Дочекасмо и „весело вече“:

Владика нам на Видовдан рече

Да Обилић што Мурата сече

На глави је баш носио  кече.

Све то беше на Газиместану,

По сјајноме и сунчаном дану,

Кад владика на Косово бану

И глупости о Милошу лану.

Обилићу, да л си Шиптар био 

Ил говорник тебе нагрдио,

 Да би ујка Сему угодио,

 С  Бриселом се лепо нагодио?

Обилићу, да  си ово знао,

На Косово да ли би пошао,

 Да л Мурату под грло би стао,          

И да л би те Његош опевао?

 Да си био шиптарскога рода, 

Мурата би чуво од убода,

 Јер би био Јуда што се прода,

Под барјаком издаје да хода. 

На престолу Његошевом седи

Онај што те Шиптаром набеди,

И у прстен понтифексов гледи,

Док му брада узалудно седи.

Јер ко прстен од злог папе прими

Тај оглупи и лети и зими,

Па место да проповеда Христа

Тај измишља баш глупости триста.

Ој Србијо, земљо премалена,

Што сад себи ниси до колена,

Да л ће доћи нека света смена,

Да те води пут светих спомена?

Кад ће проћи екуменско доба

Што те вуче тамној коби гроба?

Кад ће проћи ово црно вече

Што Милошу приписује кече?

Свима, Боже, даруј покајање, 

Над гресима својим уздисање,           

Па помени и митрополита

На Косову што глупости чита.