НОВИНЕ ИЛИ СВЕТО ПИСМО?

Једном приликом, Свети Јован Кронштатски рече да не чита новине, него пророка Исаију. И да је пророк Исаија актуелнији од свих новинских чланака које пише, како је он говорило, „лажљива штампа, које се због новца, сва пролагала“. И судбина нас, Срба, сасвим је записана у Светом Писму, само што га слабо ко чита. Једно изванредно читање нашао сам у новом броју „Жичког благовесника“ ( јун-септембар 2014). Текст се зове „Благослови на брду Гаризину и клетве на брду Евалу“. Аутор, др Александар Стојановић, подсећа на Пету књигу Мојсијеву, и оно што је Господ рекао Јеврејима пре но што су ушли у Земљу обећану:“Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив и ти и семе твоје“ (Закони поновљени 30,19).

Сваки народ, који је склопио завет са Богом ( а нас су Христу заветовали Свети Сава и Свети кнез Лазар ), чује исте речи Господње – да је пред њега стављен живот и смрт, и да могу да бирају. Последице непослушности Срба Богу су, по Станојевићу, следеће:

1. Драстичан губитак српских територија у задњих двадесет година, расељавање и избеглиштво:“Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију, једнијем ћеш путем изаћи на њих, а седам ћеш путова бежати од њих, и потуцаћеш се по свијем царствима на земљи“ (Зак.пон.28,25).

2. Србе су, по Божјем допуштењу, посрамљивали народи без историје и традиције тако славне каква је србска, по речи Божјој да ће Његов народ бити на удару „народа који није народ“ (Зак. пон. 32,21).

3. Изумирање и расељавање народа:“И остаће вас мало, а пређе вас бијаше много као звијезда небеских; јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега…И расијаће те Господ по свијем народима с једнога краја земље до другога, и ондје ћеш служити другим боговима, којих нијеси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену“ (Зак. пон. 28,62;64).

4. Очајање и депресија у народу који је одступио од Бога:“Јутром ћеш говорити: камо да је вече! а вечером ћеш говорити: камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својима“(Зак.пон. 28,67 ).

5. Дуговање туђину и економска власт туђина над народом који је одступио од Бога ( власт страних банака, зар не? ):“Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доље веома ниско. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће ти постати глава, а ти ћеш постати реп“(Зак.пон.28,43-44).

Дакле, ако читамо Свето Писмо, постаје нам јасно зашто Срби страдају. Потоп који нас је снашао, и чије последице су тек почеле да се уклањају ( а питање је хоће ли бити уклоњене пре зиме ), такође је последица повлачења покрова Божјег са Србије. Ево неколико размишљања на ту тему, насталих  на основу разговора које сам водио с људима од маја до сада.

ЉУДСКИ ГРЕСИ И ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ НЕСРЕЋЕ

Владика Николај у свом спису „О глади“ објашњава Србима пре Другог светског рата: „ Осам главних беда набраја Црква у молитви вечерњој, молећи се Богу да нас Бог од њих спасе: Глад, губитељство, трус, потоп, огањ, мач, нашествије иноплемеников и междусобнују бран. Првих шест беда наилазиле су на нас наизменично за последњих десет година, још само нису наишле две последње и страшне беде: нашествије иноплемеников и междусобнаја бран, тј. рат и револуција.

Свако од ових зала је симболично. Јер свако од њих изразито и очигледно представља преовлађујуће стање душа људских у оном времену у коме се то зло догађа. За глад физичку рекли смо да она изражава изгладнелост духовну. Бог је храна душа људских и уколико се душе људске не хране том храном, утолико су гладне и мршаве. Ја сам хлеб живота, рекао је Онај, чији се апостоли никад нису жалили на глад. Помор телесни симболише претходећи му понор у душама људским. Када се ум људски укриви с пута Божјег и почне да смишља зло; кад се срце разврати и воља на зла дела упути, онда добродетељи гину једна за другом и карактери ишчезавају. помор добродетељи унутра у људима изражава се у помору спољашњем, телесном, било у људима или стоци. Трус, или земљотрес, следује духовном потресу при коме су душе људске склизнуле са својих чврстих основа, тј. са закона Божјег, и запале у рушевине негда величанствених и сигурних здања. Душе хришћанске засноване су на темељу, који је Христос Господ. Здање које је на том темељу засновано, превазилазе сва остала физичка и духовна здања, јер просеца небеса и уздиже се до самог престола Свевишњега. Потрес земље, са рушевинама које доноси, јесте симбол потреса много већег и рушевина много скупоценијих у духовном царству људи. Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали. Огањ - то јест пожари, жеге, суше, безводност - симболизира огањ страсти, мржње, похоти, зависти, среброљубља, властољубља итд. Ако се тај ужасни огањ благовремено не угаси росом Духа Божјега, онда он ствара у душама људским неутопљиви и несавладљиви пожар, сличан Паклу. Тада Бог затвара облаке и уздржава росу и пушта на људе страшну жегу, да им покаже очигледном наставом, каква им је душа. Мач симболизује самовласно суђење и пресуђивање, без обзира на Бога и без чекања суда Божјега. Када се душе људске напуне и препуне осудом других људи, грдњом, клеветом, подништавањем; када дух негирања и људи и Бога и свих Божијих створења узме маха, тада се јавља мач међу људима, да им покаже, како га они носе и држе у душама својим. И тада се земља испуњава злочинима, убиствима, самоубиствима, двобојима итд. Нашествије иноплемеников, то јест навала туђина на земљу, или рат, симболизира сличан факат, који се пре тога морао догодити у душама људи. Када се људи поколебају у вери својих отаца, када сами разоре у себи храм Богу јединоме и живоме, и када се са презрењем и подсмехом почну односити према светињи Божјој тада у њихове испражњење душе и срца наваљују туђини, савршено несродни Богу и људима. Улазе у празну кућу душа људских и ту се настањују. То су зли духови и то је нашествије иноплемеников на душе људске. То је невидљиво завојевање душа људских демонима. Видљиви симбол тога јесте завојевање једнога поквареног народа суседним народима или туђинцима, завојевачима и пљачкашима. Междусобнаја бран, међусобна борба, или револуција, јесте симбол унутрашње пометње у душама људским. Одвојен од Бога човек губи равнотежу, а тиме и мир и радост. Он бива жалостан, озлобљен на друге и на себе, раздире самога себе, мења вредност у души својој, једне идоле замењује другим, једну лаж другом. Све што јесте, њему се чини наопако, а све што није, њему се чини добро. То болесно душевно стање изражава се јасно у спољашњим нередима, бунама, међусобним покољима и револуцијама.

Ми се молимо Господу, да нас сачува и спасе од оних осам главних зала, од којих је глад прво, а револуција последње. Свети Оци набрајају осам главних страсти људских. Свети Касијан ређа их овако: чревоугодије, блуд, среброљубље, гнев, печал, униније, славољубље, гордост. Можда свакој овој страсти одговара једно од оних осам зала, те она страст, која у једно време преовлађује, навлачи на страстоносца одговарајуће зло. Да изложимо то прегледно и упоредно:

Страсти:                               Казне:

1. Чревоугодије         -      глад

2. Блуд                     -      помор

3. Среброљубље        -      земљотрес

4. Гнев                     -      огањ

5. Печал (жалост)      -      поплава

6. Униније (очајање)  -      мач

7. Славољубље          -      рат

8. Гордост                 -      револуција“.  

Како је рекао Владика Николај, тако се Србима и стекло. Нису се покајали, па их је, после свих претходних невоља, снашао упад иноплемених Немаца у служби Хитлера, који су са собом довели Италијане, Мађаре, Бугаре, Шиптаре, и устоличили крваве усташе. А онда, усред налета хитлероваца, почео је грађански рат између четника и партизана, и после свега, тријумф комуниста.

САМОУБИСТВА И ПОПЛАВЕ

Пре поплаве која је погодила чачански крај, а на сам дан великих киша, сретнем на улици код Гимназије доктора А, познатог нашег инфектолога. Он каже да није нешто побожан човек, али да се с нама дешава нешто чега није било. Каже да је, пре но што је отишао у Београд, седам – осам  година радио у чачанској Хитној помоћи (било је то седамдесетих година прошлог века). За то време, излазио је на терен због ДВА САМОУБИСТВА (од којих је једно било најтрагичнија последица сплета околности – жена се убила јер су јој лекари рекли да има рак, а дан после самоубиства стигао је извештај да нема тумора!) А пре великог потопа,ове, 2014, у Чачку је било ТРИ

САМОУБИСТВА ЗА СЕДАМ ДАНА!

Наш је народ раније велике воде и поплаве повезивао са самоубиствима: кад се неко убије, крај из кога је самоубица буде поплављен.

СА ДРИНЕ  И ОКО  ДРИНЕ

У местима око Дрине после поплава кренула се огромна клизишта.

Прича ми човек: у једном селу, годинама се двојица свађали и судили око неке међе. И мржња међу њима расла. Кад је дошла поплава, кренула клизишта – и обојици однела њиве. Сад немају око чега да се свађају.

Један манастир украј Дрине имао посла са непристојним излетницима, који су, кроз манастирску порту, ишли тамо – амо да се „забаве“. Молио игуман, молио – немојте, браћо! Није вредело! Кренуло клизиште, за петнаест метара померило два огромна стабла која су препречила пут ка манастиру, и сад излетници више не могу да прилазе и пролазе.

Потписник ових редова то исто видео пре неки дан, у мионичком крају. Поред једног манастира тече река и има пећина, на које су полуголи излетници и купачи стално навраћали. Мољени, упозоравани, не вреди. Крене клизиште и одвали огроман део асфалтног пута, тако да се манастиру више не може прићи аутом. Монашки живот наставља се у миру.

ОБРЕНОВАЦ И ОКОЛИНА

Сретнем госпођу из Обреновца – дивна, благочестива жена, супруга угледног интелектуалца. Каже – све им је вода однела. Бог их пробудио да се не удаве. Стање у Обреновцу тешко. Не изгледа да ће скоро бити боље.

Питам свештеника из Ваљевске епархије да ли је истина да је Обреновац био град препун дроге. Каже да јесте, и да је то последица чињенице да су многи Обреновчани били запослени у Термоелектрани „НиколаТесла“. А тамо плате – од 80 хиљада динара за портира, до 400 хиљада за инжењера. И дрога се запатила, крвава, убилачка дрога. Годишње је било и по двадесетак сахрана младих од 18 до 35 година…

Обреновац, богати град, сад је пустош…

Прича човек: поплава је  цеви које воде од безбожничке бране Стубо – Ровни ка Обреновцу и Убу разбацала посвуда, иако су биле чврсте и бетоном ојачане. Градови који су чекали воду од бране чије прављење ће нанети огромну штету. Случајно?

Наравно. Да није. Не можеш ти потапати немањићку задужбину Грачаницу Ваљевску и бити срећан…

ОПОМЕНЕ

Хоћемо ли се ми, Срби, покајати или ћемо пропасти?

То, још увек, зависи од наше слободне воље.

Господ је спреман да нам опрости и да нас поврати Себи. У Законима поновљеним јасно пише да ће Бог народу који се каје вратити свако добро и благостање (Зак. пон, 30, 1-2;4). И данас је пред нама живот и смрт, па можемо да бирамо.

 Ипак, времена нема много. Историја убрзава. Спаси нас, Господе, од нас самих! Амин.