У Светом Писму и код светих Отаца често се помиње "домострој Цркве", тј. изградња Цркве, па би требало то разумети у духовном смислу. Кад почиње градња цркве најпре се постави тврд темељ или "угаони камен", на коме се гради и који држи целу цркву. Зато је речено у Псалтиру и Светом Писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста глава од угла, од Господа тај поста и јест диван у очима нашим" (Пс. 117:22-23). А тај "угаони камен" и темељ Цркве не може бити нико други него Сам Спаситељ и Господ наш Исус Христос.

И дакле, кад се постави темељ или "угаони камен", онда се на њему зида и према њему се равна сво камење и цела црква, а равна се помоћу канапа и виска. Канапом се равна камење по хоризонтали, а виском се равна камење по вертикали, и тако се зида црква. То зидање спољне материјалне цркве указује на зидање унутарње духовне цркве, и могли би то духовно зидање овако разумети: по канапу и хоризонтали равна се и слаже камење међусобно у љубави према ближњем, док по виску и вертикали равна се и слаже камење у љубави према Богу. Тако се виском равна по првој заповести Господњој и по свим врлинама везаним за ту прву заповест, док се канапом равна по другој заповести Господњој и по свим врлинама везаним за ту другу заповест. Али, градња почиње од "угаоног камена", тј. од камена темељца, а то значи: од Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа. То значи, да хришћанин треба своје мисли, жеље и осећања да гради на Христу и да равна према Христу канапом и виском, као што је речено. Уколико човек не гради и не равна свој живот према Христу у својим мислима, жељама и осећањима и својим речима и делима, онда он зида на песку, као што Господ говори у Јеванђељу:

"Сваки дакле, који слуша ове моје речи, и извршује их, казаћу да је као мудар човек, који сазида кућу своју на стени: И удари дажд, и дођоше реке, и дунуше ветрови, и навалише на кућу ону; и не паде, јер беше основана на стени. А сваки, који слуша ове моје речи, а не извршује их, он ће бити као човек луд, који сазида кућу своју на песку: И удари дажд, и дођоше реке, и дунуше ветрови, и навалише на кућу ону, и паде; и распаде се страшно" (Мт. 7:24-27).

Овде је јасно да су искушења потребна да се види: да ли човек равна и зида свој живот на Христу, тј. на "Стени", или зида на песку.

Шта је покајање?

Како би то могли разумети и шта значи то, да човек зида и равна свој живот према Христу? То значи да је Господ на првом месту у срцу човека, пошто је Христос "Угаони Камен" Цркве, Темељ Цркве, и према Христу човек све равна и све чини у свом животу, тј. све зида и равна према Спаситељу Христу. И супротно томе значи све, што човек у свом животу не зида и не равна према Христу, све то мора бити срушено, и то просто речено, зато што није сазидано и поравњано према Христу. Према томе, могли би рећи и шта је покајање. Покајање је рушење свега, што човек није саградио и поравнао према Христу, и затим поново зидање и равнање према Христу. Ако се нешто често руши и зида, онда од те градње нема вајде, него ако се како ваља изгради и поравна према Христу – Темељу Цркве, онда та градња остаје трајна. Код тешког греха потребно је потпуно рушење и поново грађење према Христу, док код лакшег греха потребно је делимично рушење и поново грађење према Христу. А ово је речено да би се разумело, да ако у срцу човека Христос није на првом месту, онда све што човек мисли, жели, осећа, говори и све што ради, све ће то бити срушено, просто зато, што то није изграђено "на Стени" него "на песку". Отуда се разуме зашто је Господ дао две највеће заповести, наиме, да би хришћанин помоћу њих, као помоћу канапа и виска, све изграђивао и равнао према Христу, Који је "Угаони Камен" и "Стена" на Којој се Црква гради. И пошто су две највеће заповести управо о љубави према Богу и ближњему, и заповест је "љубити Бога свим срцем својим", разуме се да Христос треба да буде на првом месту у срцу човека, и да човек све изграђује и равна према Христу Богочовеку. Отуда се разуме савет светих Отаца, да је свакоме потребно покајање и да свако треба да се каје до смрти. Заправо човек треба да се каје док год Христос не буде први у његовом срцу, али не на речима, него на основу испуњавања заповести Господњих. Зато са оним људима, који неће да се кају, треба избегавати и разговор, јер и они сами неће да се кају и ометају покајање другима.

Ко је човеку бог?

Уколико пак, у срцу човека није Христос на првом месту, то значи да човек на првом месту у срцу има неког идола, неког лажног бога, и према њему зида и равна, и то што је сазидао – биће срушено. Јер, ко господари у срцу човека, тај је њему бог и господ; и што господари у срцу човека, то је њему бог и господ. А да човек има идоле у срцу, то се открива и на молитви, јер кад човек стане на молитву, онда се појављују мисли, жеље и осећања, у којима се крије идол, и тај идол стаје испред Бога и омета молитву, тако да човек не може да узнесе своју молитву ка Богу. Први и главни идол, који подржава све остале идоле у срцу, јесте гордост човекова. То је откривено светим Оцима и нарочито јасно Старцу Силуану, како је описано у његовом житију:

"Од дана кад му се Господ јавио протекло је било 15 година. Водећи једне ноћи борбу са демонима и неуспевајући да се чисто моли иако се трудио, Силуан се дигао са столице у намери да врши поклоне. Међутим, пред собом је угледао огромну фигуру демона како стоји пред иконом и чека да му се Силуан поклони. Келија је била пуна злих духова. Отац Силуан поново седе на столичицу, и сагнувши главу, са болом у срцу поче да се моли:

"Господе, Ти видиш, да желим да Ти се молим чистим умом, али ми демони не дају. Научи ме шта да радим да ми не би сметали". У души је чуо одговор:

"Горди увек тако страдају од демона".

"Господе, рече Силуан, научи ме шта да радим да би се моја душа смирила".

И поново је у срцу чуо одговор од Бога:

"Држи ум свој у аду, и не очајавај!""

Тако сама молитва указује да ли је Христос на првом месту у срцу или човек има идола у срцу. Зато је Бог у Псалтиру рекао о јеврејима: "Четрдесет година негодовах на тај род, и рекох: увек заблуђују срцем; тако да се заклех у гњеву свом: да неће ући у покој мој" (Пс. 94:10-11). Јер ако човек има блуд срца преко дана у својим мислима, жељама и осећањима, као што је рекао Бог у Псалтиру, онда ће он сигурно имати блуд срца и на молитви и неће моћи да се сабере на молитви. А блуд срца указује да човек има идола у срцу, и то значи да у његовом срцу не господари Бог, него лажни бог – идол. После гордости други идол је – трбух, као што говори Апостол Павле: "Многи ходе, за које вам много пута говорих, а сада и плачући говорим, непријатељи крста Христова; којима је свршетак погибао, којима је бог трбух, и слава у сраму њихову, који земаљски мисле" (Флб. 3:18-19). Трећи идол је новац и богатство, за које исти Апостол вели: "Умртвите уде своје, који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу жељу (похоту), и лакомство, које је идолопоклонство (тј. љубав према стицању новца и богатства, грабљивост, тзв. љубостјажаније" (Кол. 3:5). И има много других идола, лажних богова, који у срцу стају испред правог Бога. Срце у данашњим људима постало је велико идолиште и игралиште демона. Ако прати човек телевизију, радио, новине, те прозоре у свет који су пуни идола, онда срце сигурно постаје идолиште и игралиште демона. Кад би данас испитивао све људе, и старе и младе, нашао би да су им срца пуна идола и да имају блуд срца, па чак и деца сада имају идоле у срцу и блуд срца. Зато је питање: да ли може неко, било стар или млад, који има идола у срцу и блуд срца, да ли он може достојно да прими и да се причести Телом и Крвљу Христовом? Сигурно да не може. Отуда је разумљиво зашто се по Предању Српске Цркве захтева припрема пред Причест, недељу дана поста и молитве и исповест, да се тиме за недељу дана оборе сви идоли у срцу, почев од гордости, те да човек без блуда срца приступи и причести се достојно светим Даровима. А та припрема важила је и за децу, и таква или краћа припрема потребна је нарочито данашњој деци, која у срцу има свакакве идоле. Један стари свештеник ми је рекао, како је правилно постепено по годинама навикавати децу на припрему за Причест: дете, кад почне да једе тврду храну, после 1-ве године – 1 дан поста, после 2-ге године – 2 дан поста, после 3-ће године – 3 дана поста, после 4-те године – 4 дана поста, после 5-те године – 5 дана поста, а после 6-те године – 6 дана поста и исповест као и одрасли. То је кад дете пређе у 7-му годину и тако се од прве до седме године дете постепено навикава на пост и молитву и припрему за Причест, наиме: колико пуних година – толико дана поста на води и припреме за Причест. Зато је данас потребно испитати и дете, а не само старије, да нема у срцу неког идола и да нема блуд срца, како је речено у Псалтиру. Према томе, основна дужност правог покајника јесте, да обара идоле у срцу да би у њему господарио Господ Бог, и да на првом месту поставља Христа, као једини тврди Темељ, на Коме и према Коме све треба зидати и равнати у животу човека.

Осим Бога и Светац може да буде први у срцу човека

Преп. Серафим Саровски делио је све сестре у Дивјеву у три групе: прве су "сједињене", којима је Христос први у срцу и које су сједињене с Господом; друге су "изабране", које су послушне светом Серафиму и које се спашавају преко њега; треће су "позване", које за бадава једу манастирски хлеб и које се не спашавају него су само позване. Према томе, осим Бога и Светац може да буде први у срцу човека и да се човек спашава преко Светих Отаца и Матера, као што су се "изабране" монахиње спашавале преко светог Серафима. "Кад се праведник једва спашава, нечестиви и грешни где ће се јавити?" (1Пт. 4:18) – каже Апостол Петар. Па би требало опет нешто рећи о новотарцима и њиховом лаком спасењу.

Да ли епископ личи на Христа или на Кајафу?

Старци говоре да је унијатски дух ушао у Цркву и пристају сада на унију са светом и његовим црквама, мислећи да тако спашавају Цркву. Народна изрека: "с ким си, онаки си", увек се доказује на делу, али то бива кад се човек дружи са неким свим срцем и умом својим. Данас новотарци уче по школама да је епископ "христос у цркви", као што је и папа код католика, тако да се моле епископу а не Богу; и кажу да епископ има толику власт, као и папа што има, да он не мора да се моли Богу, него само да заповеда у цркви?! У реду, али он мора да личи на Христа, а не на Кајафу. Нека он као Христос заповеди злим духовима да изађу из ђавоиманих људи, па ако ђаволи изађу, онда ћемо веровати да тај епископ заиста личи Христа. Јер Спаситељ наш заповедао је злим духовима да изађу из ђавоиманих људи и ђаволи су морали да изађу као што стоји у Јеванђељу. На пример, Господ вели:

"И запрети му Исус, говорећи: умукни, и изиђи из њега. И затресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега" (Мк. 1:25-26). "Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човека. И питаше га: како ти је име? И одговори и рече: легеон ми је име; јер нас је много. И молише га много, да их не шаље из оне околине. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. И молише га сви беси, говорећи: пошаљи нас у свиње, да у њих уђемо. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти, уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а бејаше их око две хиљаде: и утопише се у мору" (Мк. 5:8-13).

Нека тако заповеди епископ, па ако ђаволи изађу из бесомучног човека, онда можемо веровати да тај епископ заиста личи на Христа. Међутим, ако епископ нема ту власт над злим духовима, како ће онда имати власт над Духом Светим и над Небеским Силама и Њима да заповеда? У Јеванђељу после Преображења стоји:

"А Исус видећи да се стече народ, запрети духу нечистоме, говорећи му: душе неми и глухи! ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега. И повикавши, и изломивши га много, изиђе; и поста као мртав, тако да многи говораху: умро је. А Исус узевши га за руку, подиже га; и устаде. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: зашто га ми не могосмо истерати? И рече им: овај се род ничим не може истерати, осим молитвом и постом" (Мк. 9:25-29).

Дакле, ако епископи морају молитвом и постом да изгоне зле духове, као што је речено светим апостолима, то значи да они нису "христоси у цркви" него су нижи од Христа, и значи да су новотарци прелашћени у својој гордости. И ако епископи и свештеници и монаси, па и сви верници кад се скупе, не могу да изагнају зле духове из ђавоиманог човека, то значи: или сви они немају довољну и потребну молитву и пост, или пак лаже Господ, Који је рекао: "овај се (зли) род ничим не може истерати, осим молитвом и постом"? Нека покушају да изагнају демоне својом уобичајеном молитвом и постом на уљу, па да видимо: да ли су новотарци заиста већи од Владике Николаја и Богомољаца? Међутим, данас се они не баве таквим "прљавим пословима", него проповедају "високу" теологију без крста, коју преп. Максим Исповедник назива демонском теологијом, и та демонска теологија наравно не изгони демоне. А у време Владике Николаја и Богомољаца молитвом и постом исцељивали су све болеснике, и душевне и телесне, и лечили су најтеже болести, и у Охриду и у Жичи и по манастирима и црквама, о чему има доста сведочанстава.

Гордост новотараца

Први идол, кога треба обарати јесте гордост човекова. Тог идола гордости имају сви новотарци, као и сви јеретици, иначе се не би они правили већи од Владике Николаја и Богомољаца и од многих светих Отаца у средњем веку, и на крају од свих светих Отаца. Јер они од старих светих Отаца узимају само нешто по свом избору, а већи део њихов одбацају, и тако се у суштини праве већи од свих светих Отаца. То је резултат данашњих богословских школа и испуњава се изрека Апостола Павла: "знање надима, а љубав изграђује" (1Кор. 8:1). А то школско знање само надима и не може да изграђује, зато што је то теоретско знање и није доживљено, није то искуство. У суштини сви горди људи су глупи, али им гордост не да да виде своје стање. Тако су новотарци школским изучавањем нашли да је служебник на црквено-словенском језику неисправан, тај служебник, који се вековима користио код Руса и Срба, нашли су да је неисправан? Ето докле доводи "знање које надима", и Бог зна докле ће новотарце довести њихова гордост. Тај стари служебник користило је хиљаде наших светих Отаца и он је освештан вековном употребом по Ави Јустину и Богом је благословен. Тај стари служебник вековима је служио на спасење православним Русима и Србима, и њиме се служила благодатна стара литургија. А да је то тако, свако може из искуства да позна уколико има вере, и то свакако осећа побожан народ.

Литургија је света Тајна и молитва

Због чега данас побожни људи не осећају благодат на новотарској литургији? Пре свега, немају новотарци благослов наших светих Отаца, и не разумеју да је литургија света Тајна и молитва, и да не подлеже њиховом умовању и кројењу. Јер ако је литургија света Тајна, она треба и да буде света Тајна и да се не открива неверницима и полуверницима, којих је сада већина у народу. И ако је литургија молитва, она треба и да буде молитва, а не нешто друго. Литургија је молитва са свештеним радњама, али није слободна молитва, него строго одређена молитва са строго одређеним свештеним радњама и не допушта никакве слободе свештено-служитељу. Зато свештено-служитељ, који нема страха Божјег и молитве, он није достојан да врши литургију и Бог кроз њега не чинодејствује, него ради верног народа уместо њега чинодејствује Анђео Божји, како је откривено неким светим Оцима. Међутим питање је, да ли на литургији новотараца уместо њих служе Анђели Божји, јер побожан народ се жали да не осећа благодат на њиховој литургији. Погледај данашњу литургију многих свештеника и епископа: немарно се крсте, немарно говоре јектеније, немарно врше свештене радње, или све то чине из сујете, да се допадну епископу или народу, и изгледа да они немају страха Божјег.

Сваки епископ и свештеник, као и сав народ, дужан је да се моли на литургији да сиђе благодат Божја и да та благодат буде на спасење хиљадама православних душа, живих и упокојених, чија су имена поменута на проскомидији и ради којих се врши света литургија. Међутим, гледајући многе данашње литургије, рекло би се да многи данас не сматрају литургију за свету Тајну и молитву, и да се ни свештеници не моле са страхом Божјим у олтару. Управо то Духом Светим предвидели су наши свети Оци, да у последње време неће прихватати литургију за свету Тајну и молитву, и зато су одредили "молитву трећег часа" пред освећење Дарова да би њоме приморали свештенике да се макар мало помоле Богу пред освећење Дарова, и наредили су да се у одређено време отварају и затварају двери и завеса, и да се неке молитве говоре тајно, и тако свима дати до знања да је то света Тајна. Јер пред освећење Дарова има кратка молитва, коју свештено-служитељ обично брзо изговори, а затим као папа заповеда Духу Светоме да освешта Дарове. Па да се то не би догодило и да не би то била заповест него молитва, зато су наши свети Оци пред освећење Дарова одредили да се узноси "молитва трећег часа", да би освештавање Дарова било ипак молитва а не заповест. Осим тога, у црквама сада има много слабих верника и кривоверника, који немају страха Божјег и који би на литургију гледали као на неку позоришну представу. Па да се то не би догодило и да не би то била свима видљива представа, зато су наши свети Оци наредили да се у одређено време отварају и затварају двери и завеса, и да се неке молитве читају тајно, и тако свима дати до знања да је литургија света Тајна. Уосталом и на литургији, као и уопште у Цркви, најважнија је благодат Божја, а страх Божји и молитва треба да привуку ту благодат.