У име Оца и Сина и Светога Духа!

Света Црква и свети оци на сваки начин поучавају, подстичу и моле свештенике да подсећају вернике на велику тајну Крштења. А кад је боље подсетити на њу, ако не данас, на дан празника Крштења Спаситеља нашег Господа Исуса Христа?

Самом Господу није било потребно Крштење, али је Он заповедио Јовану Претечи да Га крсти како би испунили сваку правду. Самим тим Господ нам је указао на нужност Крштења. Једне ноћи, разговарајући с Никодимом, једним од фарисеја који су поверовали у Господа Он му је објаснио да ако се човек не роди водом и духом неће ући у Царство Божије. Ако човек верује у Бога, ако жели да уђе у Царство Божије, обавезно мора да прими тајну Крштења, јер је оно неопходан услов за улажење човека у духовну заједницу, у Цркву, и само кроз њега он може имати наду да ће достићи Царство Божије. «Ако неко поверује и крсти се,» каже Господ, «спасиће се, а ако не поверује и не крсти се – биће осуђен.» Свако ко поверује и жели да се спаси, сваки хришћанин, треба сам да прими тајну Крштења и да крсти своју децу.

А шта се дешава у тајни Крштења? У њему наступа смрт старог, греховног човека. Зато се човеку, ако у зрело доба с вером и покајањем прими тајну Крштења, опраштају и првородни грех и његови сопствени грехови. Човек из крстионице излази као Анђео Божји. Постоји мноштво примера кад је дејство тајне Крштења на околину и на људе из околине било очигледно. Понекад је онај ко се крштавао блистао као сунце, сав се мењао чак и по спољашњем изгледу, а унутра је доживљавао блаженство као у Царству Божијем. Онај ко је примио Крштење препорађа се Духом Светим, облачи га Сам Господ, јер Господ улази у његово срце. Данас смо чули: «Који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли.» Ово значи да Господ улази у њихова срца.

Међутим, ако човек после Крштења не буде живео хришћански, већ пагански, вређајући Господа сваким греховима и не кајући се за њих, ако не буде чистио своју душу од грехова, испоставиће се да је сличан некрштеном. Ево због чега често од неверујућих чујемо: «Ето ви сте, верујући, крштени, а гори сте од нас.» Овако и Реч Божија каже: ви, хришћани, хулите име Божије, јер живите горе него пагани.

Господ је човеку дао слободу, и он може да се креће или ка Богу или ка ђаволу. Трећег пута нема. Нема средњег стања. Зато ми, хришћани, морамо ићи ка Богу, тежити ка Њему, веровати Му, примати тајне, испуњавати заповести Божије, а ако нешто нисмо испунили морамо то да признајемо и да се не правдамо већ да оплакујемо своје грехове пред Њим, да молимо за опроштај да Он милосрдни Господ опрости и очисти нашу душу. А онај ко свесно греши, правда се за своје грехове, не каје се за њих, противи се Господу, постаје непријатељ Божји и иде ка ђаволу.

Понављам вам, без тајне Крштења човек не може да уђе у Царство Божије. «Ако се,» каже Господ, «неко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.» Ево због чега се непријатељ нашег спасења, ђаво, тако се бори против тајне Крштења, на сваки начин се труди да умањи његов значај, потпуно га спречава. Зато ако неко није крштен као дете треба да се крсти у одраслом стању, претходно се покајавши за своје грехове и да Богу да обећање Богу да ће живети хришћански.

Да би се препловало море, потребан је брод – море се не може прећи пливајући. Да би се препловило овоземаљско море и дошло до Царства Божијег треба ући на црквени брод, треба ући у Цркву, јер се само на црквеном броду може препливати бурно овоземаљско море и доћи до Царства Божијег. А у Цркву се може ући само кроз тајну Крштења. И ако човек поставши члан Цркве и даље због немоћи пада у грех, али ипак тежи ка Господу, каје се, иако својим греховима отпада од Цркве, ипак се уз искрено покајање омива и поново сједињује с Црквом. Тако приликом исповести свештеник чита молитву: «Помири овог грешника и сједини са Светом Твојом Црквом,» а затим чита разрешну молитву и разрешава га од грехова.

Сви ми морамо знати да се без тајне Крштења нико не спасава. Зато морамо да крстимо своју децу. Ако она нису могла да буду крштена у детињству, завештајте им на последњем издисају своју жељу: «Децо, ето моја молба је ако ме мало жалите и волите, ако желите да ме утешите, обећајте да ћете у своје време примити тајну Крштења.»

Господ свим средствима покушава да спаси сваког човека, «Радост бива на небу због једног грешника који се каје.» Свака помоћ од Господа, и од угодника Божјих, и од Анђела долази човеку који се искрено свим силама труди да угоди Господу, да испуни Његове Свете заповести и каје се за сваки свој грех. Нека човек не зна много о вери, нека је маловеран, нека не сумња, али нека своје сумње каже Господу: «Господе, верујем, желим да верујем, али помози мом неверју. Неверје мучи моју душу. Господе, верујем, али и сумњам, буди милостив, помози ми. Господе, даруј и мени да примим тајну Крштења и да уђем у Цркву Христову!»

Ма какве биле препреке, човек треба да се крсти, зато што нема другог пута у Царство Божије. Али, крстивши се, треба да живимо онако како Господ заповеда, а не онако како говори наш лажљиви, покварени разум и наше изопачено, пуно разних грехова, срце, које дошаптава: живи како знаш. Господ нас уводи у Царство Божије, Господ захтева да идемо оним путем који указује. А овај пут је изучавање јеванђељских заповести, заповести Божијих, живот по овим заповестима, покајање, молитва Господу да нас не остави, већ да нас спаси на било који начин: невољама или болестима, по Својој доброти, да нас не лиши Царства Божијег.

Али, понављам, за то нема другог пута осим кроз тајну Крштења. Стога, трудимо се да читамо Реч Божију, посебно Јеванђеље где су описани и живот Господа и Његова страдања ради нашег спасења и Његове заповести, Његово учење.

Проничимио се Духом Божјим, трудећи се да испунимо Његове свете заповести, кајмо се за кршење и преклињимо да нас Господ удостоји да после смрти будемо учесници Његовог Царства.

Амин.

http://www.pravoslavie.ru