У дворишту београдске римокатоличке надбискупије, која је некада била амбасада Аустроугарске царевине, посађено је "Дрво мира" у присуству римокатоличког надбискупа београдског г.Хочевара. Том приликом су изложена и документа повезана са злочиначким нападом велике и моћне царевине Аустроугарске на малу и слабу Краљевину Србију. Ради се о оригиналу ултиматума којим је Аустроугарска желела да потчини и понизи Србију и да јој наметне своју власт. Изложен је одговор председника српске владе Николе Пашића, као одговор на тај ултиматум.

Повод за ово симболично сађење "Дрвета мира" у дворишту београдске римокатоличке надбискупије је и наше сећање о улози Римокатоличке "цркве" у потстицању, промовисању и на утицају на католичку Аустроугарску царевину да започне рат ради уништавања православне Краљевине Србије, српског народа и Српске Преавославне Цркве.

 У данима када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата нико не говори о чињеници да је главни узрочник избијања овог светског рата било уствари настојање Римокатоличке "цркве" да прошири свој утицај на Исток и да сатре Православље.

Познато је да је Аустроугарска држава била римокатоличка империја у којој су Ватикан и Римокатолика "црква" вршили потпуни утицај и потпуну контролу у свим сферама живота, утицали на законодавство и судство као и на целокупну политику државе. Према речима академика М.Екмечића, Римокатоличка "црква" и држава Ватикан су активно суделовали у стварању противсрпске политике Аустроугарске. Папа Пије X је здушно подржао Аусроугарску политику против православних Срба, и подржао је и све злочине које су грађани Аустроугарске (у првом реду Хрвати) починили против православних Срба.

Римокатоличка "црква" је преко својих надбискупа, бискупа и свештенства истовремено организовала у свим деловима Далмације, Херцеговине, Босне, Хрватске и у другим деловима Аустроугарске прогоне, протеривање, пљачкање, силовање, клање, вешање, силовање и друге злочине против невиних православних Срба. Римокатоличка "црква" је објашњавала католицима да су њени највећи непријатељи православни Срби.

Тако је на пример римокатолички надбискуп загребачки др Антун Бауер наредио свим католицима и свим свештеницима у Аустроугарској да истребе православне Србе. Том приликом су рушене и спаљиване православне цркве. Преки суд је осудио 156 виђенијих Срба, међу кјима је било 22 православна свештеника од којих су четворица обешени.

Сам папа Пије X је још приликом свога устоличења показао своју мржњу према Србима и словенима уопште изјавивши да су сви балкански Словени варвари ("tuti quanti barbari"). Овај папа је умро поле избијања Првог светског рата 20. августа 1914. године али га је наследио цардинал Giacomo della Chiasa који је узео ново име Бенедикт XV. Он се још пре избора за папу истакао као непријатељ Срба и иницијатор противсрпске политике Аустроугарске. О томе је доста писао и академик Виктор Новак у својој познатој књизи Магнум Кримен. Овај папа је утицао и на спречавање консолодације руске владе после револуције 1917. године. Успоставио је у Риму посебан институт за борбу против Православља Pontificum Institutum Orientalium Studiorum, а 1928. године основао је и институт Institutum Russorum, ради подршке борби против православних Руса.

Све злочиначке радње Римокатоличке "цркве" против православних Срба су детаљно описане у римокатоличкој штампи и књигама у току и светског рата. Папа Бенедикт XV је сматрао да је рат који води католичка Аустроугарска против православних Срба "праведан рат који води најкатоличкија земља на свету". Амбасадор Аустроугарске у Италији Otto van Rishter је напосао следеће: "Папа у потпуности подржава оштру политику Аустроугарске против православних Срба", а бискупска конференција одржана 2. октобра 1914. године установљава посебну "молитву у време рата" која је у хиљадама примерака разаслана свим аустроугарским војницима и свом католичком свештенству.

 Надбискуп Антоан Бонавентура Јеглич је прогласио Први светски рат за "праведан рат који сам Бог води да би казнио противнике римокатоличке империје и "цркве". Захваљујући тој политици Ватикана и Римокатоличке "цркве" милиони невиних људи су страдали у току Првог светког рата. Захваљујући политици вођеној у Краљевини Југославији после Првог светског рата, у тежњи да се не повреде осећања римокатолика Хрвата који су постали "једно племе јединственог троплеменог народа", о злочинима римокатолика Хрвата против православних Срба се није говорило ни писало, иако се зна да је Хрватска била део Аустроугарске државе. Швајцарски истражитељ др Арчибалд Рајс је јавно говорио и писао о тим злочинима Хрвата. Због такве политике у Краљевини Југославији многе наведене чињенице су остале непознате широј јавности.

Сађење "Дрвета мира" у дворишту римокатоличког надбискупа београдског, у присустви надбискупа г. Хочевара је добар повод да се присетимо на злочиначку политику Римокатоличке „цркве“ пре, за време и после завршетка Првог светског рата.

Фото: ТАНЈУГ

Проф. др Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија