header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Размишљања о потопу, опет Штампај Е-пошта
субота, 12 јул 2014

 НОВИНЕ ИЛИ СВЕТО ПИСМО?

Једном приликом, Свети Јован Кронштатски рече да не чита новине, него пророка Исаију. И да је пророк Исаија актуелнији од свих новинских чланака које пише, како је он говорило, „лажљива штампа, које се због новца, сва пролагала“. И судбина нас, Срба, сасвим је записана у Светом Писму, само што га слабо ко чита. Једно изванредно читање нашао сам у новом броју „Жичког благовесника“ ( јун-септембар 2014). Текст се зове „Благослови на брду Гаризину и клетве на брду Евалу“. Аутор, др Александар Стојановић, подсећа на Пету књигу Мојсијеву, и оно што је Господ рекао Јеврејима пре но што су ушли у Земљу обећану:“Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив и ти и семе твоје“ (Закони поновљени 30,19).

Сваки народ, који је склопио завет са Богом ( а нас су Христу заветовали Свети Сава и Свети кнез Лазар ), чује исте речи Господње – да је пред њега стављен живот и смрт, и да могу да бирају. Последице непослушности Срба Богу су, по Станојевићу, следеће:

1. Драстичан губитак српских територија у задњих двадесет година, расељавање и избеглиштво:“Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију, једнијем ћеш путем изаћи на њих, а седам ћеш путова бежати од њих, и потуцаћеш се по свијем царствима на земљи“ (Зак.пон.28,25).

2. Србе су, по Божјем допуштењу, посрамљивали народи без историје и традиције тако славне каква је србска, по речи Божјој да ће Његов народ бити на удару „народа који није народ“ (Зак. пон. 32,21).

3. Изумирање и расељавање народа:“И остаће вас мало, а пређе вас бијаше много као звијезда небеских; јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега…И расијаће те Господ по свијем народима с једнога краја земље до другога, и ондје ћеш служити другим боговима, којих нијеси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену“ (Зак. пон. 28,62;64).

4. Очајање и депресија у народу који је одступио од Бога:“Јутром ћеш говорити: камо да је вече! а вечером ћеш говорити: камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својима“(Зак.пон. 28,67 ).

5. Дуговање туђину и економска власт туђина над народом који је одступио од Бога ( власт страних банака, зар не? ):“Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доље веома ниско. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће ти постати глава, а ти ћеш постати реп“(Зак.пон.28,43-44).

Дакле, ако читамо Свето Писмо, постаје нам јасно зашто Срби страдају. Потоп који нас је снашао, и чије последице су тек почеле да се уклањају ( а питање је хоће ли бити уклоњене пре зиме ), такође је последица повлачења покрова Божјег са Србије. Ево неколико размишљања на ту тему, насталих  на основу разговора које сам водио с људима од маја до сада.

ЉУДСКИ ГРЕСИ И ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ НЕСРЕЋЕ

Владика Николај у свом спису „О глади“ објашњава Србима пре Другог светског рата: „ Осам главних беда набраја Црква у молитви вечерњој, молећи се Богу да нас Бог од њих спасе: Глад, губитељство, трус, потоп, огањ, мач, нашествије иноплемеников и междусобнују бран. Првих шест беда наилазиле су на нас наизменично за последњих десет година, још само нису наишле две последње и страшне беде: нашествије иноплемеников и междусобнаја бран, тј. рат и револуција.

Свако од ових зала је симболично. Јер свако од њих изразито и очигледно представља преовлађујуће стање душа људских у оном времену у коме се то зло догађа. За глад физичку рекли смо да она изражава изгладнелост духовну. Бог је храна душа људских и уколико се душе људске не хране том храном, утолико су гладне и мршаве. Ја сам хлеб живота, рекао је Онај, чији се апостоли никад нису жалили на глад. Помор телесни симболише претходећи му понор у душама људским. Када се ум људски укриви с пута Божјег и почне да смишља зло; кад се срце разврати и воља на зла дела упути, онда добродетељи гину једна за другом и карактери ишчезавају. помор добродетељи унутра у људима изражава се у помору спољашњем, телесном, било у људима или стоци. Трус, или земљотрес, следује духовном потресу при коме су душе људске склизнуле са својих чврстих основа, тј. са закона Божјег, и запале у рушевине негда величанствених и сигурних здања. Душе хришћанске засноване су на темељу, који је Христос Господ. Здање које је на том темељу засновано, превазилазе сва остала физичка и духовна здања, јер просеца небеса и уздиже се до самог престола Свевишњега. Потрес земље, са рушевинама које доноси, јесте симбол потреса много већег и рушевина много скупоценијих у духовном царству људи. Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали. Огањ - то јест пожари, жеге, суше, безводност - симболизира огањ страсти, мржње, похоти, зависти, среброљубља, властољубља итд. Ако се тај ужасни огањ благовремено не угаси росом Духа Божјега, онда он ствара у душама људским неутопљиви и несавладљиви пожар, сличан Паклу. Тада Бог затвара облаке и уздржава росу и пушта на људе страшну жегу, да им покаже очигледном наставом, каква им је душа. Мач симболизује самовласно суђење и пресуђивање, без обзира на Бога и без чекања суда Божјега. Када се душе људске напуне и препуне осудом других људи, грдњом, клеветом, подништавањем; када дух негирања и људи и Бога и свих Божијих створења узме маха, тада се јавља мач међу људима, да им покаже, како га они носе и држе у душама својим. И тада се земља испуњава злочинима, убиствима, самоубиствима, двобојима итд. Нашествије иноплемеников, то јест навала туђина на земљу, или рат, симболизира сличан факат, који се пре тога морао догодити у душама људи. Када се људи поколебају у вери својих отаца, када сами разоре у себи храм Богу јединоме и живоме, и када се са презрењем и подсмехом почну односити према светињи Божјој тада у њихове испражњење душе и срца наваљују туђини, савршено несродни Богу и људима. Улазе у празну кућу душа људских и ту се настањују. То су зли духови и то је нашествије иноплемеников на душе људске. То је невидљиво завојевање душа људских демонима. Видљиви симбол тога јесте завојевање једнога поквареног народа суседним народима или туђинцима, завојевачима и пљачкашима. Междусобнаја бран, међусобна борба, или револуција, јесте симбол унутрашње пометње у душама људским. Одвојен од Бога човек губи равнотежу, а тиме и мир и радост. Он бива жалостан, озлобљен на друге и на себе, раздире самога себе, мења вредност у души својој, једне идоле замењује другим, једну лаж другом. Све што јесте, њему се чини наопако, а све што није, њему се чини добро. То болесно душевно стање изражава се јасно у спољашњим нередима, бунама, међусобним покољима и револуцијама.

Ми се молимо Господу, да нас сачува и спасе од оних осам главних зала, од којих је глад прво, а револуција последње. Свети Оци набрајају осам главних страсти људских. Свети Касијан ређа их овако: чревоугодије, блуд, среброљубље, гнев, печал, униније, славољубље, гордост. Можда свакој овој страсти одговара једно од оних осам зала, те она страст, која у једно време преовлађује, навлачи на страстоносца одговарајуће зло. Да изложимо то прегледно и упоредно:

Страсти:                               Казне:

1. Чревоугодије         -      глад

2. Блуд                     -      помор

3. Среброљубље        -      земљотрес

4. Гнев                     -      огањ

5. Печал (жалост)      -      поплава

6. Униније (очајање)  -      мач

7. Славољубље          -      рат

8. Гордост                 -      револуција“.  

Како је рекао Владика Николај, тако се Србима и стекло. Нису се покајали, па их је, после свих претходних невоља, снашао упад иноплемених Немаца у служби Хитлера, који су са собом довели Италијане, Мађаре, Бугаре, Шиптаре, и устоличили крваве усташе. А онда, усред налета хитлероваца, почео је грађански рат између четника и партизана, и после свега, тријумф комуниста.

САМОУБИСТВА И ПОПЛАВЕ

Пре поплаве која је погодила чачански крај, а на сам дан великих киша, сретнем на улици код Гимназије доктора А, познатог нашег инфектолога. Он каже да није нешто побожан човек, али да се с нама дешава нешто чега није било. Каже да је, пре но што је отишао у Београд, седам – осам  година радио у чачанској Хитној помоћи (било је то седамдесетих година прошлог века). За то време, излазио је на терен због ДВА САМОУБИСТВА (од којих је једно било најтрагичнија последица сплета околности – жена се убила јер су јој лекари рекли да има рак, а дан после самоубиства стигао је извештај да нема тумора!) А пре великог потопа,ове, 2014, у Чачку је било ТРИ

САМОУБИСТВА ЗА СЕДАМ ДАНА!

Наш је народ раније велике воде и поплаве повезивао са самоубиствима: кад се неко убије, крај из кога је самоубица буде поплављен.

СА ДРИНЕ  И ОКО  ДРИНЕ

У местима око Дрине после поплава кренула се огромна клизишта.

Прича ми човек: у једном селу, годинама се двојица свађали и судили око неке међе. И мржња међу њима расла. Кад је дошла поплава, кренула клизишта – и обојици однела њиве. Сад немају око чега да се свађају.

Један манастир украј Дрине имао посла са непристојним излетницима, који су, кроз манастирску порту, ишли тамо – амо да се „забаве“. Молио игуман, молио – немојте, браћо! Није вредело! Кренуло клизиште, за петнаест метара померило два огромна стабла која су препречила пут ка манастиру, и сад излетници више не могу да прилазе и пролазе.

Потписник ових редова то исто видео пре неки дан, у мионичком крају. Поред једног манастира тече река и има пећина, на које су полуголи излетници и купачи стално навраћали. Мољени, упозоравани, не вреди. Крене клизиште и одвали огроман део асфалтног пута, тако да се манастиру више не може прићи аутом. Монашки живот наставља се у миру.

ОБРЕНОВАЦ И ОКОЛИНА

Сретнем госпођу из Обреновца – дивна, благочестива жена, супруга угледног интелектуалца. Каже – све им је вода однела. Бог их пробудио да се не удаве. Стање у Обреновцу тешко. Не изгледа да ће скоро бити боље.

Питам свештеника из Ваљевске епархије да ли је истина да је Обреновац био град препун дроге. Каже да јесте, и да је то последица чињенице да су многи Обреновчани били запослени у Термоелектрани „НиколаТесла“. А тамо плате – од 80 хиљада динара за портира, до 400 хиљада за инжењера. И дрога се запатила, крвава, убилачка дрога. Годишње је било и по двадесетак сахрана младих од 18 до 35 година…

Обреновац, богати град, сад је пустош…

Прича човек: поплава је  цеви које воде од безбожничке бране Стубо – Ровни ка Обреновцу и Убу разбацала посвуда, иако су биле чврсте и бетоном ојачане. Градови који су чекали воду од бране чије прављење ће нанети огромну штету. Случајно?

Наравно. Да није. Не можеш ти потапати немањићку задужбину Грачаницу Ваљевску и бити срећан…

ОПОМЕНЕ

Хоћемо ли се ми, Срби, покајати или ћемо пропасти?

То, још увек, зависи од наше слободне воље.

Господ је спреман да нам опрости и да нас поврати Себи. У Законима поновљеним јасно пише да ће Бог народу који се каје вратити свако добро и благостање (Зак. пон, 30, 1-2;4). И данас је пред нама живот и смрт, па можемо да бирамо.

 Ипак, времена нема много. Историја убрзава. Спаси нас, Господе, од нас самих! Амин. 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 13 јул 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.