|
 Године 1928. власти су почеле припреме за протеривање сељака у огромним размерама (тзв. "борба против кулака" - нап. прир). Велики део сељака су православни који су сачували стари религиозни начин живота и за које је вера била не само начин мишљења, него и одговарајућег животног понашања.
У многим селима, не изузимајући ни она најзабаченија, постојали су председници црквених одбора, деловале су двадесетице, нису још били затворени и растурени многи манастири, који су током 20- их година добили од власти правни статус задруга, друштава и комуна. Крајем 1928. године Политбиро је почео припрему гоњења, чија је основа био документ који утврђује његове границе и размере. Састављање документа било је поверено Кагановичу и Јарославском; претходна варијанта у концепту била је утврђена са Крупском и Cмидовичем. 24. јануара 1929. године ЦК СКП(б) је утврдио коначни текст указа који је био разаслан свим ЦК националних комунистичких партија, покрајинским, обласним, губернијским и окружним комитетима, тј. свим представницима власти у совјетској Русији. Документ називао "О мерама јачања антирелигиозног рада". Овај документ је означио почетак масовних хапшења свештенослужитеља и мирјана, затварања храмова; у њему је, између осталог, писало: " Јачање социјалистичке изградње, социјалистичке офанзиве против кулачко-НЕПовских (НЕП – Нова економска политика, уведена после периода борбеног бољшевизма 1918-1922) елемената изазива отпор буржоаско-капиталистичких слојева, што има свој упечатљив израз на религиозном фронту, где се запажа оживљавање различитих религиозних oрганизација које неретко једна другу блокирају и које користе легални положај и традиционални ауторитет Цркве. Црквено-религиозне организације користе тешкоће социјалистичке изградње у циљу мобилизације реакционарних и несвесних елемената земље и ради контраофанзиве против мера совјетске власти и комунистичке партије. ЦК скреће посебну пажњу на то да деловање неких религиозних организација јача у последње време, чак и неким радничким областима. Прилив у индустрију и на грађевинске радове нових кадрова радника са села несумњиво доноси утицај сеоског погледа на свет, а постојање економских тешкоћа јача тај утицај, изазивајући такве појаве као што су прикупљање прилога за градњу храмова у Собинки и другим насељима Владимирске губерније, у Јарцевској мануфактури Смоленске губерније, у Пермском и Кубанском округу итд... ... Често се запажа... неправилан приступ. Сматра се недопустивом било каква примена административних мера према... верским заједницама. То користе поглавари секти, покрећући врло често под заставом религиозне пропаганде антисовјетску пропаганду, позивајући на неизвршавање совјетских закона и одлука совјетске власти. Оваква делатност се свакако не може трпети, али свака административна мера која се примењује у циљу пресецања такве делатности мора бити праћена објашњењем масама трудбеника да се административна мера примењује против антисовјетске, а не религиозне делатности верских заједница, те да не представља гоњење вере, гоњење због самог вршења религиозног култа. При томе треба разликовати делатност врха верских организација од религиозних расположења масе, за вернике религиозних организација религиозна веровања врло често служе као покриће њихове антисовјетске делатности. Религиозна расположења масе имају у већини случајева разлоге у успореном темпу развоја социјалистичке изградње. Треба се научити да се вештом агитацијом слаби утицај вођа, да се масе привлаче ради широког учешћа у совјетској изградњи, будећи и организирајући их на тој основи око совјета... Наркому унутрашњих послова и ОГЕГУ. Не допуштати ни на који начин нарушавање совјетског законодавства од стране верских организација, имајући у виду да су верске организације... једина легално делујућа контрареволуционарна организација која има утицај на масе. НКВД треба да обрати пажњу на то да се још увек стамбене и трговачке муниципализоване просторије издају под закуп за молитвене домове, често у радничким областима. Школе, судови, матични уреди морају бити потпуно одузети из руку свештенства. Партијски комитети и извршни комитети морају да поставе питања о коришћењу матичних уреда у циљу борбе против поповштине, црквених обреда и остатака старог живота. Задружне организације и колхози треба да обрате пажњу на неопходност поседовања вегетаријанских мензи и других задружних организација које су створиле верске организације и секташи под видом домаће радиности и других задружних предузећа. Домаћа радиност треба да се побрине о стварању нових заната у областима у којима се производе предмети религиозног култа, иконопис и сл. Фракције совјета морају преузети на себе иницијативу разраде низа мера, око чијег спровођења би се могле организовати широке масе за борбу против религије, за правилно коришћење бивших манастирских и црквених зграда и земљишта, отварање у бившим манастирима снажних пољопривредних комуна, пољопривредних станица, зграда за издавање, индустријских предузећа, болница, школа, ученичких домова и томе слично, не дозвољавајући да у тим манастирима у било којем облику постоје верске организације... Совјетске и привредне организације одлучно треба да искорене праксу економског пружања услуга верским празницима, а оним организацијама које користе рад секташа, треба издвајати средства за вођење политичког и просветног рада међу њима, скренувши пажњу савезу безбожника и руководиоцима политичке просвете на неопходност вршења међу њима антирелнгиозног рада. Секретар ЦК Л. Каганович Бр. 10400-С14. фебруара 1929. године" 28. фебруара 1929. године на једној седници Политбироа ЦК је донео одлуку: "... Поднети на првом следећем конгресу совјета РСФС предлог о промени тачака 4. и 12. Устава РСФСР на следећи начин: на крају параграфа 4. речи 'а слобода религиозне и антирелигиозне пропаганде зајемчена је свим грађанима' заменити речима 'а слобода религиозних убеђења и антирелигиозне пропаганде зајемчена је свим грађанима'. На крају параграфа 12. речи 'изложени прогонима због политичког рада или религиозних убеђења' заменити речима 'изложени прогонима због револуционарно-ослободилачког рада'“. 4. јула 1929. године председник антирелигиозне комисије (АРК) Јарославски поднео је Политбироу извештај о раду комисије за 1928- 1929. годину. У њему је писао: "У раду антирелигиозне комисије неопходно је истаћи два правца: 1. Црквена политика; овамо спада надзор над радом свих верских организација, борба преко одговарајућих органа против испољавања антисовјетске делатности тих организација; решавање организационих питања повезаних с делатношћу цркве, конгреси; регулисаи духовних центара, регулисање производа и увоз из иностранства религиозне литературе, решавање питања повезаних с припремом религиозних кадрова (духовне академије итд.), питања која се ти верских школа, религиозног предавања уопште, литија итд. 2. Свакодневно руковођење антирелигиозним радом, доношење предлога у ЦК СКП(б), разматрање питања повезаних са затвањем цркава, радом савеза безбожника и других антирелигиозних ганизација... У односу на црквену политику рад антирелигиозне комисије је био усмерен на даље продубљивање раскола у Православној Цркви и у секташким организацијама на основу издвајања елемената лојалнијих совјетској власти и њиховог сукобљавања са десничарским групацијама ради разобличавања пред верницима контрареволуционарних махинација тихоноваца и њима сличних. Исти такав рад на расколу води се како у секташким организацијама хришћанске религије, тако и код будиста и муслимана (делимично и код Јевреја). Као резултат таквог рада традиционална Православна Црква је знатно ослабљена и подељена је на пет међусобно сукобљених струја (тихоновци, обновљенаши, григоријанци, аутокефалисти, јосифовци), при чему ниједна од тих струја сада не ужива непорециви ауторитет међу верницима... У прошлости је антирелигиозној комисији успело да спроведе преко црквеног Сабора одлуку црквених људи о лишавању чина патријарха Тихона због контрареволуционарне делатности. Касније се оваква одлука у односу на отворене контрареволуционаре у цркви спроводи преко одговарајућих црквених и секташких организација. Принципијална питања која су настајала у вези с том делатношћу решавао је Централни Комитет. Тако је Централни Комитет у 1928. години поставио и решио питања: а) о мерама борбе против јачања рада секташтва, б) о борби против утицаја муслиманског свештенства, в) у 1929. години о мерама јачања антирелигиозног рада. Сва питања повезана с тим одлукама претходно је разрађивала антирелигиозна комисија. Питања која се сада постављају пред антирелигиозном комисијом своде се на следеће... У односу на манастире АРК је наложила специјалној комисији да уз учешће НКВД и ОГПУ утврди тачан број манастира који још увек нису ликвидирани и припреми питање о њиховом претварању у совјетске установе (у студентске и ученичке домове, у колоније малолетника, совхозе и сл.), водећи такву политику да се растерају у њима сконцентрисани елементи монаштва који су све до сада често прикривали своју реакционарну делатност под фирмом радних комуна... Што се тиче увоза из иностранства религиозне литературе, Еванђеља, псалтира, духовних песмарица, Библија и томе слично, АРК не сматра могућим да потпуно забрани увоз Еванђеља и Библија као књига непосредно повезаних са вршењем култа, али у исто време ограничава на минималне размере увоз те литературе, доневши одлуку да потпуно забрани увоз тзв. религиозно-моралне литературе. Пошто поштанска конвенција донекле обавезује СССР по питању допуштања или недопуштања религиозне литературе, комисији која ће учествовати у преиспитивању поштанске конвенције АРК је дала инструкције о неопходности да разради и уведе одговарајућа ограничења... Што се тиче издавања религиозне литературе у СССР, не сматрајући могућим да сада потпуно забрани издавање верских часописа, АРК је донела низ мера по којима ти часописи не могу имати широку распрострањеност и утицај. Ограничење тиража, обим и програми садржаја часописа сведени су на питања ускодогматска и обредна. Број часописа је знатно смањен... Што се тиче затварања цркава АРК је разрадила пројекте и директиве партијским организацијама, савезима безбожника, совјетски организацијама о озбиљнијем и опрезнијем односу према питањим затварања молитвених зграда..." Репресије су нарастале, храмови су се затварали, али с тачке гледишта Стаљина и Политбироа деловање невеште антирелигиозне комисије је само ометало широки замах гоњења Руске Православне Цркве, гоњења која су по својим размерама требало знатно да премаше гоњења и стрељања свештенослужитеља 1918. и 1922. године, јер је у датом случају под удар дошла главна маса мирјана - сељаштво. 31 децембра 1929. године Политбиро ЦК је донео одлуку о ликвидацији антирелигиозне комисије и преношењу свих њених послова на секретаријат ЦК (касније је била створена комисија за питања култова при Президијуму СЦИК СССР). На тај начин, управљање гоњењима се сконцентрисало у један центар. И као што је често бивало у деликатним приликама, одлуке није доносио Стаљин, већ један од његових најближих помоћника, у датом случају Молотов: "Ја се уопште изјашњавам за ликвидацију религиозне комисије. Приликом ликвидације одељење ЦК ће ближе прићи антирелигиозном послу. Aнтирелигиозна комисија је препрека." "Молотовљев предлог" су подржали Стаљин, Каганович, Ворошилов и други, а само је Кујбишев изразио сумњу: "Треба саслушати предлог друга Јарославског пре него што почнемо да решавамо питање ликвидације антирелигиозне комисије". Државна власт је почетком 1930. године донела одлуку да не дозвољава да иоле активни верници или они који још нису били до краја осиромашени и имали су економску самосталност улазе у црквене двадесетице, да ликвидира онима, који су били спремни да до смрт бране Православну Цркву, и саму могућност да оснивају и региструју црквене заједнице. Ма колико била тешка гоњења до тог времена, нова гоњења су била још тежа. У неким местима сам покушај peгистровања заједнице верника доводио је до хапшења и стрељања свештеника и парохијана, за шта постоји мноштво примера. 11. фебруара 1930. године президијум СЦИК СССР је потврдио одговарајућу одлуку Централног Извршног Комитета и Совјета Народних Комесара СССР " О борби против контрареволуционарних елемената у руководећим органима верских заједница" која је гласила: "У циљу борбе с покушајима елемената непријатељским совјетској власти да искористе верске заједнице у својству упоришта за вођење контрареволуционарног рада ЦИК и СНК СССР доносе одлуку: 'Предложити владама савезних република да одмах наложе органима који врше регистрацију верских заједница да преиспитају састав руководећих органа тих заједница у циљу искључивања из њих (према члановима 7, 14. Закона РСФСР о верским заједницама од 8. априла 1929. године и аналогним члановима закона других република) - кулака, лица лишена грађанских права и других лица непријатељских совјетској власти. Не дозвољавати да и убудуће у те органе улазе поменута лица, систематски одбијајући регистрацију њихових верских заједница уколико постоје поменути услови'. Ова одлука се односи на верске заједнице свих култова, праваца, религиозних струја и сл., али приликом њеног спровођења у националним окрузима мора бити испољена нарочита опрезност. Москва, Кремљ, 11. фебруар, 1930. г. Председник ЦИК СССР М. Калињин Председник СНК СССР А. Риков Секретар ЦИК СССР А. Јенукидзе". Комунистичке новине су почеле да објављују материјале о затварању храмова, при чему су се разметале ширином и размахом гоњења, што је могло у датом случају да доведе до супротних резултата. За разлику од Троцког који је био присталица агитационих кампања, и Лењин и Стаљин, не запостављајући агитацију, деловали су уз помоћ тајних одлука, које је усвојио узак круг лица, које су затим достављане одговарајућим установама, а затим је већ њихова ствар била да спроведу кампању за затварање и рушење храмова одлучно и до краја. И зато, када је листове запљуснуо талас саопштења о незаконитим затварањима цркава, Политбиро ЦК је 21. марта 1930. године поводом једног од таквих саопштења донео одлуку: "Редакцији 'Радничке Москве'. Због штампања у 'Радничкој Москви' од 18. марта саопштења о масовном затварању цркава (56 цркава) објавити укор уреднику новина 'Радничка Москва' другу Лазјану са упозорењем да ће у случају ако и даље буде објављивао саопштења о томе бити постављено питање о његовом искључењу из партије." У то време у марту је била донета одлука " О борби са искривљавањима партијске линије у колхозној изградњи", односно, о борби против Цркве. Президијум ЦИК је предложио да се промени одлука у одлуку "О борби против контрареволуционарних елемената руководећих органа верских заједница". Седница Политбироа је тим поводом одржана 10. августа одлучено је да се поведе расправа о том питању 15. августа. Питање је међутим, било толико битно да је 15. августа Политбиро донео одлку да остави на снази претходни дискриминациони указ на oснову којег су лица лишена грађанских права, кулаци и сви који су некада припадали "буржоаској" класи, као и сами свештеници нису могли уђу у двадесетицу или да образују нову заједницу ради отварања храма, и то упркос томе што је Црква била одвојена од државе. На тај начин, човек је био лишен не само социјалних и грађанских, него и верских права. Гоњења која су почела 1929. године трајала су до 1933. године. Многи свештенослужитељи су у то време били ухапшени и одведени у логоре, многи су тамо примили мученичку смрт. У периоду од 1929. до 1933. године било је ухапшено око 40 000 служитеља Цркве. Само у Москви и Московској области било је ухапшено 4000 људи. Већи део ухапшених био је осуђен на затворску казну у концентрационе логоре, а остали су стрељани. Они који су били осуђени на затворску казну и доживели гоњења 1937. године, претрпели су мученичку смрт у то време. Најзад, 1935. године ЦК СКП(б) је резимирао антирелигиозне кампање које су се спроводиле током последњих неколико година и сачинио је један од закључних докумената пред почетак нових гоњења 1937. године. У том документу гонитељи су потврдили огромну духовну снагу Руске Православне Цркве која јој је омогућила да упркос сталном угњетавању државе, хапшењима, стрељањима, затварањима цркава и манастира, колективизацији која је уништила знатан део активних и самосталних мирјана, сачува половину својих парохија. У том документу гонитељи су писали: "Током последњег периода све организације које воде антирелигиозни рад нагло су ослабиле своју активност. Савез борбених безбожника се налази у стању готово потпуног расула, синдикати не врше антирелигиозни рад. Комсомол се такође њиме не бави. Народни комесаријат просвете је потпуно запустио тај рад. Међутим, на основу расположивих података се види да попови и секташи свих боја имају густу мрежу упоришта за свој рад и да не само што уживају утицај међу неким скупинама становништва, него покушавају и да ојачају своје позиције, повећавајући своју активност. У Ивановској области у 1935. години било је око 2 000 молитвених зграда и више од 2 500 служитеља култа, у Горковском крају око 1 500 молитвених домова и више од 1 500 служитеља. У Лењинградској области 1936. године било је више од 1 000 цркава и око 2 000 служитеља култа, а црквеног и секташког актива у званично регистрованим 958 заједница Лењинградске области било је више од 19 000 људи. У целој земљи има најмање 25 000 свакојаких молитвених домова (1914. године цркава је било око 50 000). О још увек постојећим религиозним утицајима показују следећи подаци. У граду Пскову од 642 човека која су се родила за 6 месеци 1935. године крштено је у црквама 54%, од умрлих је сахрањено по верском обреду 40%. У Амосовском сеоском совјету Псковског округа 75% сеоске деце посећује цркву. 50% деце се исповеда и причешћује. У Ивановској, Курској, Свердловској области и колхозима појављују се путујући попови који под маском калајџија или обућара иду по селима, врше требе и воде контрареволуционарни рад. Појавили су се јуродиви и путујући поклоници који разносе антисовјетску пропаганду. У неким колхозима Вороњешке и Ивановске области попови скупљају десетине хиљада рубаља ради поправљања цркава... У низу округа Московске области карактеристично је широко празновање храмовних празника и снажно је развијено надрилекарство. У Јефимовском сеоском совјету Верејског округа 204 колхозника нису дошла на посао на 'Никољдан' (1935.г.), те је снабдевање дрветом тога дана било обустављено... У селу Петровском Шчелковског округа на 'зимског Николу' и 'Божић' становништво је пијанчило по три дана. Црква је била препуна. У цркви је добар хор, топло је, чисто и пријатно. Као показатељ јачања религиозних утицаја и активности верника служи пораст жалби и нагло повећање броја заступника пред комисијом за питања култова при Президијуму СЦИК. Број жалби је достигао 9221 у 1935.г. наспрам 8229 у 1934. г. Број заступника је 1935. г. достигао 2 090 људи, што је два пута више него 1934. г. До 1932. г. савез безбожника је имао 50 000 основних ћелија, око 5 милиона чланова и око 2 милиона чланова у скупинама 'младих борбених безбожника'. Године 1933. приходи од чланарина износили су 200 000 рубаља. Данас су се ћелије и окружни савези безбожника скоро свуда распали. Од 5 милиона чланова остало је једва 350 хиљада. Чланарине за 1935. годину дале су само 35 000 рубаља. Издавање антирелигиозне литературе је нагло смањено. Покрајински и обласни совјети безбожника у трагању за средствима почели су да се баве сумњивим комерцијалним пословима... Савез безбожника Грузије је од киоска и купатила, као и закупа киоска, купатила, издавања чамаца итд., који му стоје на располагању претрпео штету oд 200 000 рубаља. Централни савез безбожника сада тавори. Његова улога као руководећег центра антирелигиозног рада је ништавна. Другови Јарославски, Луночевски и Олешчук који стоје на челу савеза безбожника, тим послом се уопште озбиљно не баве. Централни савет савеза безбожника практично нема свој апарат. Друг Луночевски, заменик д. Јарославског, спаја рад у савезу безбожника с радом у трима другим установама. Инструкторски састав и основна одељења су кадровски непотпуни. Актив савеза је одавно изгубљен. Знатан утицај на слабљење антирелигиозног рада и расуло савеза безбожника извршили су недовољна контрола и руковођење од стране месних партијских организација, као и постојање мишљења да је борба против религиозних утицаја код нас завршена и да је антирелигиозни рад већ пређена етапа". Процес прогањања Руске Православне Цркве трајао је joш десет Година. Време од 1929. до 1931. Године било је обележено стрељањима најнепоколебљивијих свештенослужитеља и мирјана, свуда, где је ГПУ видeo духовни живот. Године 1937. Стаљин је донео одлуку о уништењу Цркве као сверуске организације, као и о уништењу већине њених парохијана - сељака. Строго поверљиво Свесавезна Комунистичка Партија (бољшевика) Централни Комитет Бр. П. 51/94 3. јул 1937. године Другу Јежову Секретарима обласних и покрајинских комитета, ЦК националних комунистичких партија Извод из записника бр. 51, седнице Политбироа ЦК Решење од 2.07.37. г. 94. О антисовјетским елементима Послати секретарима обласних и покрајинских комитета, ЦК комунистичких партија следећи телеграм: "ЦК СКП (б) предлаже свим секретарима обласних и покрајинских организација, и свим обласним, покрајинским и републичким представницима НКВД да региструју све кулаке који су се вратили у завичај... с тим да најнепријатељскији међу њима буду сместа ухапшени и стрељани на начин административног извршења пресуде преко тројки... ЦК СКП (б) предлаже да се у року од пет дана поднесе у ЦК састав тројки, као и број оних које треба стрељати, а такође и број оних које треба протерати". Секретар ЦК Ј. Стаљин Другу Поскребишеву Упућујем оперативно наређење бр. 00447 о репресирању бивших кулака... и других антисовјетских елемената и одлуку. 30. јул 1937. године. Фриновски Строго поверљиво ОПЕРАТИВНО НАРЕЂЕЊЕ Народног комесара унутрашњих послова СССР бр. 00447 О операцији репресирања бивших кулака... и других антисовјетских елемената 30. јул 1937. г. Москва Материјалима истраге у вези са случајевима антисовјетских групација утврђено је да се у селу задржао знатан број кулака, раније репресираних који се скривају од репресија... Ту се задржало много црквених људи који су у прошлости репресирани... Пред органима државне безбедности постављен је задатак да се на најсуровији начин разбије сва та банда антисовјетских елемената... и да се једном заувек заврши с њиховим подлим подривачким радом... У складу са овим наређујем да се од 5. августа 1937. године у свим републикама, покрајинама и областима започне операција репресирања бивших кулака и активних антисовјетских елемената. I. КОНТИГЕНТИ КОЈИ ПОДЛЕЖУ РЕПРЕСИЈИ Бивши кулаци... 6. Најактивнији антисовјетски елементи од бивших кулака... црквених људи... који се држе сада у затворима, логорима, казнено- поправним домовима и радним колонијама. 9. Репресији подлежу сви горе набројани контингенти који се налазе у датом тренутку у селу... у граду... у совјетским установама и на изградњи. О МЕРАМА КАЖЊАВАЊА 1. Сви репресирани... се деле у две категорије: а) У прву категорију спадају сви који су у највећој мери непријатељски... Њих треба одмах ухапсити, и, након претреса њихових случајева на тројкама - стрељати. б) У другу категорију спадају сви остали мање активни... Њих треба ухапсити и затворити у логоре у трајању од 8 до 10 година. III. НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ОПЕРАЦИЈЕ 1.Операцију започети 5. августа 1937. године и завршити је у року од четири месеца. 2.У првом реду се подвргавају репресији контингенти који спадају у прву категорију. 3.У складу са приликама и месним условима територија републике, краја и области се дели на оперативне секторе. За организацију и спровођење операције у сваком сектору формира се оперативна скупина на чијем челу се налазе одговорни радници НКВД. У складу са захтевима оперативних прилика скупинама додати војна или милицијска појачања. НАРОДНИ КОМЕСАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СССР ГЕНЕРАЛНИ КОМЕСАР ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Н. Јежов Оверава: М. Фриновски СВЕСАВЕЗНА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА (БОЉШЕВИКА) ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ Другу Јежову - свим обласним и покрајинским комитетима, ЦК националш мунистичких партија Извод из записника бр. 57 седнице Политбироа ЦК Решење од 31.01.38. г. а) Прихватити предлог НКВД СССР о утврђивању додатног броја оних који подлежу репресији... б) Предложити НКВД СССР да се цела операција... заврши најкасније 15. марта 1938. године... Секретар ЦК Наставиће се... |
