header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Отац Дамаскин Светогорац: Кад ослаби благодат у Цркви Штампај Е-пошта
уторак, 01 јул 2014

 Новотарци глуме Рано Хришћанство, јер не могу другачије да доживе Рано Хришћанство осим да глуме. И тако они глуме све док не дођу до прогона и мучеништва, а затим прелазе на екуменску љубав, пошто не могу да глуме прогон и мучеништво.

Отац Дамаскин Светогорац

+ + +

Господ је рекао у Јеванђељу: "Али син човечији, кад дође (други пут), хоће ли наћи веру на земљи?" (Лк. 18:8). У последње време, како је ослабила вера и смирени подвиг, ослабила је и благодат Божја, и почеле су новотарије и политика у Цркви. Јер новотаријама и политиком настоје да надокнаде недостатак благодати Божје, уместо да појачају веру и смирени подвиг у Цркви да би привукли благодат Божју. Свети Теофан Затворник јасно говори: у његово време благослов је био шест пута годишње причешће Телом и Крвљу Христовом и то само у време великих Постова, исто тако и Богомољци у време Владике Николаја пет-шест пута годишње узимали су причешће и добијали су много више благодати него данашњи новотарци који често узимају причешће и то без припреме по Предању Српске Цркве. То јасно говори да је ослабила благодат у Цркви, или да су недостојни они који је узимају, а Бог је дигао руке од њих и не опомиње их и не кажњава. Јер требало би да неко, који више узима причешћа, има и више благодати него други, који мање узима причешћа, али видимо да није тако. Праведан је Господ и свакоме даје тачно онолико благодати колико заслужује, или боље рећи, колико може да прими, како често Господ говори у Јеванђељу: (колико) "ко може да прими, нека прими" (Мт. 19:12). Тако по речи Господњој свако у Цркви добија тачно онолико благодати колико може да прими, а данас већином људи не могу да приме благодат Божју, пошто су много везани за свет, за ту блудницу и њене чари.

Благодат је најважнија у Цркви и без благодати Црква је празна. Кад би имало благодати Божје код јеретика и иновераца, онда би требало ићи код њих, али код њих нема Божје благодати, него је код њих ђавоља "благодат". Управо зато Канони Цркве строго забрањују молити се са јеретицима и иноверцима, да не би уместо Божје благодати добили ђавољу "благодат". Зашто човек иде у цркву, ако не за то да би добио благодат Божју? А да би добио Божју благодат потребна је вера и смирени подвиг, као што је Сам Бог рекао Апостолу Павлу: "Доста ти је Моја благодат; јер се Моја сила у немоћи показује сасвим" (2Кор. 12:9). Зато Апостол даље говори: "Онда ћу се радије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова. Зато сам добре воље у немоћима, у ружењу, у нуждама, у прогонима, у тескобама за Христа: јер кад сам у немоћи, онда сам силан" (2Кор. 12:9-10). Управо ове по вери смирене подвиге, о којима говори Апостол, данас на сваки начин избегавају и уместо тога уводе новотарије и баве се политиком у Цркви. Другим речима, уместо да у немоћи људској привуку благодат Божју, данас се и у Цркви грабе за људску и светску моћ, и тако остају без благодати Божје, остају без силе Божје. А јасно је Бог рекао Апостолу Павлу: "Доста ти је Моја благодат; јер се Моја сила у немоћи показује сасвим", и јасно је Апостол рекао у каквим немоћима се показује сила Божја. И управо то данас на сваки начин избегавају и остају тако без благодати Божје, па је питање: шта људи данас траже у Цркви?

Новотарци и Рано Хришћанство

Новотарци глуме Рано Хришћанство, јер не могу другачије да доживе Рано Хришћанство осим да глуме. И тако они глуме све док не дођу до прогона и мучеништва, а затим прелазе на екуменску љубав, пошто не могу да глуме прогон и мучеништво. Јер екуменска љубав је измишљотина данашњих светских власти и ко прихвати екуменску љубав тај влада светом, и ту нема прогона и мучеништва кад си привржен светским властима. И то код новотараца личи на позориште, где они глуме оно што могу да глуме, а оно што не могу да глуме, то мењају у екуменску љубав и тако завршавају свој позоришни комад под називом "рано хришћанство". Не би то било у Српској Цркви кад би се држало Предање Владике Николаја и Богомољаца, па као што су они у своје време трпели прогон и имали благодат Божју, тако би и данас у немоћи имали силу Божју. Зато је питање: шта људи данас траже у Цркви ако не траже силу Божју, која се у немоћи показује? Може се одговорити по речи Господњој Јеврејима: "Заиста вам кажем: не тражите Ме, што чудеса видесте (знаке), него што једосте хлеба и наситисте се" (Јн. 6:26). Данашњи верници неће да посте и да се моле као Богомољци, па како ће онда да добију благодат Божју? Данашњи монаси неће појачани пост и ноћна бденија, па зашто су онда дошли у манастир? Сада је у Цркви само неко снисхођење и раслабљивање, и ту нема вере и подвига, па нема ни благодати по речи Господњој: "сила се Божја у немоћи показује". И испуњава се реч Господња у Јеванђељу: "Али син човечији, кад дође (други пут), хоће ли наћи веру на земљи?"

Новокалендарци и апостолски пост

Рано Хришћанство, то је дух исповедања и страдања за Христа, и без тога не би требало помињати ни Рано Хришћанство ни Апостолско Предање и Прејемство. Новокалендарци се хвале како они држе Апостолско Предање и Прејемство? Али код њих је апостолски пост увек краћи за две недеље него код нас, тако да повремено бива да они уопште немају апостолски пост. Па како онда они држе Апостолско Предање и Прејемство, кад поверемено уопште и немају апостолски пост? И какво је то расуђивање људи, који називају себе православнима, да ради заједничког прослављања неких празника са јеретицима, смање апостолски пост за две недеље и да повремено уопште немају апостолски пост? Кажу: сваки почетак је тежак. Као што је тешко некоме да почне блуд, па после је лако, тако је тешко почети са новотаријама, па после је лако.

Без Божје благодати Црква је празна

Да није Господ показивао Своју Божанску силу нико Му не би веровао, и зато је Он говорио: "Ако не творим дела Оца Свога, немојте Ми веровати; Ако ли пак творим, и ако Мени не верујете, делима Мојим верујте, да би познали и веровали, да је Отац у Мени, и Ја у Њему" (Јн. 10:37-38). Тј. верујте многим чудесним добрим делима исцељења бесомучних и болесних и васкрсења мртвих и умножењу хлебова и вина. Да се кроз Апостоле није показивала Божанска сила нико им не би веровао и зато у Делима Апостолским стоји: "И све више пристајаху они, који вероваху Господа, мноштво људи и жена, Тако да и на трговима изношаху болеснике и полагаху на одрима и постељама, да би, кад прође Петар, барем сенка његова осенила кога од њих. А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови: и сви оздрављаху" (ДАП 5:14-16). "И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим (силе), Тако да су убрусе и појасеве знојаве од тела његова носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови лукави излажаху из њих" (ДАП 19:11-12).

Да се кроз Апостола Филипа није показивала Божанска сила не би он могао да избави народ од Симона волха, као што стоји:

"А Филип сишавши у град Самаријски проповедаше им Христа. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке, које чињаше. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих, у којима бејаху, и многи раслабљени (узети) и хроми оздравише; И би велика радост у граду ономе. А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико, На кога гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија. А зато гледаху на њега, пошто их много времена мађијама ужасаваше. Кад пак вероваше Филипу, који проповедаше јеванђеље о царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике, који биваху, ужасаваше се. А кад чуше апостоли, који бејаху у Јерусалиму, да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована; Који сишавши помолише се Богу за њих, да приме Духа Светога; Јер још ни на једнога од њих не беше дошао, него бејаху само крштени у име Господа Исуса. Тада апостоли полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога" (ДАП 8:5-17).

Аполос је био врло речит Апостол, добар беседник, али није имао такву благодат као врховни Апостоли, као што стоји:

"Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, Рече им: јесте ли примили Духа Светога кад сте веровали? А они му рекоше: нисмо ни чули да има Дух Свети. А он им рече: у шта се онда крстисте? А они рекоше: у крштење Јованово. А Павле рече: Јован дакле крсти крштењем покајања, говорећи народу, да верују онога, који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса; И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху" (ДАП 19:1-6).

То указује да је смирени подвижник, који тражи Божју благодат, већи од највећег беседника, који је без подвига, јер: "Царство Божје није у речи него у сили" (1Кор. 4:20). Преподобни Оци су скривали своје подвиге да би сачували смирење, а тако је и Пресвета Богородица скривала своје подвиге, јер како би она од свих имала највише благодати и како би њу називали благодатном, ако она није имала многе велике скривене подвиге? Али има и подвига, које Црква заповеда да се врше, и које је грех ако се не врше, и управо те подвиге данас занемарују у Цркви, нарочито пост и уздржање и ноћна бденија и литије. Па како онда очекивати благодат у Цркви?

Дух Свети је водио Апостоле и они су с правом могли рећи: "изволи се Светоме Духу и нама" (ДАП 15:28), као што стоји:

"А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији; А кад дођоше у Мисију, хтедоше да иду у Витинију, и Дух не даде. А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. И Павлу се јави утвара ноћу (виђење): беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Македонију и помози нам. Па кад виде утвару (виђење), одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, разумевши, да нас Господ позва да им проповедамо Јеванђеље" (ДАП 16:6-10).

Кога слушати?

Осим благодати захтева се у Цркви и потпуно једномислије, потпуна слога, као што је у телу човечјем потреба потпуна слога и сарадња свих удова да би тело било здраво. Јер Црква није организација него живи организам, коме је Глава Сам Христос Бог, и зато Апостол Павле моли хришћане: "Испуните моју радост, да једно мислите (мудрујете), једну љубав имате, једнодушни и једномислени (једномудрени)" (Флб. 2:2). "Старајући се држати јединство Духа у свези мира. Једно тело и један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свога; Један Господ, једна вера, једно крштење, Један Бог и Отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама" (Еф. 4:3-6). Дакле, захтева се сагласност и сарадња свих удова Цркве најпре са Главом Цркве и са Свецима и Анђелима Божјим, па затим и са старешинама и са свим члановима Цркве. Зато Апостоли у својим саборским одлукама изјављују: "изволи се Светоме Духу и нама" (ДАП 15:28). Ово "нама" значи: свима нама, без изузетка и нема демократске већине у Цркви. То значи, ако би и један члан Сабора био против саборне одлуке, онда се не може рећи: "изволи се Светоме Духу и нама", тј. свима нама. И у том случају, кад није једногласна одлука свих чланова Сабора, остаје да Свети Дух укаже ко је у праву. И тај, који се противи одлуци Сабора, не мора да буде епископ, већ може бити и прост монах, али Духоносац, кроз кога говори Бог. У време монотелитске јереси, кад су пали у ту јерес готово сви епископи у седмом веку, тој јереси супротставили су се само свети монах Максим Исповедник и папа Мартин Римски и мали број њихових једномишљеника. И Свети Дух је касније указао да су свети Максим и папа Мартин били у праву, а да су сви остали епископи застранили, и да је већина у Цркви пала у јерес. Али тадашњи папа Мартин је исповедао веру и страдао за веру заједно са светим Максимом, док садашње папе благосиљају сатанска дела и владају светом. Данашњи новотарци и политичари у Цркви никако не би смели рећи: "изволи се Светоме Духу и нама", најпре зато што су несложни међу собом, и зато што праве очигледне политичке грешке, и зато што сваки уводи новотарије и служи по своме. Зато је питање: ко од њих има страха Божјег и ко од њих слуша Христа – Главу Цркве? Јер ако они не слушају Христа – Главу Цркве, онда су они лажни христоси, као што је проречено у Јеванђељу: "изаћи ће лажни христоси и лажни пророци" (Мт. 24:24). Зато је данас питање: кога слушати, кад се уводе новотарије и баве се политиком у Цркви? Саветујем: држати се Владике Николаја и Богомољаца, кроз које је Бог пројављивао Своју благодат и које је потврдио за Своје угоднике. И сам велики број једномислених Богомољаца пред други светски рат, пола милиона једномислених Богомољаца, тј. пет стотина хиљада једномислених Богомољаца говори да је Бог био са њима. Али Богомољци су кроз смирене подвиге тражили Божју благодат и зато су били у једномислију, док већина данас тражи своју славу и води своју политику у Цркви и зато су несложни и сложе се само кад им је у интересу. Зато данас на питање: кога слушати, саветујем: слушати Владику Николаја и Богомољце, кроз које је говорио Бог. Јер данас један каже ово, друго оно, трећи друго нешто, али није битно шта људи говоре, него шта Бог говори; а Бог је говорио кроз Владику Николаја и Богомољце. Они су кроз смирене подвиге тражили Божју благодат и имали су ту благодат и били су у једномислију, а данашња неслога и сама говори да људи траже своју славу и воде своју политику.

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.