог поретка нису желеле  озбиљног и ученог папу попут Бенедикта. Зато је доведен аргентински језуита Фрањо, амерички кандидат, који је одмах почео да „либерализује“ свој приступ догматици и етици. Стигло је дотле да и „Вашингтон Пост“ пише о незадовољству римокатолика верних основама хришћанског учења  понашањем свога понтифекса.

НЕЗАДОВОЉСТВО ОЗБИЉНИХ

По „Вашингтон Посту“, забринутост традиционалних кругова пробудила се у пролеће ове године када је новоизабрани папа рекао да ће благословити и некатолике и новинаре атеисте, да би затим укључио жене у обред прања ногу на Велики четвртак.

 Спонтаним начином говора папа Фрањо оставља простор тумачењима, а порукама упућеним пастви - да не буду опседнути доктрином - запањује традиционалисте који су све незадовољнији. Папина изјава да није он тај који може судити хомосексуалцима дубоко је узнемирила вернике који очекују, јасно и гласно изнет, став понтифекса о  битним питањима секуларног доба. ""Фрањо је изузетан човек, то нико не може оспорити, но нисам сигуран да ли жели да он буде прецизан", а то људе збуњује, сматра Роберт Ројал, председник центра Faith & Reason (Вера и разум). Прошлих деценија, папе Иван Павао II и његов наследник Бенедикт XVI били су усредсређени на то како "правоверно учење учине кристално јасним да се римокатолици не изгубе у све збрканијем, све релативизованијем свету", пише Вашинтон Пост.

СВА УЖАД СУ ПРЕРЕЗАНА: ПОЧИЊЕ СЛОБОДАН ПАД

"Две кључне теме о којима се не може расправљати су заштита живота од зачећа и заштита хетеросексуалног брака", поручио је папа Бенедикт 2006., подсећа амерички лист.  Садашњи папа, у  многим интервјуима које даје, говори „округло, па на ћоше“, као да жели да се додвори свету, све мање заинтересованом за хришћанске погледе.  Веома оштру оцену о Фрањи изрекао је монсињор Бернард Фелеј из заједнице лефевриста. Фелеј је, на једном скупу у Канзасу, рекао да је "згранут развојем цркве" у којој влада "права катастрофа, а садашњи папа погоршао је стање десет хиљада пута", преноси агенција Асошијетид Прес. Бенедикт XVI покушао је да "закочи пад цркве“, но Фрањо је "пререзао сву ужад падобрана" и установа је на путу да се "разбије као ракета", рекао је Фелеј. Он захваљује Богу што братство лефевриста није враћено у заједницу с Ватиканом као што је желео и Бенедикт  XVI. Он је, као знак добре воље, чак поништио и изопштење четири традиционалистичка бискупа, које је својевремено наложио његов претходник, Војтила.

"Петрова барка насукала на подводно стење", кажу лефевристи поводом папе Фрање од Новог поретка. То је порука и за православне – сваки покушај да се угоди глобалистичкој Империји и да се говори њеним језиком „сведопуштености“ не помаже да се Империја, антихришћанска у темељу, приведе Христу, него разгони вернике који од својих духовних вођа очекују достојанствено и озбиљно сведочење вере.

Текст је објављен у децембарском броју „Геополитике“