ОТВОРЕНО ПИСМО-ПЕТИЦИЈА ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ МЕШТАНА СЕЛА ВЕЛИКЕ ПЧЕЛИЦЕ, РАТКОВИЋА И ДУЛЕНЕ

Ваша Светости,

Ми становници села Велике Пчелице, Ратковић, Дулене и сав верни народ  што долази у манастир Саринац код Крагујевца, који је саградио блаженопочивши Ава Гаврило Ралетиначки, почивша игуманија Харитина са сестринством и верницима из ових крајева, обраћамо Вам се за помоћ, да се досадашњи јеромонах овог манастира Дионисије Кузовић врати, јер је 01. маја 2014. године протеран без икаквог објашњења, пошто је комисија пописала манастирску имовину. Морао је да напусти Манастир одмах, без средстава, без смештаја јер, тамо где је требао да се јави  Акт о његовом премештају није стигао.

Пре њега у овом манастиру биле су две сестре  које су због алкохола биле срамота целом селу. После је ту био један великосхимник Ј. вероучитељ, за кога се испоставило да је користио дрогу. Стално смо страховали за своју децу.

Да би после доста времена у септембру 2010. дошао јеромонах Дионисије Кузовић који је као нико до тада оживео манастир и цело село. За разлику од претходника служио је сваке недеље и празником, сељацима је увек излазио усусрет када је требало да чита молитву или да исповеда, за оно што им је била потреба.

Замењивао је неколико месеци локалног свештеника који је био на операцијама, па га је народ добро упознао и  због његове духовности и лепог приступа много заволео. Сви су говорили да сада много одговорније живе  у вери, црква је на Служби увек пуна, а ми смо се радовали што се често чују црквена звона и у овом крају.

Отац Дионисије се показао као добар домаћин манастира. Када је дошао није имао ни котао, ни фрижидер, ни машину, ни одежде...  Полако је набављао и скућио да је сада манастир дупке пун свега што је верни народ  доносио и помогао. Затим је поправио степенице на цркви, засадио виноград, оформио пчелињак и посадио пластеник и башту. Уз помоћ Божију и Свете Саре  братски је сарађиваo и са комшијским манастирима.

Зато нас је све изненадила  и растужила вест када га је Владика Јован Шумадијски преместио у манастир Сибницу, на пречац  (иако се зна да је отац озбиљан срчани болесник) на крај Епархије и практично ставио катанац у наш манастир који је живео пуним духовним животом.  

Ми доле потписани, због свега што је отац Дионисије  за нас учинио сматрамо  га својим чланом породице, још се сећамо његових мудрих беседа, заволели смо га као духовника који се са нежношћу бринуо да свакој души приђе на голубијим ногама, желимо да нам се одмах врати да наш манастир не буде пуст.

Напомињемо да је настао прогон свештеника и јеромонаха који служе Литургију по Одлуци Сабора СПЦ, па народ из Крагујевца, Јагодине и околних места једва да има тако понеки манастир да иде на Литургију где се служи како треба.

Владику Јована признајемо као  канонског вадику и увек смо га с поштовањем  срдачно дочекивали али овога пута се не слажемо са његовом одлуком и не желимо да наш манастир остане без вредног духовника.

Надамо се да ће  молитвама Свете Ралетине, Дене и Саре као и Аве Гаврила Ралетиначког (који би био поносан на јеромонаха Дионисија Кузовића) мудре игуманије Харитине, Бог уз  Ваш Свети Благослов и молитве помоћи да се сачувају  наше Светиње и реши наш проблем  до манастирске Славе Спасовдана.

Мај 2014.

Отворено писмо патријарху Иринеју послато 13. маја лета Господњег 2014. са око 200 потписа верника.