Поводом вести да ће митрополит Амфилохије обавити венчање Новака Ђоковића  и Јелене Ристић у току Апостолског поста, митрополија је издала саопштење у коме се каже да ће „оно бити обављено по окончању поста, према канонима Православне Цркве“. С обзиром да смо о томе објавили писмо нашег посетиоца из Ужица, чинимо кратак осврт.

Пре објављивања поменутог писма, проверили смо наводе у штампи и видели да се Ђоковићево венчање везује за период поста. Писмо се уклапало у новинске извештаје, али и у оно што знамо о односу новотарског дела српског епископата према црквеним канонима и постовима (благосиљају венчања у постове), али и њиховим критерујумима за доделу највиших црквених одликовања (сетимо се да су патријаршијски екуменисти, из нама непознатих разлога, ваљда због изругивања сељацима,  доделили Орден Светог Саве првог степена и редитељу Радошу Бајићу).

Позитивно је што у митрополији читају „Борбу за веру“, па су се  на време кориговали. Међутим, уместо што је  Ђоковићу честитао трице и кучине (с православне, а не с мамонске тачке гледишта!) - „побједу на турниру на Вимблдону и повратак на врх листе најбољих тенисера свијета“, митрополит је био дужан, као онај који ће га за пар дана венчати, - да му упути очинску поуку да се весеља не праве у постове. Тако да остаје истина изречена у писму нашег читаоца из Ужица, да је митрополит ВИП владика, па се клони и благог укора ВИП православцу, с којим би да буде виђен али и да његове издашне прилоге не доведе у питање.

Патријаршијски екуменисти су евро-екуменисти, па зато и даље упорно жмуре на Ђоковићево упражњавање Кундалини Јоге, псовања публике која навија против њега, маскараде на дан вештица, прослављање уз сатанистички бенд AC/DC  и њихов "хит" Highway To Hell ("Аутопут за пакао"), медитирање у будистичком храму (уместо молитве у православном), где се „опушта  и пуни своје батерије“, док је ћутање о његовим екуменистичким активностима далеко разумљивије.

Новак Ђоковић је јавна личност и узор многим младим Србима (притом носилац Ордена Светог Саве првог степена), па је митрополит био дужан да га у свом саопштењу поучи и позове на покајање. Јер Бог не шаље свој благослов на брачну заједницу безусловно, по захтеву владике (поготово не  владике екуменисте, новотарца и рушитеља црквеног поретка), већ Његов благослов призивамо или одгонимо сопственим односом према Заповестима Његовим и Вери православној.

           Фото: "Телеграф"