Какав смисао има православни сабор у Истамбулу? Ко има и мало памети, тај не може да прихвати тај сабор, јер ту нема смисла. Више би имало смисла кад би се православни сабор одржао у Русији, која је највећа православна земља... Тај сабор би имао смисла, док онај у Истамбулу нема смисла и отвара многе сумње и многа питања: зашто држати сабор у масонској и муслиманској земљи?

Отац Дамаскин о најављеном Свеправославном Сабору

+ + +

Свето Писмо Владика Николај назива откровењем и каже:

РАСУЂИВАЊЕ (за 2. март)

 "Ако неко изгуби веру у Бога, у накнаду му се даје глупост. А од свих глупости тешко да има веће од ове, да се неко назива хришћанином, а да иде и пабирчи бедне доказе Бога и бесмртног живота по другим верама и философијама.

Ко не нађе злата код богаташа, како ће га наћи код сиромаха? Откровења бесмртнога живота, факта, докази, покази, реалне појаве духовнога света - све то не само да сачињава темељ вере хришћанске, него то сачињава и зидове, и спратове, и украсе, и сав намештај, и кров, и кубета величанственог здања вере хришћанске. Кроз сваку реч јеванђелску светли по један зрак из онога духовнога света, да и не говоримо о чудесним догађајима, и јеванђелским и појеванђелским, кроз сву историју цркве за 2000 година. Хришћанство је отворило широм капије онога света у тако великој мери, да њега не би требало готово ни звати религијом - због забуне, да се не би мешало са осталим верама и религијама - него Откровењем, Откровењем Божјим."

Из овога је јасно, да су и Владика Николај и Богомољци имали многа откровења од Бога. Дакле, не само Откровење св. Јована Богослова, него цело Свето Писмо може се назвати Откровењем Божјим. Међутим, то Откровење Божје није за свакога откривено, јер апостол Павле говори за Јевреје, који нису поверовали у Христа:

"И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, јер не могоше синови Израиљеви гледати свршетка ономе, што престаје. Но заслепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању Старог Завета, јер у Христу престаје. Него све до данас, кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји; А кад се обрате ка Господу, диже се покривало" (2Кор. 3:13-16).

Тако видимо и данас да Откровење Божје није откривено за јеретике и расколнике и новотарце. Према томе, потребно је још једно откровење на Откровење Божје да би човек разумео тајне Светог Писма. Коме Бог открива тајне Светог Писма и Царства Небеског? Сам Господ је рекао:

"Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а открио си то младенцима" (Лк. 10:21 и Мт. 11:25).

Дакле, Бог открива тајне само "младенцима", буквално малој деци, док од мудрих и разборитих баш сакрива тајне. Јер каже: "што си ово сакрио од премудрих и разумних", што значи да њима, не само да не открива тајне, него баш и сакрива од њих тајне Светог Писма и Царства Небеског. А ко су "младенци", буквално мала деца до седам година? То сигурно нису данашња мала деца, која нису васпитана да поштују старије и која су мали лажни богови. Него Господ каже:

"Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Ко се дакле понизи као дете ово, тај је највећи у царству небескоме" (Мт. 18:3-4).

Господ нарочито наглашава: "ко се смири као мало дете, тај је највећи у Царству Небеском". Према томе, највећи је хришћанин који се понизи као мало дете, али не као данашње неваспитано дете, него као раније дете, које је морало да поштује старије и да љуби руку сваком старијем човеку. Дакле, ко се понизи као мало дете, њему ће Бог открити тајне Царства Небеског преко светих Отаца и Анђела, које човек нарочито поштује. Нама Србима Бог открива тајне преко Владике Николаја и Богомољаца, као и преко других светих Отаца и Анђела Божјих, али треба се понизити пред њима као мало дете.

Логично мишљење и говор

На основу откровења Божјих као на тврдом темељу човек гради своју тврду логичну грађевину, као што Господ говори у Јеванђељу:

"Сваки дакле, који слуша ове моје речи, и извршује их, казаћу да је као мудар човек, који сазида кућу своју на стени: И удари дажд, и дођоше реке, и дунуше ветрови, и навалише на кућу ону; и не паде, јер беше основана на стени. А сваки, који слуша ове моје речи, а не извршује их, он ће бити као човек луд, који сазида кућу своју на песку: И удари дажд, и дођоше реке, и дунуше ветрови, и навалише на кућу ону, и паде; и распаде се страшно" (Мт. 7:24-27).

Која је то тврда логична грађевина, која је логички складно саграђена? На основу откровења Божјих логичним повезивањем човек гради своје мишљење и говорење, и то мишљење и говорење је јако и трајно, тако да ни смрт не може да поруши ту логичну грађевину мисли и речи. Та логична грађевина сваким својим делом и у целини јесте логос хришћанина, јесте слово хришћанина, јесте реч или беседа хришћанина. Из откровења Божјих као из корена развија се и рађа јако и трајно мишљење и говорење, јака и трајна мисао и реч, јако и трајно слово односно логос. Та јака и трајна мисао и реч логички се развија и рађа из откровења Божјих као из корена. Отуда човек, ако не развија своје мисли и речи из откровења Божјих, његове мисли и речи немају корена, немају темеља, него висе као у ваздуху и он своје мишљење гради на песку, како је речено у Јеванђељу. Таква мислена грађевина нема смисла, нема логике према откровењу Божјем. Такве су мисли и речи свих јеретика и расколника и новотараца.

Али пошто се и ђаво на неки начин јавља појединим људима и уверава их да верују у његове обмане, у његову прелест, треба бити опрезан, и ту нарочито треба да се пазе људи који не познају откровења Божја. И треба имати расуђивања: осим појединачног крста и појединачних благослова које Бог даје сваком човеку појединачно, сва откровења Божја су иста свим светим Оцима и Матерама. Јер није могуће да Бог открива једном хришћанину једно, а другом друго, него се сва откровења слажу међусобно и уклапају у једно свето Откровење Божје и у једно свето Предање Цркве.

Можемо доказати да и сама српска реч "страхопоштовање према Богу" има корена у откровењу Божјем. Реч "страхопоштовање према Богу" јесте кованица, која се састоји из "страха" и "поштовања" и која спаја цркв.-слов. речи: страх Божји и благочестије, која спаја страх Божји и по Богу поштовање Бога и творевине – то је страхопоштовање према Богу.

А ево једног примера, како се гради мишљење и говор о крсту на основу откровења Божјег и како се треба крстити са страхопоштовањем:

Старац Гаврило Ралетински пише:

"Недавно један човек беше дошао у цркву на богослужење, и при целивању светих икона он се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање, зашто се тако крсти, одговорио је: невоља ме научила. После тога исприча следеће:

„Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и почео да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам. У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: не плашим се ја од таквог крста! И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних, сатана закука и побеже.

Ето, зато се ја од тог доба крстим овако и молим са страхом Божијим."

Тајна Тела Христовог – Цркве и: Радујте се са радоснима и плачите са плачнима

У својој Догматици Авва Јустин говори, да је Сама Црква највећа тајна и највеће откровење Божје, и то откровење Бог је открио највише кроз апостола Павла. Апостол говори:

"Ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако се један уд слави, с њим се радују сви уди. А ви сте тело Христово, и уди понаособ" (1Кор. 12:26-27). "Сада се радујем у својим страдањима за вас, како испуњавам недостатак невоља Христових у телу својему за тело његово, које је Црква" (Кол. 1;24). "Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима" (Рим. 12:15).

Апостол јасно говори да су хришћани удови Тела Христовог – Цркве, и каже: "Ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако се један уд слави, с њим се радују сви уди"; и зато заповеда: "Радујте се са радоснима, и плачите са плачнима". Према томе, ако је неко заиста у живом Телу Христовом, он ће имати живи осећај Цркве и у Цркви ће се радовати са радоснима и плакати са плачнима. Уколико човек нема живи осећај Цркве и не може да се радује са радоснима и да плаче са плачнима, онда се може рећи да је он умртвљен и полумртав у односу на Цркву. То подсећа на јеванђелску Причу о милостивом самарјанину:

"Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, и упаде у хајдуке, који га свукоше и изранавише, па отидоше, оставивши несрећника једва жива. И случајно силажаше оним путем неки свештеник, и видевши га, мимоиђе. А тако и Левит, кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га, мимоиђе. А Самарјанин неки пролазећи, дође над њега, и видевши га, сажали се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и устаде око њега. И сутрадан полазећи, извади два гроша те даде крчмару, и рече му: побрини се за њега, и што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим" (Лк. 10:30-35).

Дакле полумртвог – полуживог човека, кога су истукли и израњавили демони-разбојници и многи греси, Спаситељ Христос је довео у Цркву као у гостионицу, да би се временом полумртви човек опоравио и оживео. Изображавајући, тј. осликавајући Тело Христово Апостол каже: "Ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако се један уд слави, с њим се радују сви уди"; и: "Радујте се са радоснима, и плачите са плачнима". Према томе, треба имати живи осећај Цркве и у Цркви се радовати са радоснима и плакати са плачнима, као што се живи уд са-радује са другим удовима и са-страдава са другим удовима.

Горд човек, не само да нема живи осећај Цркве, него се обично још и хвали као фарисеј и тиме показује да је потпуно ван Цркве и да је потпуно мртав. Свети Симеон Нови Богослов каже, да је гордост болест неосетљивости и мртвила, и као што телесно мртав човек не осећа болест у свом телу, тако и горд човек не осећа болест у свом духу. Види данас како се јеретици и расколници и новотарци у својој гордости хвале како су они у цркви, а сви други, који нису са њима, како су ван цркве. Али, горди човече, ако се ти не радујеш ради оних који се спасавају и ако не плачеш због оних који гину, како онда ти тврдиш да си живи уд Цркве? Твоја тврдња нема смисла, нема логике према откровењу Божјем, које је откривено кроз апостола Павла. Ти не само да си полумртав у односу на Цркву, него својом гордошћу показујеш да си потпуно мртав.

Духовно гледано: полумртав човек види да је полумртав, док мртав човек не види да је мртав, пошто је потпуно мртав. Полумртав се каје за своје грехе, док се мртав не каје, пошто је изгубио осећај за грех. Полумртав се лечи и моли Бога за опоравак и оживљење, док се мртав не лечи и не моли Бога за опоравак и оживљење, пошто сматра да је жив и здрав. Ето, то је разлика између покајника и гордељивца. По светим Оцима, гордост је болест свих јеретика и расколника и новотараца, пошто се управо новотаријама уноси јерес и изазива раскол у Цркви.

А да су данас многи духовно мртви, то је и Господ прорекао: "И зато што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти" (Мт. 24:12-13). Многи се формално и лицемерно држе Цркве, али немају живи осећај Цркве и што је најгоре: немају никаквог покајања због своје хладноће и мртвила.

Откровење Старог Завета о каменом срцу народа

Кроз пророка Језекиља Господ говори народу:

"Даћу им срце друго и дух нови даћу им, и извадићу камено срце из тела њихових и даћу им срце месано, тако да у заповестима Мојим ходе и оправдања Моја да чувају и испуњавају их: и биће ми народ и Ја ћу им бити Бог" (Јез. 11:19). Опет говори народу: "И покропићу вас водом чистом, и очистићете се од свих нечистота ваших, и од свих идола ваших, и очистићу вас. И даћу вам срце ново и дух нови даћу вам, и одузећу срце камено од тела вашег и даћу вам срце месано и дух Мој даћу вам; и учинићу, да у заповестима Мојих ходите, и да их испуњавате" (Јез. 36:25-27).

Дакле, још у Старом Завету Бог говори да је срце грешног народа умртвљено и камено, и да треба да оживи. Јер познато је, да сваки грех умртвљује срце. А како човек да оживи и да има живи осећај Цркве? Никако другачије него као цариник из јеванђелске Приче о фарисеју и царинику. Наиме, фарисеј се надимао својим побожним животом, није примећивао у себи безосећајност и мртвило у односу на друге људе, и зато је одбачен као мртав уд. А цариник се ударао у груди и молио Богу да оживи његово умртвљено срце, које је умртвљено гресима, и зато је прихваћен као полуживи уд, који ће временом кроз покајање да оживи потпуно. Какво је то ударање у груди? Ради покајања и оживљења срца потребна је свакако и молитва и пост, јер није познато да срце може да оживи без покајничке молитве и поста. Ако је човек свестан и види да је полумртав, он се моли Богу за оживљење, и кроз покајање, кроз молитву и пост временом оживљава. А горд човек је потпуно мртав и није тога свестан и не види себе, као што није свестан и не види себе телесно мртав човек. Зато су свети Оци и Матере одлазили чак и у пустињу да би оплакивали себе, свог мртваца, своју умртвљену душу, и кроз молитву и пост васкрсавали су своју душу. Јер најпре треба оплакивати себе и васкрсавати своју умртвљену душу.

По светим Оцима откровење апостола Павла о Цркви као Телу Христовом, у коме се удови међусобно са-радују и са-страдавају, то је најважније откровење на коме треба градити своје мишљење и свој говор, тј. из кога треба развијати и рађати своје мисли и речи, своја слова, своје логосе. Јер види, како се мисли и речи логички повезују и развијају и рађају из неког свог корена. Ако темељ, ако корен није откровење Божје, онда те мисли и речи немају смисла, немају логике, и пре или после пропадају.

Политика и бесмисленост

Владика Николај и Богомољци као "младенци Христови" имали су откровења Божја и своје мисли и речи градили су на тврдом темељу, док новотарци данас као "мудри и разборити" немају откровења Божјих и граде "на песку". Ових дана се много говорило о православном сабору у Истамбулу, па да видимо да ли тај сабор има смисла? Из историје Цркве није познато да се хришћански сабор слободно држи у некој не-хришћанској земљи. А у свакој муслиманској земљи православни су увек мање-више били у прогону, а нарочито су односи између Грчке и Турске заоштрени после њиховог међусобног рата 1922 године. И зато је питање: јесу ли православни у Турској у прогону или нису? Ако су у прогону, како могу слободно да праве сабор? А ако нису у прогону, питање је – зашто нису и да ли они уопште исповедају православну веру? Јер да је Спаситељ на суду дао политички одговор синедриону или Пилату, сигурно би био пуштен на слободу. И какав смисао има православни сабор у Истамбулу? Ко има и мало памети, тај не може да прихвати тај сабор, јер ту нема смисла. Више би имало смисла кад би се православни сабор одржао у Русији, која је највећа православна земља, мада и тај сабор не би могли прихватити без расуђивања, пошто нема православног цара, а све данашње власти су сумњиве. Али тај сабор би имао смисла, док онај у Истамбулу нема смисла и отвара многе сумње и многа питања: зашто држати сабор у масонској и муслиманској земљи? У прошлом веку је довољно откривено о свим јеретицима, али црквене вође се баве политиком и као политичари затварају очи за откровења Божја и граде своје мишљење и говор на песку – без тврде основе. Само малоумни људи могу имати поверење у њих, а то су они о којима је апостол Павле прорекао: "Доћи ће време, кад здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама (похотама) окупити себи учитеље, као што их уши сврбе (да их чешу по ушима); И одвратиће уши од истине, и приклониће се ка легендама" (2Тим. 4;3). То су они о којима је исти апостол прорекао: "Који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. И ових се клони... Који се свагда уче, и никад не могу доћи к познању истине" (2Тим. 3:5,7).