Ни црква није поштеђена деловања екстремних група

И у СПЦ има вехабија

Аутор: Жељка Јевтић | Фото:Н. Којадиновић | 18.01.2009. - 00:01

Ови махом млади новотарија су у српском друштву и сматрају себе јединим „правим православцима“, а прозвали су се „ревнитељи“. Убеђени су да, противно свим теолошким тумачењима, постоје „стари“ и „нови“ начин богослужења и тврде да им је једини циљ деловања служење литургије у СПЦ на „стари начин“. Њихов ангажман није само привид црквености, већ су уско повезани са неонацистичким покретима који сматрају да су једини исправни Срби. Због таквог православља је више пута деловала и полиција. Ове групе међутим, нису црквени, већ првенствено социолошки феномен, којим се ниједна установа није озбиљније бавила.

Вера и нација

„Ревнитељи“ су организовани у удружења или братства с именима светитеља или кодексима давне српске државе. Противници су комуникације с другим вероисповестима, сматрају то прљањем или нападом на православље. У то име организују упаде у цркве појединих епархија чије владике не виде опасност од дијалога с другима, носе транспаренте, прекидају литургије и ометају и вернике и свештенике. У Патријаршији кратко оцењују да „ти људи литургију доживљавају као ритуал, вера им је исто што и нација, што је заправо нетачно, а Цркву виде фундаменталистички“.

– Закочили су се у времену за које су се ухватили као једино исправно и за то им је подлога национална прича, а никако богословска. Нису довољно теолошки потковани и не знају да нема старог или новог начина богослужења, плаше се било каквог дијалога са неправославнима јер немају довољно образовања да одстоје свој став – каже „Блицов“ саговорник из Патријаршије.

Њихова константна мета су епархије жичка, шумадијска и браничевска, те владике Хризостом, Јован и Игњатије. Иако не упадају у цркве у Бачкој, на интернет форумима критикују и епископа Иринеја, а посебно су устремљени на умировљеног владику захумско-херцеговачког Атанасија. Реч је водећим српским теолозима, професорима уваженим и у свету. Најжешћи напади у последњој години били су у жичкој епархији, највише их је било у шумадијској, а предавања и трибине најчешће одржавају у браничевској.

Али „ревнитељи“ готово никада нису истурени играчи. Они, најједноставније објашњено, подбуњују неук народ по селима и мањим местима који долази у цркву. Говоре им да су им владике „издајници српства“, да ће ако су на таквој литургији постати католици, да је то „чему присуствују против наше српске цркве“. Истурају често старије, али и децу која држе иконе и онда се дословно догоди лом на литургији, попут догађаја из села Душковци код Пожеге. Као што показују снимци прекида литургије, владику жичког Хризостома свештенство буквално спасава, „евакуише“ из цркве пред налетима народа. Препаднута старица плаче, „више неће давати паре за Ватикан“, један од свештеника маше рукама како би заштитио владику. Али, бирају се погодни делови снимка, стављају на форум и потписују: како свештеник бије народ.

Да су сви упади „ревнитеља“ смишљени, сведоче управо снимци на интернету. На једном од њих ометају и владику Јована. Камера све снима, а после на интернет стиже део где је владика због ометања литургије евентуално повисио тон. Ометачи у овом случају су истурени времешни људи, али се у позадини чују инструкције млађе особе. На владикина питања „ко сте ви, људи, одакле сте“, одговарају му да се литургија не служи тако или наводе да су из села у којима их свештеници не познају.

Упориште у Банату

Када се „ревнитељу“ упути критика да је као исламски вехабија јер ради и мисли на исти начин, он се наљути, али разлике у начину деловања готово да нема. Исламске вехабије такође упадају у џамије, нападају хоџе под плаштом очувања изворног ислама и инсистирају на крајње конзервативном начину облачења. И „ревнитељи“ су крајње непријатељски расположени према свему са Запада. Екстремне верске ставове у политици манифестују кроз екстремни национализам који се граничи с неофашизмом и мржњом према свему што није православно. Деловање православних вехабија може се лако пратити по разним форумима на којима „духовне“ идеје активно везују за политичке. Говоре и пишу против „петоколонашке власти у Србији“. У делу СПЦ није тајна да су православним вехабијама најближе ултрадесничарске снаге и да се све више се повезују са „Образом“ и сличним организацијама које су подржавале и нереде против појединих епископа.

„Ревнитељи“ имају и позадину у СПЦ, у појединим владикама, чиме је озбиљно уздрмано јединство Сабора. Те групе за једине њима прихватљиве владике истичу банатског Никанора, косовско-метохијског Артемија и бањалучког Јефрема. У СПЦ је јавна тајна да је најистуреније упориште овакве мисли епархија банатска и епископ Никанор, а владика Артемије је на Синоду морао да се ограђује од секташких форума на које се укључују његови монаси и вређају друге владике.

У Патријаршији кажу да се за Никанора зна да је повезан с појединцима из „ревнитељских група“. Наводе да је у једном видео запису Никанор највећим злом у СПЦ назвао владику Атанасија за кога је рекао да „служи ђаволу“. Истовремено у манастиру Војловица и другде у Банату почели су да се окупљају следбеници „ревнитеља“.

Осим бројних напада на поједине владике СПЦ, на форумима се последњих дана оглашавају и против једног могућег руског патријарха, митрополита Кирила Смоленског. И он им је „издајник православља“.

Људи попут шпанске инквинзиције

Психоаналитичар др Александар Вучо каже да „ревнитељи“ подсећају на талибане. „Застрашујуће је да се овде почињу појављивати људи типа шпанске инквизиције и још само фали да почнемо да ловимо вештице, мада је последња и спаљена на тлу Србије.“

– Ти људи као да се идентификују са божанском моћи, што је јако опасно по људски мозак и доводи до осећања ничим заслужене праведности и величине. Не могу да виде да је решење увек разговор. Очито је нешто јако погрешно са њиховим идентитетом, када могу да подлегну манипулацији за коју сам сигуран да и потиче од некога у СПЦ – каже Вучо. Он додаје да су очито неспособни да нађу срећу са другима, већ морају стално да исказују надмоћ.

– И то чине не би ли покрили сопствену беду. Све такве групе имају исти психолошки начин понашања: стално морају да имају непријатеља да би узвисили себе – закључује др Вучо.

Зна боље од епископа

Љубомир Илић из Православног братства „Свети Лука“, из Смедерева, чији је телефон на једном од форума (како би се упутила материјална помоћ братству), каже да се већ годинама „бори за правилан начин служења, начин од времена светог Саве“. На питање како зна који је то начин, одговара питањем „како откуд знам“ и додаје да је свако „другачије служење издаја православља, онога што су нам преци оставили у наследство и да ми то преносимо у наследство“. Њему, каже, смета ако се молитве на литургији читају наглас или држе отворене двери. На питање да ли је завршио теологију, па можда боље зна од епископа, каже да није, а да се бави разним стварима, трговином, сточарством... Али, примере „правога“, каже, можемо видети у београдским црквама и банатској епархији, где се служи као што је „записано у књизи“. На питање да ли се, можда, за све ове векове служба мењала каже: „А, па то сад... Ма, ја сам обичан. Откуд ја то знам?“
Па шта раде ти други епископи? Што смета да се молитве читају наглас и да се отворе двери?

– Ма, они служе неку службу да нас приближе католицима. То што они раде је већ виђено у земљама које су пришле Унији. То је почетак разводњавања српства.

Да ли је у реду да ометате литургије?

– Ти не разумеш неке ствари. Они служе против својих предака. А ја сам тамо у цркви као опомена њима да наш народ не скрене с пута. А то што се снима је да се види како смо ушли, шта урадили, погледаш, и то је то...

http://www.blic.rs/temadana.php?id=74763