Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дете, људе и стоку, сунце, лебац...

Сведочио сам лажно и скривио грехе на ранијим исповестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.

Кајем се што сам осуђивао и клеветао, срамотио и исмевао друге, што сам грдио и оговарао и слушао кад други оговарају људе и ропћу на Бога, износио сам туђе грехе, а своје сакривао.

Кајем се што сам мрсио средом и петком и у сва четири поста и у друге дане што сам се преједао и опијао и узимао храну у невреме, што сам пушио и дрогирао се.

Кајем се због ленчарења душевног и телесног, лењости за молитву и недолазак у Цркву на службу, због читања некорисних књига и нечитања Светог Писма и Духовних поука, због неслављења Крсне славе и немарног слављења, због лењости и животарења "с туђих леђа".

Кајем се што сам крао, варао, утајивао туђе ствари, што сам отимао и  грабио за себе.

Кајем се што сам среброљубљив и тврдица, што сам себичан и саможив и што угађам себи, а за друге не марим.

Кајем се што сам каматирао и скупо наплаћивао своје услуге, што сам крв продавао и помоћ бедним наплаћивао, што сам тражио дубоко поштовање од људи за учињена дела.

Кајем се што сам био неправедан, што сам криво судио и расуђивао на своју корист, што сам угњетавао сиромахе.

Кајем се што сам завидео другима у њиховим материјалним и духовним успесима, што сам мрзео и презирао људе, што сам се радовао људској невољи и нисам помагао, што нисам говорио са родитељима, комшијама и другим људима.

Кајем се што сам се гордио и узносио над родитељима и што их нисам слушао, што сам грдио Цркву и власт, што сам презирао људе, што сам их псовао и исмевао.

Кајем се што сам се гневио и љутио на ближње, што сам се свађао и препирао и нисам никога слушао, што сам грдио укућане и стоку, што сам исмевао и давао људима ружна имена, што сам псовао и говорио грозне речи и претио батинама.

Кајем се што сам злопамтило и планирао освету за враћање зла за зло, за пакост и злобу.

Кајем се што сам терао жену да абортира, тј. да убија децу - кајем се што сам убијала децу, што сам тукао и што сам тукао родитеље, бабу и деду и друге људе, жене и децу, што сам их мучио својим понашањем и непослушањем: што сам мучио и тукао стоку.

Кајем се што сам тражио помоћ од врачара, гатара, биоенергетичара и надрилекара за себе и децу и напредак у домаћинству: што сам тражио од врачара да комшијама или другим људима нанесу болест, штету, неслогу и слично.

Кајем се што сам живео блудно и распусно: за блудне мисли, речи и дела, за блудна гледања и слушања од чега душа много страда и мир изгуби.

Кајем се што сам вршио прељубе, што сам правио свадбу уз пост и живео невенчано, што сам се тада ненормално понашао.

Кајем се што сам гледао порно-филмове, што сам гадости спроводио у браку, што сам учинио содомски грех и друге гадости, што сам живео развратно и друге наводио да тако раде, што сам замишљао разне развратне односе, па их учинио за новац и за друге гадости које се тешко изрећи могу.

Кајем се што сам једно време пао у неверовање у Бога, што сам после почео криво веровати, што сам био секташ, што сам припадао безбожном друштву.

Кајем се што сам био немилосрдан и тврдога срца, што сам бунтовао против Бога и људи, што сам очајавао и размишљао да се убијем, што сам покушао да се убијем, што сам увек себе оправдавао, а другог окривљавао и што сам се дрско односио према људима и својим родитељима.

За све учињено се кајем и молим Бога да ми опрости.

Опраштам свима који су ме увредили или неко зло учинили.

  

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О ТЕМЕЉУ ЖИВОТА И НАЧИНУ СПАСЕЊА

ПОСТ ЈЕ БОЖЈА УРЕДБА 

Прошле недеље протекле су у знаку почетка Божићног поста, који увек претходи најрадоснијем хришћанском празнику - Рождеству Господа Исуса Христа.

О посту, као темељу хришћанског пута и спасења, говори Његово Преосвештенство, владика рашко-призренски др Артемије (Радосављевић).

Први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве заповести Божје коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају "Од дрвета познања добра и зла не једите", а то је ништа друго до заповест о посту. Ту заповест Адам није одржао и истеран је из Раја. У нарушавању заповести о посту је и први грех. Зато и први подвиг човека којим треба да исцели и исправи први преступ јесте држање поста.

То је Господ показао примером својим четрдесетодневним постом у пустињи а затим дао заповест својим следбеницима рекавши: "Овај зли род ђаволски ничим се не може истерати, осим молитвом и постом". Зато је у нашем народу најтежи грех у последње време недржање поста, а из тог греха ничу и многи други. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења.

Шта значи пост за православног верника?

- Пост за православног хришћанина је једно од средстава која му помажу у изграђивању свог спасења. Пост као уздржавање од извесне врсте хране на неко време постоји скоро и код свих других  религија, и у разним облицима, и то углавном као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и  доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања. О посту се доста говори и у Старом и у Новом завету, што јасно показује да је пост божанска установа и одредба.

Отуда света Црква сматра пост као врло важну и значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног спасења које је Бог поставио пред сваког од нас као крајњи циљ. Пост је, дакле, не само божанска наредба и одредба, него и божански начин живота.

Како је правилно да се пости и да ли је довољан и исправан само телесни пост?

- Телесни пост сам по себи, нити је довољан, нити много користи. Њега мора да прати духовни пост, под којим се подразумева уздржавање од сваког греха, с једне стране, и чињење добрих дела,  посебно дела милосрђа, с друге стране. Кад пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли и срце од страсних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, руке од злих дела и ноге од кривих пута.

Телесни и духовни пост није могуће делити, као што је могуће телом бити сластољубив и душом богољубив. По речима Светог Симеона Солунског: "Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело, да би душа живела док угађања телу убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развију угађањем телу". Према томе, само телесни и духовни пост има велику вредност пред Богом.

Удружен са молитвом, пост представља "два крила којима се узносимо на небо". Пост и молитва су два најача средства у борби против сваког греха

Како се постови могу поделити по времену трајања и строгости?

Пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године, (сем такозваних трапавих седмица када се пост разрешава и у те дане). Једнодневни постови су и на дан Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља (11. септембра по новом календару), на Крстовдан (27. септембра) и навечерје Богојављења (18. јануара).

Вишедневни постови су они које је света Црква установила пред велике празнике и има их четири: Свети Велики (Часни) или Васкршњи пост пред Васкрс, који траје седам недеља, Божићни пост, пред Рождество Христово, који траје шест недеља, Госпојински пост, пред празник Успенија Персвете Богородице (28. августа), траје 15 дана и пост Светих апостола Петра и Павла (12. јула), траје две недеље и више, у зависности од датума Васкрса.

По строгости или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија : потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића, чак и воде, као прва три дана часног поста и Велики петак. Друга категорија је такозвано сухоједеније, када је дозвољено узимање хлеба и воде једанпут дневно, и то после три сата поподне. Следи узимање хране спремано само на води, код нас познат као строги пост пред причешће. Четврта категорија је узимање јела спреманог на уљу, два пута дневно, док је најблажи начин поста исхрана рибом.

 

 Преузето из Православља,

15. децембар 2000. године