header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О телу и крви Христовој - Св. Кирило Јерусалимски Штампај Е-пошта
недеља, 03 август 2008

Свети Кирило Јерусалимски

                                      О ТЕЛУ И КРВИ ХРИСТОВОЈ

               (Четврта мистагошка катихеза новопросвећенима)*

   ''Јер ја примих од Господа што вам и предадох...'' (1. Кор. 11,23)

1. Довољно је само ово место из учења блаженог Павла да бисмо вас уверили у Божанске тајне, којих се удостојих, са којима постајете сателесници и причасници Христови, баш као што рече Апостол: ''Да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје'' (1. Кор. 11, 23-24). ''О узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: пијте из ње сви, ово је крв моја'' (Мат. 26, 27-28). Када је Сам Христос објавио и рекао за хлеб: Ово је тијело моје; ко се после тога сме усудити да не верује? И када је Он Сам сведочио за чашу: ово је крв моја; ко ће посумњати и рећи да ово није крв Његова?

2. У Кани Галилејској Он је воду претворио у вино (Јов. 2, 1-10), а слично је и са крвљу: зар није достојан вере када вино у крв претвара? Будући позван на брак телесни (свадбу) извршио је преславно чудо: није ли нас тим више позвао на исповедање даровавши синовима брачним (Мат.9,15) Своје тело и крв  Своју у наслеђе?

3. Зашто са потпуном увереношћу примамо ово, као тело и крв Христову? Зато што се у виду хлеба теби даје тело и у виду вина даје крв, да би, прчестивши се телом и крвљу Христовом постао сателесник Његов! Јер тако и постајемо Христоносци (Христови) када тело и крв Његова општи са нашим удовима. Тако, по речима блаженог Петра, постајемо причасници божанске природе (2. Петр. 1,4).

4. Некад је Христос беседећи, говорио Јудејцима : ''Ако не једете тијела Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи (Јн.6,53). А они (ученици) не схвативши духовно оно што им рече, него саблазнивши се, отидоше од Њега, (Јн. 6,61,62,66) мислећи, да их на једење плоти приволева.

5. И у Старом завету су били хлебови предложења, али су они у значењу које су имали у Старом завету, укинути. У Новом завету постоје хлеб небески и чаша спасења који освећују душу и тело. Јер као што је хлеб подобан телу, тако и реч души доликује.

6. Зато, хлеб и вино (у Евхаристији) не схватај простим, јер су они по речима Владике тело и крв Христова. И ако ти осећај ово приказује, нека те вера утврђује. Не расуђуј по укусу о ствари, него буди утвђен у вери без сумњи, да би се удостојио тела и крви Христове.

7. И Давид ти објашњава ову тајну, говорећи:

''Поставио се преда мном трпезу на видику непријатељима мојим'' (Пс. 22,5).

А његове речи значе ово: пре Твог доласка, демони су људима трпезу спремали, ничисту и оскврњену (Малах.1,7), испуњену ђаволском силом: али по Твом доласку, о Владико! Поставио си преда мном трпезу. Када човек говори Богу: Поставио си преда мном трпезу, шта друго то значи ако не тајанствену и умну трпезу, коју нам је Бог припремио у замену (за ону), то јест од оне супротну, и против демона? И сасвим правично. Јер је она (трпеза) имала заједницу са демонима, а ова има заједницу са Богом.

''Намазао си уљем главу моју''  (Пс. 22,5).

Намазао је уљем главу твоју по челу, кроз печат, који имаш од Бога: да би ти био икона печата – ''Светиња Господу'' (Изл. 28,36).

          ''И препуна је чаша твоја којом ме појиш'' (Пс.22,5).

Видиш ли шта се овде говори о тој чаши, коју је узео Исус у руке, заблагодарио и рекао: ''Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе раде отпуштења гријехова'' (Мат. 26,28).

8. Зато и Соломон, проричући о овој благодати у Проповеднику, говори: ''дођи, једи хлеб свој с радошћу'' (Проп. 9,7) (то јест, духовни хлеб и кроз реч дођи именује спаситељни и блаженотворни призив): ''У весељу срца пиј вино своје'', то јесте, вино духовно. ''И уље на главу твоју да се излије'' (Проп. 9,8) (Видиш ли, како се тајанствено назначује Миропомазање?). ''Свагда нека су ти хаљине бијеле, јер су мила Богу дјела твоја'' (Проп. Стих 8.). Јер пре него што си приступио благодати, таштина над таштинама (Проп. 1.2) су била дела твоја. Када си скинуо старе хаљине и обукао се духовно у беле, то треба да у свако време носиш беле. Сигурно да ми не говоримо да ти увек треба да одеваш беле хаљине, него беле у истинском смислу, и светле (то јесте духовне); треба тако да се одеваш да би говорио са блаженим Исаијом : ''Душа ће се моја веселети у Господу, јер ме обуче у хаљине спасења и  плаштом правде огрте ме'' (Ис. 61,10).

9. Сазнавши ово уверавамо се да хлеб који видимо није хлеб, мада се укусом осећа – него тело Христово; и вино које видимо није вино мада се по укусу тако чини, него крв Христова. О овоме је и Давид давно певајући говорио: ''И хлеб срце човјеку кријепи и душа се свијетли од уља'' (Пс.103,15).

Укрепљуј срце своје причешћујући се духовоно и умашћуј лице душе своје .

Имајући откривеним ово (тајанство) у чистој савести и созерцавајући славу Господњу, о када би прелазио из славе у славу (2. Кор. 3,18), у Христу Исусу, Којему част и сила и слава у векове векова!

Амин.

*Мистагошка катихеза = верска поука о светим тајнама – прим.саст.

                                                                                      Превод са руског Божидарка Грабеж

 

 

 

 

 

                                                                          

 

 

                                                                   

                                                                                                  

                                                                                                                                                         

                                      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 22 децембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 4 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.