Амфилохије позвао козаке да чувају реликвије и манастир

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ ЗАКЉУЧИО СПОРАЗУМ СА АТАМАНОМ АРМИЈЕ ВЕЛИКОГ ДОНА

     Подгорица – Козаци Армије великог Дона чуваће Цетињски манастир и реликвије похрањене у њему - обавила је јуче руска агенција Интерфакс, а потврдила Митрополија црногорско-приморска.

Према споразуму који је недавно постигнут између митрополита црногорско-приморског Амфилохија и атамана Велике донске војске Виктора Петровича Водолацког, Цетињски манастир и реликвије похрањене у њему чуваће група од пет-шест козака “пажљиво одабраних за ту мисију”.

Министар унутрашњих послова и јавне управе Јусуф Каламперовић казао је јуче у 18 часова да сигурно, иако први пут чује за долазак козака од новинара “Вијести”, “нико неће нарушити безбједност у Црној Гори”, док су из Управе полиције саопштили да им се нико из Армије великог Дона није обратио са захтјевом за одобрење боравка.

- Уколико се обрате, захтјев ће бити размотрен. У сваком случају, као страни грађани могу да бораве без оружја на територији Црне Горе, сходно Закону о странцима – казала је синоћ “Вијестима” портпарол Управе полиције Тамара Поповић.

Парох подгорички, протојереј мр Велибор Џомић, казао је јуче, одговарајући на питање “Вијести” од кога се чувају рука Јована Крститеља и друге реликвије из Цетињског манастира, како “светиње чува Бог”, те да “оне својом благодатном силом саме себе чувају”.

- Сви ми људи на земљи, било да смо свештеници или лаици, па и козаци, светињама божијим указујемо поштовање и са вјером и љубављу им приступамо како бисмо од њих прилмили благодат и благослов – рекао је Џомић.

Према његовим тврдњама, “са таквом вјером и љубављу ових дана светињама је приступио Виктор Петрович Водолацки, атаман Велике донске војске, врховни атаман Козачке војске Русије и депутат Путинове Јединствене Русије у Думи, са својим сарадницима”.

- Козаци себе сматрају заштитницима православља и светиња божијих свуда у свијету. Они су честици Часног крста и руци светог Јована Крститеља, који се по божијој вољи налазе у Цетињском манастиру, такву пажњу, поштовање и љубав указали и прије двије године када су светиње походиле Русију – саопштио је Џомић.

Он је казао да су козаци, као и многи други Руси, долазили те да ће и убудуће долазити у Цетињски манастир “који је свагда отворен за све вјернике и људе добре воље”.

- Светиње у Црној Гори за сада, Богу хвала, нијесу угрожене, а само недобронамјерни, нечију вјеру, љубав и поштовање према саветињама могу да доживе као атак на Црну Гору која има своје законе из многих области, па и о неношењу оружја и наоружаним пратњама – рекао је парох подгорички.

Он је на питање да ли ће козаци, с обзиром на то да је ријеч о војној организацији, бити наоружани, одговорио како “наоружани људи не могу да приступају светињама”.

- Оружју и особама које носе оружје у Црној Гори баве се надлежне службе. Ми свештеници се не бавимо претресањем људи, нити се бавимо издавањем виза страним држављанима за улазак у Црну Гору нити их дочекујемо на граничним прелазима – казао је Џомић, уз напомену да козаци не долазе као војници, већ искључиво као руски грађани.

Он је рекао како “сваки човјек који светињама указује достојно поштовање може да им приступи и да их на тај начин чува”.

На питање од чега и кога треба чувати реликвије у Цетињском манастиру, Џомић је одговорио да се оне “чувају у спомен, из поштовања и вјере”.

Руски амбасадор у Црној Гори Јаков Герасимов изјавио је синоћ да није обавијештен о договору између митрополита Амфилохија и атамана Водолацког, док је представник Црногорске православне цркве Стево Вучинић позвао државне органе да се изјасне да ли су они суверени ове земље или је суверенитет измјештен вани и “да ли су суверено право склапања међународних споразума делегирале преосвећеном Амфилохију”.

- Московски Интерфакс је објавио да ће извјесни руски козаци вршити службу заштите нашег власништва од нас самих и то у сједишту наше државе за рачун страних држава Србије и Русије. Али, за сваки случај, напомињем да му (Амфилохију) никаква и ничија подршка неће помоћи да нам над цетињским манастиром насади цркву Карађорђевића, нити поред њега сагради руску митрополију – казао је синоћ Вучинић.

Како “Вијести” незванично сазнају из кругова блиских просрпским опозиционим партијама, о постигнутом договору између митрополита Амфилохија и Виктора Петровича Водолацког обавијештени су и страначки прваци за вријеме дочека Нове године испред цркве Светог Ђорђа.

Специјалне јединице руске војске

Док Интерфаксова дефиниција козака каже да је ријеч милитаристичким заједницама различитих етничких група које живе у јужним руским регионима, по Википедијином објашњењу “то је специфичан друштвени слој, који је касније прерастао у војнички сталеж”.

- Козаци воде поријекло од одбијеглих најсиромашнијих сељака-кметова, који су се почели насељавати на степе југа Русије, зване дивље поље, које су опустошили Монголи. У почетку су били независни, међутим, руски цар Иван Грозни, средином 16. вијека, ангажовао је козаке као војнике, чуваре својих јужних граница. Козаци су били под покровитељством империје, признате су им слобода и аутономија - пише, између осталог, о поријеклу и животу козака. А у роману “Тихи Дон” Михаил Шолохов пише о козацима којих је на „стотине хиљада њих отишло је у смрт“, потврђујући стару славу. У царској Русији, пише на странама Википедија, унутрашња комешања и дужина ратовања стварали су међу војницима хаос и дезертирање.

- Козаци, немоћни да схвате ново и револуционарно, опредјељују се за старо, као добро познато и сигурно. Зато је револуција и била трагична за козаке и козаштво. Касније, уморни од заблуде и сабље, прикључивали су се црвенима, или су се претварали у банде које су реметиле мир степа све до 1922. године. Козаштво је укинуто у СССР-у - пише у Википедији. А након распада СССР-а козачки стил живота процвјетао је у Русији. Многи су учествовали у пост-совјетским конфликтима, а формиране су и специјалне јединице у руској војсци које у потпуности чине козаци. Козаци данас имају паралелну цивилну администрацију и полицијске дужности у својим областима и данас су интегрални дио руског друштва. Козачке организације постоје и у Украјини, Казахстану и другим земљама.

Ратовали у Хрватској и Босни

Козаци су учествовали и у ратовима који су вођени на простору бивше Југославије 1991-1995. године. Према писању Исламских информативних новина, први руски добровољци појавили су се у Хрватској на почетку рата укључивши се у редове Војске Републике Српске Крајине и у Арканове „Тигрове“.

У тексту који потписује Хикмет Карчић пише како су крајем љета 1992. године прве добровољце на страни ЈНА, а када је ријеч о територији Босне, чинили управо козаци.

- Први Руски добровољачки одред формиран је у Требињу у септембру 1992. године, и трајао је до краја новембра. Други руски добровољачки одред формиран је 30. новембра 1992. године у Вишеграду, и био је у саставу Вишеградске бригаде Војске РС. Звао се „Царски вукови“ и комадант им је био Александар Макарев звани Ас. Другог јануара 1993. године стигла је у Вишеград група од око педесет козака из Ротовске области, Поволожја и Москве. Њихов комадант је био Александар Загребов. Руски добровољци се тада користе као јуришне јединице на Горажде и друге слободне територије на Дрини. Након што је Загребов рањен, на чело козачке јединице долази Генадиј Котов, који је погинуо у фебруару 1993. године код Вишеграда. Крајем фебруара долазе нови добровољци и у марту 1993. године заједно са Првим козачким полуескадроном формирају Други обједињени руски добровољачки одред, у чијем саставу је било око 35 људи. Овај одред је учестовао у борбама око Вишеграда и поновном заузимању рејона Заглавак, а распао се у октобру 1993. године. Његова застава је предата у Музеј Руске православне цркве у Београду. У граду постоји спомен плоча која је посвећена добровољцима који су се „борили за Србију“ – пише Карчић.

Т.ПАВИЋЕВИЋ

http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=292903

+++

Мићовић: Руски козаци не чувају Цетињски манастир

16. јануар 2009. | 17:25

ПОДГОРИЦА - Адвокат Митрополије Црногорско - приморске Млађан Мићовић изјавио је данас да не постоји споразум између Митрополије и Велике донске војске о томе да козаци чувају реликвије у Цетињском манастиру.

Мићовић је агенцији Бета казао да је тврдња да ће козаци чувати Цетињски манастир без основа и да постоји "само у главама појединих новинара и медија".

Митрополија Црногорско - приморска и атаман Велике донске војске договорили су се да козаци чувају реликвије у Цетињском манастиру, јавили су подгорички медији позивајући на руску новинску агенцију Интерфакс.

Према тим написима, пет - шест козака "пажљиво одабраних за ту мисију" чуваће руку Јована Крститеља и Честицу Часног крста, реликвије које се чувају у манастиру на Цетињу.

Митрополија је објавила саопштење у којем се наводи да козаци, "као и сви људи на земљи - свештеници или лаици, божјим светињама указују поштовање и приступају им са вером и љубављу да би од њих примили благодет и благослов".

"С таквом вером и љубављу ових дана светињама је приступио Виктор Петрович Водолацки, атаман Велике донске војске, врховни атаман Козачке војске Русије и депутат Путинове Јединствене Русије у Думи, са својим сарадницима", казао је подгорички парох Велибор Џомић подгоричким медијима.

По његовим речима, козаци себе сматрају заштитницима православља и светиња у целом свету.

Министар унутрашњих послова Црне Горе Јусуф Каламперовић саопштио је данас да надлежни државни органи нису добили званичан захтев да козаци Велике донске војске чувају реликвије Цетињског манастира.

Каламперовић је казао агенцији Бета да објекте и личности у Црној Гори могу да чувају само организације и појединци који имају дозволу за то, и да тај посао не могу радити страни држављани.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/religija/2009_01_16/vest_107606.jsp