Свети Марко је ово писмо највероватније написао на острву Лемнос 1440. или 1441. г. Повод за ову посланицу био је следећи: један презвитер, по имену Георгије, написао је светом Марку да латини прекоревају православне због служења Литургије помоћу квасног хлеба, због приклањања главе пред још неосвештаним Даровима који се износе током Великог входа итд. Свети Марко, који је био изузетан познавалац богослужења и којем су припадали и трактати посвећени литургијским питањима и литургијска дела, није оклевао да презвитеру као помоћ понуди ауторитативан и исцрпан одговор. На крају своје посланице, светитељ напомиње презвитеру Георгију да ни у ком случају не ступа у литургијско општење са унијатима и да не прихвата никаква „новачења која скрнаве”.

Као што је познато, родоски римокатолички епископ Андреј био је један од главних опонената православнима на Флорентинском концилу и није оклевао да напише побијање на ову посланицу св. Марка, посланицу која је постала наслеђе свих православних, а не само лично писмо презвитеру Георгију. Та „Confutatio”, написана у форми дијалога и упућена метонским грађанима, још није објављена.

+ + +

Најчаснији презвитеру и наш љубљени у Христу брате, господине Георгије, молим се Богу да је твоја светост здрава и да ти је у свему добро; према Његовој милости, и ја сам телесно прилично здрав.

Добивши твоје писмо, испунио сам се неподношљивом тугом, дознавши из њега да се они што свештенодејствују на јудејски начин, помоћу бесквасног хлеба и седе у сенци Закона, усуђују да нас прекоревају и да нам приговарају за праксу коју ми извршавамо у светој Литургији. Они, безбожници, не знају – као да су ослепљени димом – да све што ми вршимо и што је постало обичај ми поседујемо у записаним сведочанствима и да у свему следимо свете учитеље и древна апостолска предања. Наиме, богоносац и исповедник Максим, у тумачењу божанске Литургије, са насловом „Шта символише оно што је света Црква наложила да се извршава током божанске Вечере”, у глави названој „Шта символише први Вход на светој Литургији”, овако говори: „И сам назив првог Входа архијереја у свету цркву током свете вечере учи да то схватимо као образ и подобије Првог доласка у овај свет, Сина Божијег и нашег Спаситеља Исуса Христа, дошавшег путем примања људског тела, захваљујући којем је човечију природу потчињену пропадљивости и по својој вољи продату смрти, услед греха, и тирански покорену ђаволу, ослободио и искупио, и сав дуг за њу вратио као Дужник, Онај Који је непорочан и безгрешан и поново је узвео ка древној благодати, и дао Самога Себе као откуп за нас, а у замену за наше душегубне страсти дао Своје живототворно страдање, као лек и исцелење целог света. После овог доласка, узлажење (Господа Христа) на небеса и на пренебески трон, и коначно васпостављање, символично су представљени уласком архијереја у олтар и заседањем на горње место”.

То, дакле, светитељ говори о Првом входу. У Другом, пак, входу који се назива и Великим входом, он такође говори у глави под називом „Шта означава вход светих Тајни”: „Вход светих и часних Дарова представља увод и почетак будућег новог откривења на небесима о домостроју Божијем у односу на нас и откривење тајне нашег спасења које је у најдубљим скривеностима божанске тајне. Бог и Логос говори Својим ученицима: Нећу више пити од овога рода виноградскога до оног дана кад ћу пити с вама новога у Царству Оца Мојега (Мт. 26, 29)”. Чујеш ли како овај учитељ и пре освећења назива свете и часне Тајне божанским даровима? И то је сасвим природно! Цар се назива царем и пре него што буде крунисан за цара и посебно онда када иде на крунисање, окружен копљоношама и овенчан чашћу; он се назива царем и оличењем царства, поштује се и прима поклоњење. И ми кажемо да божанске Тајне садрже образ и подобије пре него што се претворе у Господње Тело и Крв. Отуда их и свети Василије Велики у својој Литургији назива „изображењем” (вјемстообразнаја, антипа). „Приноси се”, каже он, „изображење часног Тела и Крви Христа Твога”. Шта то недолично ми чинимо уколико част указујемо њима, који су већ посвећени Богу и очишћени, који су већ постали Жртва и Дарови, принети на извршење (освештавање) посредством силаска Светога Духа? Међутим, можда ће нас они што „цеде комарце а прождиру камиле” прекоревати и због светих икона, будући да им се клањамо, иако оне нису сами Изворници, него само њихово изображење, јер би достојно њиховог безумља било и то да нас окриве за такво нешто. И ко то говори? Они који су презрели целокупно црквено предање, који не разликују светињу од скрнављења: јер, где је код њих свети Престо (горње место; нап. прир.), на који усходи архијереј? Нека прочитају речи светог Максима и нека се постиде; нека виде ко више следи њега и његове речи: ми или они? И премда је овај просветитељ, борећи се за Истину и православну веру, прошао сву васељену и већи део времена провео на Западу, у Риму и у Африци, он, међутим, није говорио ништа друго осим онога што се очувало у васцелој Цркви и међу свим хришћанима. Ови, пак, кривотворитељи и новатори вере искварили су а такође и изменили црквене обичаје. То ни најмање не треба да чуди, пошто су они искварили и саму природу, показујући се као жене уместо као мушкарци и лишавајући поштовања чин мушког лика. Због тога и приликом свештенодејства поред њих стоје жене, јер и они сами изгледају као жене; и многи од мирјана, када то пожеле, седе; и они сами после Причешћа, испирајући тајанствену чашу, изливају на земљу и на њихову (свету) Трпезу ступа како ко хоће. Тако они знају да „поштују” своје светиње! И још нас прекоревају! О, безумља, о слепила!

Ти већ имаш довољно од онога што је рекао Максим, мудар у божанским стварима, говорећи да Први вход означава Први долазак Господа у свет, због чега се до тог тренутка и певају пророчке песме, а затим се читају апостолске и јеванђелске речи. Други и Велики вход сликовито представља Други долазак Господњи када ће Он, поново дошавши на земљу да би судио живима и мртвима, достојне повести са Собом у наднебеску сферу, где ће непрестано бити са њима, откривајући им савршеније и божанске ствари, сагласно ономе што је речено: Кад ћу пити с вама новога у Царству Оца Мојега. Можда ће неко рећи да постоји и друго значење, односно да Велики вход символизује погребење нашег Спаситеља, када су га, мртвог, Јосиф и Никодим носили на погребење. После тога, кад је прошло мало времена, Он је васкрсао и сав свет обратио да Га позна. Слично томе и овде, свети хлеб који носе још неосвештан и као мртав, после кратког времена дејствовањем живототворног Духа постаје жив и претвара се у само живототворно Тело.

Ово је мало од многога, и написао сам ти ради оповргавања њихове бестидности. Знај, међутим, да Саборска одлука (акт уније) лажног сабора, а посебно безумне новотарије, нико није прихватио, како је и требало да буде. И оне, међутим, који су закључили Унију и потписали, сви ненавиде као проклете и издајнике Истине, и овде нико са њима није саслуживао. Нека Бог Који је свемогућ устроји што је на корист и нека исправи Своју Цркву, коју је искупио Својом Крвљу. Сачувај добар залог вере, потпуно се одвраћајући од новачења препуних скрнављења.

Са руског превела Антонина Пантелић

Извор: Владимир Димитријевић, зборник „Вечно подне/ Огледи о Светој Литургији и тајни спасења“, 2007.

Приређивач: „Борба за веру“