Поштована браћо, брате Владимире!

Вама у редакцији портала "Борба за веру" желим да захвалим на уступљеном простору, Вашем сараднику, Владимиру Димитријевићу, на времену и труду уложеном у одговор на моје писмо, а свима заједно на спремности да изађете са својим виђењима на наше недоумице и ставове, не остављајући их по страни.

Сасвим је сигурно да писма попут мога нису случајно доспијевала до Вас. Њих, по мом мишљењу, треба прије свега посматрати као жељу да на неком простору имамо могућност не толико да јавно декларишемо наш доживљај улоге Владимира Путина у руској и свјетској политици, колико да, бар негдје, осјетимо бригу за наша страховања. Да не желимо да то осјетимо баш на овом мјесту или да постоји неко друго мјесто, неки српски портал са профилом који кореспондира са нашим виђењем овог специфичног питања, за то, вјероватно, не би ни било потребе.

Што се мене тиче, Ви сте ту бригу показали и једино преостаје да се надам да ће тако бити и будућности, не захтијевајући, при томе, да одступите од својих увјерења или политике Вашег портала. Та показана брига има не малу вриједност. Она отклања страх од подјела и међусобног удаљавања. Дијелимо заједничку наклоност према Русији и заједничку наду и слутњу да ће Русија из времена које долази изаћи као побједник. Ово је, по мени, далеко важније од различитог виђења улоге Владимира Путина у свему томе. Нема сумње да ме те разлике неће одвратити од праћења текстова које објављујете и да ћу, при том, са посебним задовољством читати баш текстове г. Димитријевића.

И овдје би се моје писмо могло завршити, да не осјећам обавезу, не толико због себе и пред собом, да напишем одговор на оно што сте у свом тексту, г. Димитријевићу, таксативно поставили у облику питања. Претпостављам да сте то учинили очекујући мој одговор.

Па, да почнем од онога што се наизглед најтеже брани, од моје тврдње да је у увођењу електронске тоталитарне контроле  Русија одмакла и испред Сједињених Држава.

Дакле...

И увођење Универзалне електронске карте и примјену Obamacare-а посматрам као битне елементе система за контролу грађана, никако као услужне системе који требају да олакшају свакидашњи живот. Због чега, полазећи од овог гледишта, сматрам да увођење УЕК има свеобухватније ефекте у односу на Обамин закон?

Несумњиво, помињање чипа, које неизбјежно иде уз помињање Obamacare-а,  ствара јачу психолошку баријеру и отпор према мјерама контроле које би држава жељела да наметне. Могућност да се имплантирани чип користи, рецимо, као GPS,  чини ствар још одбојнијом, чак и ако актуелна генерација RFID чипова нема могућност да управља нашим мисаоним и емотивним процесима. Но, према званичним тврдњама, такав закон, у облику који предвиђа обавезно чиповање, није донесен, а разлог за повезивање Обаминог закона о здравственој реформи и чиповања објашњава се помињањем RFID импланта у неусвојеној варијанти овог Закона из 2009.године.

На страници која се, како се наводи, бави митовима везаним уз Obamacare, јасно се каже: " There is no mention of a mandatory RFID implant in the Affordable Care Act." Исто тако, нешто мало ниже, каже се и " It is very reasonable to think that in the future all Americans will elect to have RFID chips or legislation will be passed that mandates RFID chips." Дакле, није обавезно (чиповање), али је разумно размишљати да би то могло постати. http://obamacarefacts.com/obamacare-microchip-implant.php

Нема сумње да је Обамин закон, са или без чипа, средство којим држава, у најмању руку, преузима контролу и одлуке у процесу лијечења пацијента и одабирања начина његовог здравственог осигурања. Он одузима право љекарима на доношење самосталних одлука, неке врсте услуга чини теже, а неке лакше доступним, попут нпр. (сасвим очекивано) абортуса. Поред тога, овај Закон даје право државним службеницима да приступе информацијама о финансијском стању корисника, о љекару, болници, послодавцу. Ово, очигледно, подразумијева и стварање базе података за сваког од корисника.

Шта, са друге стране доноси увођење УЕК? Она, укратко, замјењује банковну картицу, картице социјалног и здравственог осигурања, рјешење о пензији, студентску карту, омогућава плаћање комуналних услуга. Универзална електронска картица примјењује лични идентификатор, додијељен од стране Госпрома (Руси би рекли "новое имя человека, которое ему присваивает сатана"), којим се у оперативном процесу изоставља човјеково лично име. УЕК је опремљена RFID микрочипом.

Коришћење набројаних услуга оставља иза себе траг и омогућава стварање и праћење базе података. Рекао бих, са лаичког гледишта, да динамички ниво коришћења УЕК, као и различитост услуга које пружа, даје веће могућности за стварање садржајније базе података у односу на коришћење Обаминог здравственог осигурања.

Говорећи о поступку издавања УЕК, упутио бих Вас на саопштење Координационог комитета против увођења УЕК, издато поводом доношења Закона «О внесении изменений в Федеральный закон «Об организации предоставления государственных и муниципальных услуг», од 20. 12. 2013. године. http://protivkart.org/news/4292-zakon-ob-uek.html

Укратко, њиме су извршене измјене поменутог Закона из јула 2010. године. Измјенама се предвиђа издавање УЕК по захтјеву грађана до 01. 01. 2015. године, након чега би се приступило издавању УЕК свим лицима која нису изричито, у прописаној форми, затражила непокретање тог поступка. Осим што се овим обезбјеђује далеко већи проценат грађана обухваћених будућим електронским логором, ни онима који остану изван њега се не оставља алтернатива, тј. овим Законом није прописана "....возможность получения документа «удостоверения тождественности личности гражданина с лицом, изображенным на фотографии», в  чем усматривается ущемление прав и свобод тех людей, которые  отказываются от документов, противоречащих их религиозным убеждениям. Фактически, законопроект уничтожает единственную альтернативу для таких граждан." Другим ријечима, алтернатива је живјети без докумената и без права које је могуће остварити тек уз њихово посједовање. Ово поприлично личи на ситуацију онога који, према Откровењу, одбије да прими жиг звијери.

На крају, треба рећи да је УЕК замишљена као прелазни електронски документ, који би од јануара 2016. године требао бити замијењен електронским пасошем. http://diver-sant.ru/other/41711-uek-stanet-pervym-shagom-k-vnedreniyu-novyh-pasportov.html

Тај прелазак се, фактички не би ни осјетио: "По мысли отцов-основателей этого проекта из Министерства связи и массовых коммуникаций РФ, УЭК послужит первым этапом адаптации граждан России к электронным паспортам. «Наша задача — насытить электронные карты таким набором функций, чтобы с вводом электронных паспортов граждане продолжали пользоваться услугами, практически не заметив смены документа»"

Како ће тећи имплементација УЕК и Обаминог закона остаје да се види. Чини се да Obamacare, у најбољем случају, не може бити у потпуности проведен прије средине 2015. године, ако и до тада, због проблема на који наилази његово провођење и исказане мале заинтересованости. У то вријеме би највећи проценат руских грађана већ требао имати УЕК.

Сада замислимо ситуацију у којој би након издавања УЕК свима осим онима који су се изјаснили да је не желе, готовина била повучена из оптицаја и замијењена електронским новцем. Руски електронски логор би без проблема профункционисао у пуном обиму, под условом квалитетно успостављене системске подршке. Практично све финансијске, као и многе социјалне, трансакције појединца би, преко личног идентификатора, могле једноставно да се прате. Они који би остали изван система остали би без могућности да врше такве трансакције. Е, то већ јесте ситуација из Откровења, у којој појединац изван система не може ни да купи ни да прода.

Не видим, из мени доступних информација, да би ту функцију могао, без додатних радова и доградњи, преузети систем успостављен Obamacare-ом. Но, то не значи да је Америка, генерално посматрано, у нешто бољој ситуацији од Русије.

Ако се слажемо да увођење оваквих система има антихришћански карактер и изазива забринутост, покушајмо утврдити да ли тај антихришћански карактер има локални предзнак или је дио глобалистичких антихришчанских тенденција. Ако је ово друго случај, претпостављам да је разумно претпоставити да власти које проводе такав пројекат или припадају онима којима су овакви глобалистички процеси иманентни или су потпуно потчињени таквим круговима.

Дакле, да ли су сервери на којима се прикупљају базе података о руским грађанима у власништву руске државе и да ли се налазе у Русији и ко има могућност приступа тим подацима?

По ријечима једног од водећих стручњака за информационе технологије,  заштитити личне податке на државном нивоу, ако ништа друго, није могуће: "Владимир Медведев, утверждает, что базы данных и аналитические системы государственных структур и большинства коммерческих компаний России (а значит и Украины – прим. сост.) строятся на программных платформах двух частных коммерческих структур: компании SAP AG (Германия) и корпорации Oracle Corporation (США) /1/. Он не сомневается в том, что эти две частные компании принадлежат антихристу. BEAST («Зверь») – это информационная система, и она, с точки зрения, Владимира Медведева, не главное (/1/,  00:53:00). Главный информационный центр SAP находится в Германии.  Вся информация пользователей программного продукта SAP AG и Oracle Corporation автоматически поступает на серверы этих компаний. Так, базы данных Пенсионного фонда России, Сбербанка России и 70 % коммерческих структур России находятся в Германии в исследовательском центре института SAP (/1/,  1:04:00, 1:27:00). Электронное государство базируется на решениях SAP (/1/,  00:54:00)." 

Да ли су руски електронски документи израђени по јединственом образу који се већ примјењује у свијету и да ли ће моћи бити коришћени - очитавани и ван граница Русије? Чини се да хоће. За руске електронске документе се каже "...это аналог европейской ID-карты, которая будет удостоверять личность гражданина России."

(http://ria.ru/society/20130727/952439245.html)

Да, све су ово само индиције да је руска власт, узимајући као примјер ову специфичну област, укључена у глобалистичке процесе и повезана са њиховим носиоцима, које најчешће означавамо рјечју - масони. Али, гдје су ми подаци који то доказују? На сву срећу, немам их! Претресом моје куће или рачунара не би се могло наћи ништа од тога. Поготово не траг који би јасно открио оно што би и за све обавјештајне службе била посластица - на чију карту су ционисти одлучили да одиграју ако је колапс УСА неизбјежна ствар и ако америчка батина постане сувише слаба за контролу свјетских дешавања. Велики Израел, Русија, Кина, Њемачка, One World Government...хух? Но, вјерујем да се ни у Вашем рачунару не би могао пронаћи скенирани документ о договореној Унији између Ватикана и новотараца у СПЦ.

Све је то само моја перспектива, у праву сте. Из ње посматрано, сва прича око сиријског хемијског наоружања изгледа као игра доброг и лошег полицајца. Она ми омогућава да остајем збуњен сигурношћу садржаној у изјави Владимира Путина, датој недуго након смиривања кризе, да Америка и Русија неће никада ратовати, али...У њу се уклапа и понуда Израела Русији за изградњу гасовода, изнесена заинтересованост за приступање зони слободне трговине РФ, те одсуство било какве љутње због упорне заштите Асада, савезника Ирана, и опструкције ратне акције која би, једном за свагда, ослабила Сирију.

Због такве перспективе нећу бити изненађен ни ситуацијом у којој израелски тенкови улазе у предграђа Дамаска, а Русија, спријечена проблемима на другим странама или чак и без њих, своју подршку Сирији оставља на садашњем нивоу - на добрим услугама и испоруци оружја по уобичајеној цијени.

Ствар перспективе је и виђење положаја Русије у комунистичком периоду и периоду који је услиједио непосредно након њега. Православном хришћанину нису непозната упозорења монаха-пророка Авеља о три љута ига која ће снаћи Русију. Ко пристане уз такву перспективу препознаће у томе периду онај трећи, јеврејски иг, и неће се чудити томе како је један русофоб, Собчак, могао постати градоначелник Санкт Петербурга, нити ће га изненадити изјаве његове кћерке Ксеније о јеврејским коријенима. А ако је један Собчак дио те приче, да ли имамо права да се надамо да та прича престаје његовим несмотреним увођењем Путина у политику? Да ли су Руси кроз исказано покајање у скоријој прошлости заслужили тако велику Божју милост да су се безболно, и без жестоког противљења са друге стране, домогли слободе? Или ће тек морати да се изборе за њу?

Како год било - стражимо!

Свако добро од Господа,

Милан Јакшић