ПАТРИЈАРХ КАЖЕ ДА „НЕ ЗНА ЗАШТО ЈЕ СПЦ ВЕЛИКИ СТРАДАЛНИК“

Из дате изјаве би се такође могло закључити да смо ми за некакво сепаратно превазилажење схизме, као да СПЦ (без других Помесних Цркава?) треба да почне (и заврши?) рад на томе. Парадоксално, до сада нам се дешавало баш такво, "сепаратно" урушавање, крњење, ишчезавање, губљење идентитета, преверавање па онда однарођавање, и тиме, наравно, губитак и народа и територија: од Славоније, Горског Котара, Далмације и Херцеговине до Боке.

И какав је то "тренд нових односа" потребан Православној Цркви? New age? 

Ако на ћирилици "није написано велико зло", онда можда јесте мало? И да је велико - какве везе има садржај оног што се пише са културолошком, историјском симболиком и генезом једног писма? Ћирилицом је немачки окупатор писао своје декрете у II св. рату, ћирилицом су комунисти радили своје радње, и у ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ и у СССР, писали осуде и пресуде и цркви и заслужним грађанима, на њој штампали темеље своје идеологије, па ипак ћирилица није постала симбол ни нациста, ни марксизма-лењинизма. 

Ваш брат у Христу Никола

+ + +

Патријарх Иринеј о борби против ћирилице у Хрватској: „Ни у једном писму нема зла“

Патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је у петак у Карловцу, гдје је осветио обновљену цркву Св. оца Николаја у Карловцу да му тешко пада борба дијела хрватског народа против ћирилице.

- У Београду је више латинице него ћирилице, свуда, али нама је стало до нашег писма. Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, па оно што је било добро треба похвалити, а зло назвати злом и то је начин да се међусусједски проблеми уклањају рекао је патријарх новинарима у Карловцу, пренијела је Хина.

- Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго оцијенио је Иринеј одговарајући на питање о отпору дијела хрватског народа постављању двојезичних плоча у Вуковару и истакао да „треба знати да на том писму није написано ниједно велико зло“.

Освећењу обновљене цркве Светог оца Николаја у Карловцу присуствовало је десетак епископа и свешеника, а на свечаној литургији били су званични представници Републике Хрватске, Републике Србије и Републике Српске, као и представници регионалне и локалне власти, Католичке цркве и Исламске заједнице.

На питање како гледа на информацију да ће председник Србије Томислав Николић позвати папу Фрању у Београд одговорио је да је био за то да се папа позове и на недавну велику прославу у Ниш, као и да папа то зна, али тај предлог тада није прихваћен.

- Разлог тога је то што и сада у Србији живи, највише у биједи и невољи, око 250.000 људи који су, не знам да ли протерани из Хрватске или су је напустили. Они некако негативно гледају на улогу цркве око тога, а све се то негативно одражава и на однос према римском папи истакао је Иринеј и поручио да је дијалог нужан и да су учињени одређени помаци.

Потребан је „тренд нових односа јер тамо гдје смо стали у 11. веку, кад је дошло до деобе између Рима и Цариграда, то треба превладати“, рекао је, истичући да је црква Христова једна.

На питање о положају СПЦ-а у земљама насталим распадом СФРЈ, патријарх Иринеј је одговорио да он нигдје није завидан.

- Наша црква је велики страдалник, прије свега из Другог свјетског рата, што се, нажалост, поновило и недавно, а зашто је то тако ја не знам. Само знам даје трагедија у томе што смо ми и једни и други хришћани, нису нам вере непознате, нас везују многе веће истине него што нас деле истакао је српски патријарх.

Није питање да ли ће Православна и Католичка црква радити још више на нормализацији односа између Хрвата и Срба, рекао је патријарх, додајући да су на то позване и треба то да учине.

Извор: Побједа/агенције

http://radiosvetigora.wordpress.com/