Нема више Владике Николаја и Богомољаца и дошло је време великих прелести у Цркви, како је и проречено у Светом Писму и од светих Отаца. Али за утеху остала су нам дела Владике Николаја и других светих Отаца, која нам служе да се избављамо од данашњих прелести. Пре неколико дана читана је у Прологу поука о читању Светог Писма:

Расуђивање

"Неки монах жалио се светом Арсенију, како при читању Светог писма не осећа ни силу речи прочитаних, нити умилења у срцу. На то ће му велики светитељ одговорити:

"Чедо, ти само читај! Чуо сам да чаробници змија, кад обајавају змије, изговарају речи, које они сами не разумеју, али змије чувши изговорене речи, осећају силу њихову и бивају укроћене. Тако и ми кад непрестано држимо у устима својим речи Св. Писма, па ма силу њихову ми и не осећали, зли духови чувши, страше се и беже, јер не могу да поднесу речи Духа Светога."

   Чедо, ти само читај! Дух Свети, који је преко надахнутих људи написао речи божанствене, чуће и разумеће и похитаће ти у помоћ: и разумеће и осетиће демони, и побећи ће од тебе. То јест, разумеће Онај кога призиваш у помоћ, и разумеће они које желиш да отераш од себе. И оба циља биће постигнута."

Свети Златоуст је тумачио Псалме и у свом Слову на 41. псалам изрекао је овакву поуку о певању псалама и других свештених песама:

Ради чега је уведено у Цркви псалмопојање?

"Но, унапред треба рећи, ради чега је псалмопојање уведено у наш живот и зашто се сама пророчанства пре свега произносе са певањем. Ради чега се употребљава певање? Слушај. Бог, видећи, да су многи од људи не-радиви (немарни), тешко им пада читање духовних писанија и невољно примају на себе тај труд, и желећи да учини тај труд жељеним и да поништи осећај мучнине (умора), сјединио је са пророчанствима мелодију, да би се сви наслађивали хармонијом напева и са великим усрђем узносили Њему свештене песме. На самом делу ништа, ништа тако не узвишава и не окриљује душу, не одрешује њу од земље, не избавља од уза тела, не располаже ка мудрољубљу и да презире све житејско (светско), као сагласно певање и хармонично састављена божанска песма. Природа наша тако се наслађује песмама и хармоничним напевима и има према њима наклоност, да и одојчад, кад плачу и бивају неспокојна, успављују се њима. Дојилице, кад их носе на рукама и ходају напред и назад, певају им неке дечје песме и тиме погружавају у сан очи њихове. Често и путници, у жарко подне, гонећи товарне животиње, продужавају пут са певањем, и тим песмама олакшавају тегобу путовања. И не само путници, него и земљорадници, кад цеде виноградски сок (слатко вино), сабирају или чисте виноград, или чине нешто друго, често такође певају. И морепловци, радећи веслима (машући), чине исто. Чак и жене, кад преду и умршену пређу расправљају гребеном (чешљом), понекад свака посебно, а понекад све заједно певају неку песму. И сви, и жене, и путници, и земљорадници, и морепловци, чине то ради тога, да би певањем олакшали тешкоћу рада (работе), пошто душа, при звуцима хармоничне песме, лакше може да подноси досаду и труд.

Кроз свештене песме се чисти и освећује душа.

Зато, пошто душа наша има склоност ка тој врсти насладе, онда да не би зли духови увођењем развратних песама искварили све, Бог је ради ограђивања од њих установио псалме, од којих бива и задовољство и уједно и корист. Од светских песама може произаћи повреда, погибељ, и много других зала, зато што све то, што има у њима лошег и без-наравственог (неморалног), прониче у душу, раслабљује је и развраћа. На против, духовне песме доносе велику корист, велико назидање, велико освећење, и служе као руководство ка сваком мудрољубљу, зато што и речи њихове чисте душу, и Дух Свети брзо нисходи у душу, која пева те песме. А да стварно они, који их певају са разумевањем, призивају на себе благодат Духа, о томе, слушај, како говори Павле: "не опијајте се вином, од кога бива распусност; него се испуњавајте Духом"; а даље указује и начин (средство) испуњавања Духом: "певајући", говори, "и појући у срцима вашим Господу" (Еф.5:18,19). Шта значи: "у срцима вашим"? Значи: са разумевањем, не тако, да уста произносе речи, а душа да блуди негде по спољним предметима, него да душа пази на то, што произноси језик.

Особито су браговремене (потребне) свештене песме при узимању хране и после тога.

2. Као што тамо, где је блато, трче свиње, а где је цвеће и благоуханије, тамо пребивају пчеле, тако и тамо, где су развратне песме, сабирају се беси (демони), а где су песме духовне, тамо нисходи благодат Духа и освећује уста и душу. Говорим то не ради тога, да би ви само хвалили мене, него да би се ви и деца и жене учили певати такве песме, не само при занимању пређом и при другим радовима, него особито за трпезом. Пошто ђаво прави сплетке већим делом у време пировања, при помоћи опијања, пресићења, непристојног смеха и душевног раслабљења, онда особито тада, и пре трпезе и после трпезе, треба штитити себе од њега оградом псалама и, уставши од стола, заједно са женом и децом певати Богу свештене песме. Ако је Павле, имајући на себи неподношљиве ране, носећи на ногама кладу и налазећи се у тамници, у поноћ, кад се све покоји (одмара) особито слатким сном, заједно са Силом певао славословље Богу, и ни место, ни време, ни бриге, ни склоност ка сну, ни умор од таквих трудова и ништа друго није принудило њега да прекрати (свештено) певање, - онда тим више ми, наслађујући се благостањем и даровима Божјим, треба да узносимо Богу благодарне песме, да би, ако од опијања и пресићења уђе у нашу душу нешто нечисто, псалмопојањем прогнали све нечисте и порочне жеље. И као што многи од богатих натопе сунђер балзамом и бришу њиме столове, да би, ако остане од јела нека мрља, обрисали то и учинили сто чистим, тачно тако ћемо поступати и ми, уместо балзама пунећи уста духовном мелодијом, да би, ако од пресићења произађе у души нека нечистота, опрали њу том мелодијом, и да би устали сви заједно и клицали: "Ти си ме, Господе, развеселио творењем Твојим, и делима руку Твојих ја ћу се радовати" (Пс.91:5). Ка псалмопојању нека се присаједини и молитва, да би ми заједно са душом освештали и сам дом. Слично томе, као што они, који доводе на пирове лакрдијаше, плесаче и непристојне жене, призивају тамо бесове и ђавола и пуне своје домове мноштвом безакоња (нереда), - зато што отуда происходе свађе, блуд, прељуба и мноштво зала, - тако они, који призивају к себи Давида са псалтиром, кроз њега призивају к себи Христа. А где је Христос, тамо се ни један бес никада неће осмелити не само ући, него ни привирити; на против, мир, љубав и сва добра потећи ће тамо, као из извора. Они обраћају дом свој у гледалиште; а ти учини своје станиште црквом. Заправо, где је псалам, молитва, ликовање пророка и богољубазно настројење духа певача, - тамо сабрање без грешке можемо назвати црквом. Чак, иако ти не би разумео силу речи, приучавај (привикавај) макар уста да их произносе. И језик се освећује тим речима, кад се оне произносе са усрђем. Ако ми задобијемо себи такву навику, онда већ ни због воље, ни због лењости никад нећемо оставити то прекрасно занимање, зато што ће нас навика побуђивати чак и мимо воље сваки дан да вршимо то прекрасно служење. При таквом (свештеном) певању, буде ли неко стар или млад, или са грубим гласом, или потпуно не-упознат са хармонијом певања, у томе неће бити никакве кривице. Овде се захтева целомудрена душа, бодар ум, срце скрушено, помисао тврда, савест чиста. Ако са тим особинама ти ступиш у свети хор Божји, онда можеш стати у ред са самим Давидом. Овде није потребан ни псалтир, ни затегнуте струне, ни спајање (техника), ни вештина, и никаква оруђа; него, ако хоћеш, можеш учинити самог себе псалтиром, пошто умртвиш удове плотске и уредиш своје тело сагласно са душом. Кад плот не буде желела "противно духу" (Гал.5:17), него се буде повиновала његовим наредбама и приводила их у испуњење на том прекрасном и дивном путу, тада ћеш ти саставити духовну мелодију. Овде се не захтева вештина, стечена дуговременим упражњавањем (вежбањем), него само треба тврда решеност, и ми ћемо за најкраће време стећи опитност (искуство). Ради тога се не захтева ни особито место, ни особито време, него на сваком месту и у свако време могуће је певати мислено. Било да идеш на тржиште, било да се налазиш на путовању, било да седиш у заједници пријатеља, свуда је могуће побудити душу, могуће је викати и ћутећи. Тако је викао Мојсије, и Бог је услишио. Јеси ли ти занатлија? Седећи у радионици и занимајући се радом, ти можеш певати. Јеси ли ти војник, или заседаш у суду? Можеш чинити то исто.

3. Могуће је певати и без гласа, кад душа унутра даје звуке, зато што ми певамо не ради људи, него ради Бога, Који може слушати срце и проницати у сакривену дубину наше душе. О томе сведочи и Павле, кад говори: "такође и Дух поткрепљује нас у немоћима нашим; јер ми не знамо, о чему да се молимо, како треба, него Сам Дух посредује за нас уздисајима неизрецивим. (Бог) Који испитује срца зна, каква је мисао Духа, зато што Он посредује за свете по вољи Божјој" (Римл.8:26,27). Тако он говори не у том смислу, као да Дух уздише, него у томе, да духовни мужеви, који владају даровима Духа, моле се за ближње и узносе прозбе, и чине то са скрушењем срца и са уздисајима. То исто ћемо чинити и ми, и сваки дан ћемо се обраћати Богу са псалмопојањем и молитвама."

Свештене песме гоне зле духове

У Библији стоји сведочанство да свештене песме гоне зле духове:

"И кад би дух лукави (зли дух) напао на Саула, узимао је Давид гусле (псалтир) и свирао руком својом, и умириваше се Саул, и добро му беше, и одступаше од њега дух лукави (зли дух)" (1Сам. 16; 23).

Тада је свети Давид, као млад, сигурно певао псалме и тиме одгонио злог духа од цара Саула. А то је доказ да свештене песме гоне зле духове.

О делима Владике Николаја – Авва Јустин

Беседа 4. на парастосу Владици Николају (о 15. годишњици упокојења) 1971. године у Лелићу

"Требало је да прође седам стотина година, па да се јави други Свети Сава. И он се јавио у личности, у лику Светог Владике Николаја...

Реците: која је то његова реч усмена или писмена која није Блага вест, која није Еванђеље, мало Еванђеље? Није било тако ретког човека на земљи Српској. Уистини Златоуст Српски, ништа мање, Златоуст Српски...

После Првог светског рата... Стао је на чело Богомољачког покрета, тако званог, на чело Хришћанских заједница. Разбудио се био Српски народ после Првог светског рата и за време Првог светског рата; прогледао је српски човек и Српски народ, и као Свети Кнез Лазар видео то да је Царство Небеско важније од свега земаљскога, од свега што ми као људи можемо имати у овоме свету. Неустрашиво, еванђелски вечито, исповеднички храбро он је водио Богомољачки покрет, годинама и годинама, и разбудио Српску земљу, разбудио Српски народ на духовне вредности, за Небеско Царство, које је увек и довека, и ако треба - одрећи се земаљског царства ради Небеског. То је била неућутна и неућутљива проповед и Блага вест Светог Владике Николаја. Тако је он посејао по Српској земљи све што трепти душа; оживео је српске манастире, напунио их монасима и монахињама. То је његово дело...

Данас сваки Србин, који жели да крене бољим путем, да спасе себе од лудила европског, од тог идолопаклонства лажним боговима европским, он мора да се осврне на Владику Николаја, на свог духовног Учитеља. Да, чим Србин прогледа, духовно прогледа, он на првом месту Владику Николаја угледа као свог Вођу. Свако се од вас може уверити да је ово истина што говорим. Узмите само његов Охридски Пролог. Знате ли, браћо моја, да је то најбоља и најлепша књига која је написана на Српском језику откад постоји Српски род. То је најбоље српско Еванђеље, које је написао пробуђени христоносни Србин - Свети Владика Николај. То треба да буде приручна књига свакога Србина, приручник, требник, да сваки дан преконтролише Србин у том дивном огледалу Охридског Пролога себе и да сазна какав треба да буде. Заиста, Охридски пролог представља и јесте свеоружје Божје  које је Господ преко руку Светог Владике Николаја дао нама Србима, насупрот свеоружју ђавољем европском које врши покољ душа..."

Беседа 5. на парастосу Владици Николају (о 16. годишњици упокојења) 1972. године у Лелићу

"Треба само узети и погледати његову Духовну Лиру. Нека ми опрости Свети Дамаскин, Свети Роман Слаткопевац, али ето, он је стао поред њих и уз њих само са својом Духовном Лиром. То је такво бисерје небеско, какво Српска земља видела није. То најбоље знају богомољци, најбоље знају монаси, монахиње, јер је њих Духовна Лира држала и побудила да крену Христовим путем по Српској земљи стрмој и магловитој..."

Данас оно што представља суштину Светосавског Православља - то је Богомољачки покрет, то је Хришћанска заједница коју је он створио; он, великим својим апостолским трудом и светосавским подвизима..."

Закључак

Дакле, свети Златоуст говори, да је наша природа склона певању и песмама, да се привлачи песмом, да се песмом подиже пажња и бодрост човековог духа, и још говори да свештеном песмом човек призива на себе благодат Светога Духа. Зато и Црква употребљава песме да би привукла Богу слабе хришћане, а таквих је велика већина у Цркви, и осим тога да их избави од развратних песама, пошто се наша природа привлачи песмом, као што је речено. Са овим, што говори свети Златоуст, треба повезати оно што је Авва Јустин рекао о песмама Владике Николаја, о Богомољачким песмама, а рекао је: "Нека ми опрости Свети Дамаскин, Свети Роман Слаткопевац, али ето, он (Владика Николај) је стао поред њих и уз њих само са својом Духовном Лиром. То је такво бисерје небеско, какво Српска земља видела није". Према томе, што се тиче новотараца, који одбацају Богомољачке песме, они су дубоко загазили у прелест, из које ће се тешко извући. Ако, дакле, Богомољачке песме привлаче пажњу и подижу бодрост слабих хришћана, онда их треба и употребљавати за то, на спасење Српске Цркве. Ако свети Златоуст говори, да свештене песме и припеве треба певати свакодневно, на основу тога можемо закључити: Богомољачке песме треба певати сваки дан.

Фото у наслову: богомољачки скуп