РЕНОВИРАНА РЕЗИДЕНЦИЈА ЗА ПАТРИЈАРХА

Патријарх Иринеј ускоро би могао да промени адресу пошто је, како „Ало!“ сазнаје, све спремно за његово пресељење у тек реновирану патријаршијску резиденцију на Дедињу!

Кризни период протеклих година није успорио амбициозни план Српске православне цркве да током 2013. у оронулу вилу у елитном делу Београда, како је предрачуном предвиђено, уложи чак 800.000 евра. Напротив, то здање је готово преко ноћи упаковано у нову, бледожуту фасаду, уз комплетно реновиран ентеријер и екстеријер и у току је последње гланцање нове резиденције поглавара СПЦ.

Август 2012. | Фото: Рајко Ристић

Упркос питањима која смо упутили пре три дана, из кабинета патријарха СПЦ до јуче нико није био расположен да одговори колико је коштала и ко је платио обнову виле у Ужичкој, када ће бити спремна за усељење патријарха и шта је конкретно урађено током реконструкције. Иако је председник Републике Српске Милорад Додик још 2012, приликом сусрета с патријархом Иринејом у Београду, обећао да ће РС помоћи радове на овом објекту, у Министарству финансија РС нису нам одговорили колико је за овај пројект донирала Бањалука. СПЦ се уочи почетка радова хвалила да је управо ова донација највећа од свих које су сакупљене за оживљавање руине на Дедињу, али износ је, упркос нашем инсистирању, остао тајна.

Март 2014. | Фото: Зоран Илић

 Донације су, у сваком случају, морале бити позамашне, пошто је „уклета вила“, каквом је многи сматрају због мистериозних околности под којима су умрли њени бивши станари, добила сасвим ново рухо. Резиденција у Ужичкој, која је купљена 1939. за потребе Патријаршије СПЦ, била је једноспратна пожутела зграда од око 200 квадратних метара, са великим тремом и стубовима, широким вратима и пространим холом. У приземљу је имала спаваћу собу са купатилом, кабинет и канцеларију, на спрату само празне просторије, а у подруму кухињу и шпајз. Према пројекту, адаптирана резиденција на 450 квадратних метара корисног простора има велики хол за дочек и пријем стотину гостију, капелу, кабинет патријарха и канцеларију за састанке, као и дневни боравак и салу за пријеме. Приватне просторије поглавара СПЦ су на спрату. Патријарх Иринеј биће први поглавар СПЦ у тој кући још од 1958, када је патријарх Герман одбио да у њу пређе због удаљености од Патријаршије. Сличну скромност показао је и патријарх Павле, који је такође живео у Патријаршији, у центру Београда. Резиденција је током деведесетих служила да Црква збрине избеглице.

Мистериозни смртни случајеви

Досадашњи станари ове дедињске виле, патријарси Гаврило и Викентије и хрватски комунистички руководилац Андрија Хебранг, животе су завршили под још неразјашњеним околностима. Вила је купљена 1939. за патријарха Гаврила, кога су Немци ухапсили у првим данима окупације 1941. и одвели га у злогласни логор Дахау. Одмах по завршетку Другог светског рата, у њу се уселио високи функционер нове комунистичке власти Андрија Хебранг, али ни он није био боље среће. Њега су 1948. ухапсили партијски другови. Уследило је суђење, чији крај није ни дочекао, пошто је убијен у затвору, а власти су његову смрт приказале као самоубиство. После Хебранга, у вилу се вратио патријарх Гаврило, који је преживео логорске патње, али је у њој кратко поживео и изненада умро у мају 1950. Наследио га је 1952. патријарх Викентије, који је умро 1958, само две недеље после сусрета са Јосипом Брозом, када је одбио да потпише памфлет којим би СПЦ признала отцепљену Македонску православну цркву.

Музеј патријарха Павла

Пошто је обнову резиденције привела самом крају, СПЦ ће, према ранијим плановима, прионути на скупљање донација за изградњу музеја патријарха Павла у Раковици, али и адаптацију зграде Патријаршије, у којој су смештени кабинет и просторије патријарха, седиште СПЦ, Синода и Архиепископије београдско-карловачке, музеј, библиотека, штампарија, просторије архијереја, пратећих служби...