Овај манастир је једини у Волињу, и један је од девет манастира у Украјини, који су остали активни након средине 60-тих година прошлог века. Молитвени подвиг сестара и мудро руковођење настојатељица у временима Хрушчовљевих прогона Цркве, постали су залог спасења ове обитељи од затварања. Данас мати-настојатељица и сестре настављају узвишени молитвени подвиг својих претходница. Оне се моле да завладају мир и слога на земљи коју је обавила тама. Моле се и настављају да извршавају послушања, што помаже обитељи да живи истинским монашким животом. Ми смо о томе разговарали са игуманијом Рафаилом (Хиљчук).

– Кроз упознавање с историјом ваше свете обитељи, јасно се види да се она вековима снажно одупирала римокатолицима и да је била непоколебљиви стожер православља на Волињу. У недавном 20. веку, када су, на пример, пољски римокатолици силом покушали да заузму манастир, Господ то није допустио. Импресивна је прича пољског поручника Адамкевича, како га је анђео Божији поразио, док је јуришао са ескадроном коњице да растера сестринство. И после овог инцидента римокатолици су оставили манастир на миру. А сада, у овом веома тешком и трагичном времену за Украјину, да ли вам долазе ходочасници и посећује ли службе побожни народ? Да ли манастир и даље представља моћну духовну тврђаву овог благословеног краја?

– Захваљујући повољном географском положају града Корца (он се налази на крајњем истоку и западу Украјине), све време постојања наше древне Корецке обитељи, њу су увек посећивали ходочасници. Кроз град пролази траса пута Кијев-Чоп (некада је то био Брест-Литовски аутопут), којим се од Кијева па све до Почајевске лавре превозе ходочасници из даљег и ближег иностранства. Тако је било у давна времена, и све до недавно: побожни народ је свраћао у обитељ да се поклони главној манастирској светињи – чудотворној Корецкој икони Мајке Божије „Посредница грешних“. Међутим, у данашње, за Украјину, заиста веома тешко време, почев од последњег месеца прошле године, ходочасници су престали да долазе, мада се број наших локалних верника није смањио. Ми се сваки дан молимо Мајци Божијој, неуморној Заступници наше свете обитељи, пред њеном чудотворном коном „Посредница грешних“. Данас су се напади медија на Православну Цркву као, између осталог, и на нашу обитељ учестили, али ми осећамо унутрашњу снагу кроз посебан покров Богоматере.

И на недавном прослављању ове свете иконе (20. марта) такође се осећала очигледна брига Царице Небеске, будући да је Она на празник, супротно нашим претпоставкама, неочекивано окупила 5 архијереја и мноштво верника. У овом тренутку, као и увек, наша света обитељ има једну једину заштиту. Наша заштита је Мајка Божија а духовно оружје – молитва, која никада неће изиграти нашу наду јер ми свакодневно осећамо Њену материнску бригу.

– Мати Рафаила, Ви сте постали настојатељица Корецког Свето-Тројицког ставропигиалног женског манастира некако необично. Његова претходна настојатељица игуманија Наталија (Иљчук), закорачивши у осму деценију живота и осетивши да јој сваким даном снаге јењавају, измолила је Његову Светост Патријарха да постави нову игуманију и препоручила је Вас – своју верну помоћницу. Ви сте тада рекли – цитирам: „У првом реду ја ћу настојати да задржим све обичаје, које је игуманија Наталија оживела у овој светој обитељи. Када је мати преузела кормило настојатељства, уведено је много нових обичаја, и ја желим све то да сачувам и умножим“. Шта сте успели да сачувате и умножите од онога што је оживела Ваша претходница?

– Наш древни манастир сусретао се са различитим политичким принципима, који често смењујући један другог нису увек ишли у корист обитељи. Због тога је мати Наталија морала све време свог настојатељства много тога да обнавља и, заправо, да уз помоћ Божију заштити обитељ од затварања. Она је манастир довела до стварног процвата, па се може назвати и игуманија-градитељка. Али, прошле су деценије, и све је, нормално, постало трошно. Због тога је неопходно, хтели ми то ли не, ако се тако може рећи, наставити традицију градитељства. С тим у вези, узгред буди речено, постојећи заједнички манастирски оброци и монашка правила сестринства, који су регулисани већ за време мог настојатељства, у тим временима били су нарушени. Мати Наталија је у манастиру такође оживела и обичај коледа. Ми пажљиво настављамо прослављање рођеног Богомладенца, започето за време претходне настојатељице, стално проширујући круг учесника тих коледа. У манастир долазе хорови из суседних саборних храмова и из других манастира, као и заслужни хорови из околних парохија. То даје вечерњем богослужењу (обратите пажњу, вече коледа почиње после вечерње трећег дана) посебну свечаност, привлачећи мноштво верујућих.

– Подсетимо се још једном Ваше претходнице – игуманије Наталије (Иљчук). У једном интервјуу из 2006. године, који је она дала одмах након Вашег наречења за игуманију манастира, мати Наталија је истакла као Вашу највећу врлину то да Ви увек усрдно извршавате сва монашка послушања. Али Ви сте дошли у манастир веома млади, пуни снаге и енергије. Сада пак у манастир често долазе старије сестре, које су обремењене различитим болестима. И уколико оне нису у стању да извршавају послушање које им даје игуманија јер им то не дозвољава њихова физичка снага, како Ви поступате?

– Трудим се да свакој сестри дам послушање које је у складу са њеном физичком спремношћу и менталним способностима, а у случају одсуства физичке снаге или болести, сестрама саветујем да се свакодневно моле, посебно изјутра, „Посредници грешних“ да им подари снаге за савладавање напора данашњег дана, дубоко верујући у то. Саветујем то из личног искустава. У изузетним случајевима, када дато послушање није у складу са могућностима, онда дајем благослов за неко друго. Игуманија Наталија се трудила да не прима искушенице позних година, иако се то догађало, зато што у манастиру ионако има много старих сестара. Мати Наталија је увек говорила: „Младо дрво се током буре лако повија, а старо се дрво ломи“. Тако је и на монашком животном путу. Али, нажалост, сада су младе сестре слабијег здравља и имају мање снаге него старије.

– Наставимо разговор о послушањима. Корецки манастир је широко познат у православном свету и по томе што је једини у Руској православној цркви у свој пуноћи очувао такву једну стару технику, каква је златовез. Познато је да су својевремено сестре које се баве златовезом извезле митру и херувиме на пани Његове Светости Патријарха Пимена. Колико данас монахиња ради у занатској радионици златовеза и које њихове послове бисте желели посебно да истакнете?

– У занатској радионици златовеза тренутно ради 5 сестара. Оне ту раде чешће у време зиме, када су дани краћи, зато што у летњем периоду имају послушање да обрађују земљу, будући да се наш манастир обично храни од својих приноса. Свака сестра, осим послушања у радионици ручних радова, има и неколико других послушања. У овом тренутку сестре чије је послушање златовез везу митре. Као поклон Његовој Светости блаженопочившем Патријарху Алексију II извезене су Корецке иконе Мајке Божије „Посредница грешних“ и Светитеља Алексија, Митрополита московског. Пред долазак Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила у нашу обитељ (2009) и за Патријархов имендан, сестре су Свјатјејшем на поклон извезле митре. Оне су такође Патријарху извезле и неколико парамана у више боја.

– У манастиру има 20 хектара обрадивог земљишта. Да ли сестре имају довољно снаге да га обрађују?

– За обрађивање 20 хектара земље ми имамо сву неопходну механизацију: тракторе, комбајне, сејачице и др. Плевљење баште монахиње обављају уз помоћ полазница наше високе струковне Духовне школе и благочестивих парохијанки, које желе да припомогну у манастиру ради задобијања духовне користи.

– Занимљиво је да су кошнице на пчелињаку израђене у облику минијатурних храмова. Како сте дошли на ту идеју? Да ли је пчелињак постао добра помоћ у манастирском домаћинству?

– Кошница у виду макете нашег Тројицког храма на манастирском пчелињаку идеја је игуманије Наталије (Иљчук). У датом кошница-храму налази се 5 пчелињих породица. О пчелињаку се брину две сестре: једна старија и једна млађа. Имамо 25 кошница и мед користимо искључиво за сопствене потребе: као лек и храну. Из године у годину приноси меда варирају, а то зависи од рода.

– Вероватно је један од најупечатљивијих догађаја савременог монашког живота био долазак Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила у Корецки манастир приликом његове званичне посете Украјини у лето 2009. г. Са којим странама монашког живота сте успели да упознате Његову Светост? Шта га је посебно заинтересовало и узнемирило?

– То је била друга посета нашој обитељи Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила у целој историји постојања Корецког манастира. Према програму посете, Његова Светост Патријарх је требало да стигне у град Ровно, а отуда да дође у наш манастир. Међутим, пошто му власти нису дозволиле да оде у Ровно, он је променио свој лет и дошао код нас из Кијева (због чега се скратило време, издвојено за посету наше обитељи). Код нас Свјатјејши није успео све да види, јер је било касно. Сутрадан после богослужења Патријарх је посетио нашу високу струковну Диригентско-катихетску школу. Обишавши учионице и поразговаравши са управом школе, уважени гост се присутнима у сали обратио следећим речима: „Драги моји, бескрајно ми је драго што вас видим. Прешавши праг ове високе струковне Духовне школе, радујем се због вас, јер сте ви данас мене подсетили на много тога, пре свега на то како се градио диригентски смер на нашој Аlmа-mater. То је био истински помак у црквеној науци и прва пробна варијанта школовања девојака у богословској школи, који се овенчао невиђеним успехом. Зато данас у многим епархијским центрима наше Цркве, између осталог, и код вас у Корцу, ми видимо континуитет веза и наставак великог дела, у који су 80-тих година прошлог века били уложени значајни напори.

И диригентски и везиљски посао, који ви настављате, веома су важни у црквеном служењу. Проширујте се, усавршавајте, држите висок ниво образовног процеса, сећајући се, да сте све то научили у Лењинградским високим струковним духовним школама. Благослов Божији нек вас прати у свим вашим пословима“.

Захваљујући проницљивости мати Наталије и по њеном благослову 4 сестре из наше обитељи уписале су диригентски смер на Лењинградским високим струковним духовним школама, међу којима сам била и ја. Данас су три од њих – игуманије, а једна је на послушању у Патријаршијској Покровској парохији града Хелсинкија (Финска). На челу високих духовних школа био је тадашњи Архиепископ виборгски, а сада Његова Светост Патријарх Кирил. По повратку у манастир након завршетка диригентског смера, седам година касније, ја сам постављена за диригентицу леве певнице, којом сам по милости Божијој управљала 17 година. Певницу су до нас водиле самоуке старије диригентице, а ми смо заиста веома желели да оснујемо добре професионалне хорове. То нам је, као што видите, пошло за руком. Наша жеља се остварила када је благословом Његове Светости Патријарха Алексија II и уз посредништво игуманије Наталије при манастиру отворена висока струковна диригентска школа. Неколико година касније почели смо да попуњавамо своје хорове ученицама високе струковне школе. Хорови су постепено почели да се усавршавају. У овом тренутку богословске предмете у нашој школи изучавају и сестре нашег манастира, а појци – увежбавају глас, што има благотворан утицај на манастирски хор.

– Мати Рафила, какво образовање даје висока струковна Диригентско-катихетска духовна школа, која је отворена пре скоро 15 година при манастиру? Где данас раде дипломци те школе?

– Наша Духовна школа својим студентима даје професионално, специјализовано средње образовање по моделу диригентко-хорских и вокалних смерова високе струковне музичке школе, припремајући квалификоване стручњаке из различитих области какве су: црквено хорско појање, диригенти, типикари, појци црквених богослужбених хорова Православне Цркве, мајстори за израду црквених одежди и вероучитељи у црквено-парохијским школама.

Многе девојке које су завршиле ову школу, настављале су и завршавале школовање на вокалним и диригентским смеровима Музичких академија „С.С. Прокофјев“ у Доњецку и „А.В. Нежданова“ у Одеси, Харковском и Дњепропетровском конзерваторијуму, Кијевском Националном Педагошком универзитету „Н. Драгоманов“, Ровенској високој струковној музичкој школи, Черновицком Православном богословском институту и другим високим образовним институцијама наше земље.

Корецка висока струковна Диригентско-катихетска школа изнедрила је диригенте многих обитељи наше Цркве. Ту су се школовале сестре следећих женских манастира: Кијево-Флоровског, Зимњенског Успенског и Михновског Сретењског на Волињу, Дерманског Троицког на Ровеншчини и Стебљевског Преображенског на Чаркашчини.

Преко 10 дипломираних студенткиња са два смера: диригентског и везиљског – постале су сестре наше свете обитељи, од којих две сада предају музичке дисциплине. Неке су код нас на послушању, а остале су искушенице у другим женским манастирима.

– Ви улазите у састав Колегијума Синодског одељења за манастире и монаштво. Прво питање: шта Вам даје учешће у његовом раду и да ли Вам то иколико помаже у уређивању монашког живота у својој рођеној обитељи? Друго питање: да ли сте успели да дате свој допринос активностима Колегијума?

– По благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила ја, као настојатељица Корецког ставропигиалног женског манастира, уврштена сам у Колегијум Синодског одељења за манастире и монаштво. За наш манастир, и за мене лично, то је велика част. Сада ја, као настојатељица обитељи која се по географском положају налази далеко од Москве, имам могућност да проширим своје личне видике по питањима различитих страна монашког живота. У вези са тим појавила се јединствена могућност да сви они који управљају манастирима буду у сталном живом општењу, да решавају различите проблеме који се јављају у манастирском окружењу и да усвајају заједнички став. Мени то заиста помаже у разрешењу унутрашњих манастирских потешкоћа.

Разговарала: Нина СТАВИЦКАЈА

Синодско одељење за манастире и монаштво Руске православне цркве

Са руског Наташа Јефтић

Игуманија Рафаила (Хиљчук)

Извор: „Православије.ру“