По учењу Цркве Стари Завет је сенка Истине и тешко га је разумети без Новог Завета, без учења Јеванђеља. А гледано из Новог Завета много што-шта из Старог Завета боље разумемо. Благослов и проклетство Бог предлаже пред целим народом и пред сваким човеком појединачно, тако да свако може да бира: или благослов или проклетство. Мада по негде имамо и снисхођење, које није ни благослов ни проклетство. У Библији се види, да је још од почетка Бог дао власт побожним родитељима, да у Божје име изричу благослов или проклетство својој деци и тај благослов на неки начин важи и данас. У Библији је описано како је после Потопа Ноје патријарх благосиљао и проклињао своју децу:

"Ноје поче радити земљу, и посади виноград. И напив се вина опи се, и обнажи се у дому својем. А Хам, отац Хананејцима, виде голотињу оца својега, и изиђе напоље и каза обојици браће своје. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њоме голотињу оца својега, и лицем натраг гледаху, и не видеше голотиње оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио најмлађи син, И рече: проклет да је Ханан, и да буде роб браћи својој! И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и да буде Ханан роб њему! Бог да рашири Јафета да живи у насељима Симовим, и да буде Ханан роб њему" (1Мојс. 9:20-27)!

И то је проклетство остало Хамовцима до данашњег дана. Верује се да су црни људи потомци Хама.

У петој књизи Мојсијевој стоји како Бог заповеда родо-начелницима – синовима Израиљевим да изричу свом потомству и благослов и проклетство:

"И рекоше Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: пази и чуј, Израиљу, данас си постао народ Господа Бога својега. Зато слушај глас Господа Бога својега, и твори заповести његове и оправдања његова, која ти ја данас заповедам. И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи: Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. А ови нека стану да проклињу на гори Гевалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим. И нека проговоре Левити, гласовито и реку свему Израиљу: ...Проклет да је који би ружио (бешчестио) оца својега или матер своју. А сав народ нека рече: амин. Проклет да је који би помакао међу ближњега својега. А сав народ нека рече: амин. Проклет да је који би завео слепца с пута. А сав народ нека рече: амин. Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека рече: амин (затим следе проклетства за блуд)... Проклет да је који би тукао ближњега својега са лажју. А сав народ нека рече: амин. Проклет да је који би примио какав поклон да убије човека права. А сав народ нека рече: амин. Проклет да је који не би остао на речима овога закона, и творио их. А сав народ нека рече: амин.

И биће кад пређете Јордан у земљу, коју вам Господ Бог ваш даје, ако заиста послушате глас Господа Бога својега држећи и творећи све заповести његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи. И доћи ће на тебе сви ови благослови, и наћи ће тебе, ако заиста послушаш глас Господа Бога својега: Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу, Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, крда говеда твојих и стада оваца твојих. Благословене ће бити житнице твоје и остаци твоји. Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш. Да ти преда Господ Бог непријатеље твоје, који устану на тебе, скрушене пред лицем твојим: једним ће путем доћи на тебе, а на седам ће путева бежати од тебе. Да пошаље Господ на тебе благослов у житницама твојим и на свему, за шта се прихватиш руком својом на земљи, коју ти даје Господ Бог твој. Да подигне од тебе Господ Бог твој народ свети, као што се заклео оцима твојим, ако послушаш глас Господа Бога својега и будеш ходио путевима његовим. И видеће тебе сви народи на земљи, како се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати. Да отвори теби Господ добру ризницу своју, небо, да даје дажд земљи твојој на време, и да благослови свако дело руку твојих, те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам: и ти ћеш владати над многим народима, а над тобом неће владати. Да те Господ Бог твој учини да си глава а не реп: и бићеш тада горе а нећеш бити доле, ако послушаш заповести Господа Бога својега, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш. И да не одступиш ни од једне речи, које вам ја данас заповедам, ни на-десно ни на-лево, пристајући за другим боговима да им служиш.

Али ако не послушаш глас Господа Бога својега да држиш и твориш све заповести његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. Проклета ће бити житница твоја и остаци твоји. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, крда говеда твојих и стада оваца твојих. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. Да ти пошаље Господ оскудицу и глад и погибао на све, за шта се прихватиш руком својом и што порадиш, докле те не истреби и докле те не затре брзо, због злих дела твојих (подухвата), пошто си ме оставио. Да прилепи Господ за тебе помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш. Да те удари Господ сухом болешћу (немаштином) и грозницом, и муком и жегом и мачем, и ветром тле-творним (штетним) и медљиком (бледилом), који ће те гонити докле те не погубе. И небо над главом твојом биће од мједи а земља под тобом од гвожђа. Да Господ да дажд земљи твојој да буде прах, и пепео с неба да падне на тебе, докле те не скруши и докле те не погуби. Да те преда Господ на посечење пред непријатељима твојим; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и бићеш у расејању по свим царствима на земљи. И биће мртваци ваши за јело свим птицама небеским и зверима земаљским, и неће бити никог да их одгони. И удариће те Господ мукама Мисирским на седиштима и крастом дивљом и сврабом да се нећеш моћи исцелити. Удариће те Господ лудилом и слепилом и беснилом (иступљењем ума). И пипаћеш у подне, као што пипа слепац у тами, и нећеш исправити путеве своје; и бићеш тада вређан и отимаће се од тебе сваки дан, и неће бити никога да ти помогне... Род земље твоје и сву муку твоју појешће народ, којега не знаш, и бићеш вређан и скрушаван сваки дан. И бићеш изумљен (полудећеш) од онога што ћеш гледати својим очима. Да те удари Господ приштом злим у коленима и на голенима, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ногу твојих до врха главе твоје... Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати, јер ће га појести скакавци. Виноград ћеш насадити и обрадићеш га, а нећеш пити вина нити ћеш се веселити њиме, јер ће га појести црв... Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство. Све воће твоје и род земље твоје појешће бубе. Странац који је код тебе попеће се изнад тебе високо, а ти ћеш сићи доле веома ниско. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп. И доћи ће на тебе све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле те не истребе и докле те не погубе, јер ниси послушао глас Господа Бога својега, да држиш заповести његове и оправдања његова, која ти је заповедио. И биће на теби знаци и чудеса, и на семену твојему довека. Јер ниси служио Господу Богу својему радосна и блага срца, ради мноштва добара. И служићеш непријатељима својим, које ће Господ Бог твој послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре (скруши). И подигнуће на тебе Господ народ из далека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, којему језика нећеш разумети. Народ безстидан лицем, који неће марити за старца нити ће детета жалити. И појешће плод стоке твоје и плод земље твоје, и неће ти оставити ништа, ни жита ни вина ни уља, ни крда говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не погуби... Ако не послушате да творите све речи овога закона, које су написане у овој књизи, да се бојите славног и страшног имена тога, Господа Бога твојега, Пустиће Господ на тебе и на семе твоје ране (ударе) чудесне и велике, и болести љуте и дуге. И обратиће на тебе све болести (поморе) Мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе. И сву болест, и сву рану (удар) незаписану, и сву записану у књизи овога закона, пустиће Господ на тебе, докле те не истреби. И остаће вас мало, уместо тога кад вас бејаше много као звезда небеских; јер нисте послушали глас Господа Бога својега" (5Мојс. 27:9-26 и гл. 28).

Сви ови благослови и проклетства испунили су се на израиљском народу. А ево још неких проклетстава:

"Овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и утврђује мишицу своју на њему, а од Господа одступа срце његово" (Јер. 17:5).

"Да је проклет ко немарно ради дело Господње" (48:10)!

"Да не буде утвар (ношња) мушка на жени, нити мушкарац да се облачи у женске хаљине, јер је гад (мрзост) пред Господом Богом твојим ко год тако чини" (5Мојс. 22:5).

Гадост данашњих жена

Сви видимо да се надвило проклетство над српским народом због многих тешких непокајаних греха, а пре свега због блуда и абортуса. Али да размотримо ово последње проклетство, које смо навели из књиге Мојсијеве: "Да не буде утвар (ношња) мушка на жени, нити мушкарац да се облачи у женске хаљине, јер је гад (мрзост) пред Господом Богом твојим ко год тако чини". Иако овде није речено "проклет је", него "гад је", тј. "мрзост је", али то се некако своди на исто. Ни Јеванђеље, ни Канони Цркве и нико од светих Отаца није побио ово изречено проклетство. До скора није било да жене такве долазе у цркву, па није ни било потребе о томе расправљати, и Канони Цркве, колико ја знам, нису о томе расправљали, јер до скора није било таквог безакоња у Цркви. Па да питамо сада: ко је данашњим женама благословио да долазе у цркву без хаљине и мараме? Зна се вековима да су жене носиле хаљину и мараму, па је зато питање: ко им је благословио да долазе у цркву непристојно обучене и нашминкане, и ко је уопште могао да им то благослови? Може се разумети, да су под утицајем и притиском светских покварених жена прихватиле и оне садашњу светску ношњу и моду, али Црква није свет, и кад иду у цркву треба и пристојно да се обуку и пристојно да изгледају. И ако носе панталоне ради хладноће или из неког другог разлога, али треба да имају хаљину преко њих, као што се облаче жене. Мада има сада и безумних епископа и свештеника, али не можемо рећи да им они благосиљају да тако долазе у цркву по светски обучене, него им прећутно одобравају такву ношњу. А неке жене су још и нашминкане и са дугим ноктима, и тако блудно удешене изгледа као да су дошле у позориште а не у цркву. Ако жене немају благослов да долазе у цркву без хаљине и мараме и нашминкане, и ако нису под благословом, онда су под проклетством, јер овде не можемо никакво снисхођење да уведемо, јер Црква није свет. Тако данас и непристојно обучене жене и сви, који им то прећутно одобравају, заједнички носе ту гадост и проклетство, Богом изречено женама. Како пролази време и како се ближи крај овог света све је веће безакоње и у Цркви, а ми смо немоћни да зауставимо то безакоње, него само напомињемо, па свако по својој савести нека одлучи.

Човек самог себе благосиља или куне

Народ каже: клетва место тражи; па ако не нађе места, онда се враћа на главу онога, који проклиње. Тако исто може се рећи: благослов место тражи; јер ако благослов није по Богу, то није благослов. Зато је Господ рекао за лажне пророке: "по плодовима њиховим познаће их" (Мт. 7:16); то су они, који изричу благослов или проклетство, али лажно, које није по Богу. У Јеванђељу стоји:

"Дођоше пак слуге ка архијерејима и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не приведосте? А слуге одговорише: никада човек није тако говорио, као тај човек. Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе? Еда ли Га верова неко од кнезова или од фарисеја? Него народ овај, који не зна закона: проклет је тај народ."

Тим речима: "проклет је тај народ", архијереји и фарисеји бацили су проклетство на себе саме и на своје једномишљенике, јер то проклетство није по Богу и зато се враћа на њихову главу.

Кад је Пилат рекао Јеврејима:

"Ја сам невин у крви тога праведника: ви ћете видети. И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на децу нашу" (Мт. 27:24-25).

И тиме су они бацили проклетство на себе саме и на своју децу, и то проклетство прати их све до данас.

На основу тога разумљиве су речи Господње у Јеванђељу:

"Уста говоре од сувишка срца (од претека). Добар човек из добре клијети износи добро (из скровишта); а лукав човек из лукаве клијети износи лукаво. А ја вам кажем, да ће за сваку празну реч, коју-год реку људи, дати одговор у дан судњи; Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити" (Мт. 12:35-37).

Може се то и овако разумети: својим речима човек себе благосиља или проклиње. Пошто уста његова говоре од сувишка срца, онда просто мора од сувишка срца или да благосиља или да проклиње себе. Зато премудри Соломон вели: "Сваком стражом чувај своје срце, јер из њега извире живот"; тј. из срца извире живот и благослов, али из срца извире и смрт и проклетство. Према томе, из срца извире: или живот и благослов или смрт и проклетство. А уста морају да говоре од сувишка срца.

Може се рећи: ко се моли Богу и живи побожно, тај увек благосиља самог себе, јер уста његова говоре од сувишка побожног срца; а ко се не моли Богу и не живи побожно, тај увек проклиње самог себе, јер уста његова говоре од сувишка безбожног срца. Овде занемарујемо снисхођење у Цркви, кад нема ни благослова ни клетве, него кад је изнуђени благослов, како се каже. Зато народ каже: кад Бог хоће неког да казни, прво му узме памет. То је највеће проклетство, јер неразуман човек сам иде у пропаст.

И данас имамо пример, како новотарци узимају на себе папску власт и сматрају да могу да изричу благослове и клетве, мада су вероватно и сами под проклетством због новотарија и тога нису свесни. Пре две-три године на два дана пред онај земљотрес у Краљеву, жички епископ је бацио проклетство на неке људе и село, и по свему судећи то проклетство се окренуло на његову главу. Јер само два дана после тога, како је он изрекао проклетство на оне људе и село, догодио се страшан земљотрес у Краљеву, као проклетство на Краљево. А Краљевчани и не знају да је њихов епископ пре два дана бацао проклетство на друго место, али се то проклетство окренуло на његов град, на његово епископско седиште. Осим тога, сам епископ је оболео од неке тешке болести и умро је после годину дана. Бог да му душу прости: можда се он и покајао за своје новотарије и за прогон свештеника, који служе по старом, тј. који служе по благослову Владике Николаја и Богомољаца. Али ово је битно: проклетство, које је он изрекао на људе и место, окренуло се изгледа на његову главу.

Скидање проклетства

Сада многи Срби осећају као да су под проклетством, јер им ништа не полази за руком и само их бију неке несреће, и зато долазе у Цркву и траже да се скине проклетство са њих. Треба знати: у проклетство се упада грехом, и проклетство се скида једино покајањем. Ако можда проклетство због греха потиче од старијих, и за то имамо пример цара Теодосија, који се у име своје покојне мајке царице Евдоксије молио светом Златоусту, и скинуо је проклетство са своје покојне мајке. Јер због прогона Златоуста ковчег царице Евдоксије тресао се стално, све док њен син Теодосије није измолио опроштај од светог Златоуста.

За блудне грехе и абортусе даје се тешка епитимија, али ако рачунамо да су многи те грехе учинили из незнања, онда они морају да прихвате епитимију за малодушне апостате, за малодушне одступнике од Бога и вере. То је епитимија светог Методија патријарха цариградског, коју је он давао одступницима од вере, мада је он давао ту епитимију на краће време, али није давао за ове тешке блудне грехе и абортусе. Та епитимија је ова: три дана у недељи поста на води и молитве, и то најмање десет година због блудних греха. То је најблажа епитимија која може да се прихвати у ово време опште апостасије, општег одступништва од Бога и вере. А права епитимија је много тежа: једној жени Анђео је рекао да мора сваки дан да врши по 500 метанија, 500 поклона до земље, за свако абортусом убијено дете. Али кажем, рачунамо да су из незнања учинили тешке грехе и зато бар да прихвате ову епитимију: три дана у недељи поста на води и покајничке молитве.

Право покајање

Нема тог греха и проклетства, које не може да изглади право покајање. Плач објављује рођење детета, плач објављује и рођење хришћанина. Међутим, као небо и земља разликује се плач духовног детета и плач телесног детета, и разлог њиховог плача разликује се као небо и земља. Али свакако има и сличности међу њима, иначе не би Господ рекао са заклетвом:

"Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско" (Мт. 18:3).

Дакле, треба се од телесног детета узвисити до духовног детета. Народ каже: док се дете не заплаче, мајка га не гледа. Мада не треба гледати на данашње размажено дете, које плаче да би испунило своје прохтеве, како каже Старац Тадеј. Право покајање могли би назвати и – плач духовног детета. Плач детета често је и бесловесан, док је плач хришћанина увек је словесан. Дете виче: "мама, мама"; док хришћанин виче: "Господи, воззвах к Тебје, услиши мја; услиши мја, Господи". Јер дете плаче док не добије утеху од родитеља, па тако и хришћанин треба да плаче док не добије утеху од Бога. У Јеванђељу о молитви упорне удовице стоји:

"Каза им пак (Господ) и причу, како се треба свагда молити Богу, и не губити вољу, Говорећи: у једноме граду бејаше један судија, који се Бога не бојаше и људи не срамљаше. И у ономе граду бејаше једна удовица; и долажаше к њему, говорећи: одбрани ме од супарника мога. И не хтеде задуго времена; а напослетку рече у себи: ако се и Бога не бојим и људи не срамим, Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. Тада рече Господ: чујте, шта говори неправедни судија; А зар Бог неће учинити освету изабраних својих, који га моле дан и ноћ, иако је дуготрпељив? Кажем вам, да ће учинити освету њихову брзо. Али син човечији, кад дође дакле, хоће ли наћи веру на земљи?" (Лк. 18:1-8).

Обрати пажњу како Господ говори: Бог ће учинити освету онима, који Га моле дан и ноћ, који се моле не само дању него и ноћу; тј. који као деца плачу дан и ноћ, док не добију утеху од Бога. То је речено у односу на духовну децу.