Хајде да застанемо за тренутак и погледамо једне мале бројанице, попут оних које плету од црне вуне на Светој Гори. Оне су благослов из једног светог места. Попут толико другог што имамо у Цркви и то је један благослов који је исплео и дао га нама један  брат у Христу или један отац, живи сведок једног живог предања. Црно је боја жалости и туге, а то нас подсећа да будемо трезвени и озбиљни у нашем животу. Научили смо да нас молитва покајања, а нарочито Исусова молитва, може довести до "радосне туге", како је оци називају.

Ми осећамо тугу због наших грехова, слабости и пада према Богу, нашим ближњима и себи самима, али та туга постаје извор радости и одмора који даје Христ, а који нас обасипа Својом милошћу и даје опроштај свима који призивају Његово име.

Бројанице су исплетене од вуне која се добија од оваца, што нас подсећа да смо овце Доброг Пастира, Господа Исуса Христа. Подсећа нас на "Јагањца Бозјег,  Онога који одузима грехе света". На исти начина нам и крст бројаница говори о жртвовању и победи живота над смрћу, смирености над гордошћу, самопожртвовањем светлости над тамом. А ресе бројаница? Њих да користиш да бришеш сузе са очију, а ако немаш суза, нека те подсећају да треба да си жалостан јер немаш жалости. Штавише, мале ресе су украшавале одежде свештеника још од времена Старог Завета. На то нас подсећа свето предање чији смо учесници када користимо бројанице.

Бројанице се плету у складу са предањем чији настанак сеже у далеку прошлост. Можда је једно од најранијих помоћних средстава молитве било прикупљање каменчића или семена, те њихово пребацивање из једног суда у други за време молитвеног "правила" или током великих и малих поклона (метанија). Наводи се чак прича о једном монаху који је смислио да веже једноставне чвориће на конопцу и користити их при свакодневном молитвеном "правилу". Међутим, ђаво је стално разрешавао чвориће на конопцу и ометао труд јадног монаха. Тада се појавио један анђео и научио монаха као да направи посебан чворић, сачињен од више уплетених крстића, како се и данас плету бројанице. Овакве чвориће ђаво није могао да разреши због присуства крстића.

Постоје бројанице разних облика и величина. Већина има уплетен крст између чворића који означава крај, као и неку врсту ознаке попут перли  после сваких десет, двадесет или педесет чворића. Постоји много врста бројаница. Неке су исплетене од вуне или свиле или неког другог скупоценијег или простијег материјала. Друге су направљене од перли или од осушених бобица једне биљке назване "Богородичине сузе".

Бројанице су једна од ствари које се дају православном монаху приликом примања монашког пострига. Даје му се као духовни мач помоћу којег ће као Христов војник морати да се бори против мисленог непријатеља, ђавола. Овај мач користи призивајући име нашег Господа Бога и Спаситеља Исуса Христа и молећи за Његову милост Исусовом молитвом: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног". Ова молитва се може изговарати у скраћеном облику: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", или у проширеном: "Господе Исусе Христе, Сине Бозији и Речи Божија, молитвама Пресвете Богородице и и свих светих Твојих, помилуј ме грешног".

Уз помоћ бројанице се могу изговарати и друге кратке молитве, попут молитве цариника: "Боже, милостив буди мени грешнику", или попут молитве Пресветој Богородици: "Пресвета Богородице, спаси нас", или друге кратке молитве анђелу чувару, појединачним свецима или уопштено свим светим. Уобичајен облик такве молитве је:  "Свети Анђеле / или Свети (име свеца), моли Бога за мене". Замењивањем речи ових кратких молитава у "помилуј нас" или у "моли Бога за нас" или укључујући име или имена људи за које се молимо, можемо користити бројанице приликом молитви за друге. Исто важи и за молитву за упокојене: " Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога".

Када монаси или мирјани држе бројанице у рукама, подсећају се на обавезу да се непрестано моле, по заповести апостола Павла: "Молите се непрекидно". Свако може да држи бојанице у џепу или на неком неупадљивом месту где лако може да их користити незапажен од других, у случају да је боље да се моли у ​​тајности, не привлачећи пажњу других. Бројанице се могу обесити на узглавље нашег кревета, у колима заједно са крстићем или иконом, али и на неким другим одговарајућим местима као  подсетник на молитву и као благослов, као свето и Божије присуство у нашем животу.

Сада ћемо се укратко осврнути на главну сврху за коју су бројанице направљене. Њихова главна сврха је да нам помогну при молитви Богу и Његовим светима. Осим тога што нам служе као стални спољашњи подсетник и благослов, како могу ове мале бројанице да нам помогу да се молимо? Можемо се наравно молити и без њих, а понекад нам могу скренути пажњу при нашем напору да се сконцентришемо на молитву. Имајући ово у виду, хајде да наведемо неколико начина на које нам бројанице могу помоћи.

Понекад је наша молитва топла и лако се молимо. Међутим, понекад нам је ум толико неусредсређен или смо толико узнемирени или нам недостаје пажња, да је практично немогуће да се сконцентришемо на молитву. Ово се дешава углавном када покушавамо да испоштујемо свакодневно молитвено правило. Некада  иде добро, а понекад или можда чешће наши напори изгледају сасвим узалудни. Али пошто смо, како кажу, створени за навике, веома је корисно да одредимо тачно време за свакодневну молитву. Вечерњи сати (не превише касно) пред спавање су добри, јер је важно да се дан заврши молитвом. У јутарњим стима, пробудивши се, такође је добро да започнемо нови дан молитвом. Можемо наћи и током дана погодно време када смо у могућности де се смиримо и сконцентришемо.

Наш покушај је да успоставимо молитву као правило у нашем животу, а не као изузетак. Зато настојимо да нађемо погодно времена кад свакодневно можемо обезбедити мало мира да би се сконцентрисали и окренули очи наше душе ка Богу. Као део овог правила можемо пожелети да прочитамо неке молитве из молитвеника или де се помолимо и нађемо душевни мир на друге начине, као што су читање духовних текстова или размишљањем о догађајима током дана који је прошао итд. Најефикаснији начин да би неко имао користи од молитвеног правила је да редовно изговара Исусову молитву одређен броју пута (Господе Исусе Христе, помилуј ме). Овај број не треба да буде велик и може трајати само петнаест минута. Али то је део нашег дана који припада Богу, неколико зрна соли који ће зачинити сав наш духовни живот. Данас многи лекари препоручују ову праксу ради физичког здравља, а посебно да би се превазишао стрес. Још боље, одредимо неколико таквих малих временских интервала током целог дана и испунимо их непроцењивим благом молитве, које нико не може да нам украде и које се сабира на нашем рачуну на небу.

Ако желиш да одржиш одређен број молитви као део твог свакодневног правила, бројанице ти могу много помоћи. Уз њих можеш изрећи одређени број молитви концентришући се на речи молитве, када их будеш изговарао. Након концентрације твог ума, узми бројанице у леву руку и држи их благо између палца и кажипрста. После, тихо се крстећи, шапући Исусову молитву. Када ти ум достигне већу концентрацију, вероватно више неће бити потребно да се непрекидно крстиш и изговараш наглас молитву. Али ако ти је тешко да се концентришеш, користио је да се крстиш и да шапућеш моливу, као средства да би одржао ум у молитви.

Добро је да се стојиш усправно са погнутом главом, понизног става. Неки желе да подигну увис своје руке с времена на време, тражећи милост. А други сматрају да им више помаже када седе или клече погнуте главе, да би се могли сконцентрисати. Много зависи од самог појединца, од његово здравље и васпитања. Најважније је да се не помераш и да се сконцентришеш на речи молитве понављајући је.

Наравно, треба да одбацимо искушење да брзо завршимо са молитвом. Због тог разлога, неки уместо бојаница користе при молитви сат са будилником, као спољни бојач дужине молитве. Подешавањем будилника неко може подесити одређено време посвећено молитви, не рачунајући при томе тачан број молитви.

Бројанице су такође погодан начин да се изброје нечији велики (земни) и мали (појасни) поклони, који сачињавају негово молитвено правило. То да се прекрстимо, а потом да се сагнемо и додирнемо тло прстима или да клекнемо и да додирнемо челом земљу је древни начин молитве Богу и Његовим светима. Неко може комбиновати ове мале или велике поклоне са Исусовом молитвом и са кратким молитвама које смо претходно поменули. Физички покрет малог или великог поклона (било додиривањем тла прстима или клечањем) може да допринесе жару молитве и да да спољашњи израз нашој молитви, јер се смирујемо пред Богом. То је још један начин спровођења апостолске заповести  да славимо Бога душом и телом.

Многи користе бројанице када одлазе на спавање. Прекрсте свој кревет, узму бројанице, прекрсте се, легну и тихо изговарају молитву док не заспе. То де се будиш са бројаницама између прстију или на твом јастуку ти помаже да започнеш нови дан са молитвом. Али да неко заврши претходни дан тихом молитвом је још бољи начин да се молитвено започне нови дан, а да не помињемо и као припрема за вечни дан, ако нам те ноћи дође сан смрти. Други опет узимају у руку бројанице у тренуцима неактивности, када иду на посао или путују. Било када да се током дана сетиш, узми у руку мале бројанице. Комбинација овог и молитве коју упражњаваш током одређених сати дана ће ти помоћи да се сконцентришеш и молиш неколико пута током дана, без обзира где си и шта радиш.То је важан корак за испуњење заповести о непрекидној молитви.

Свети епископ Игњатије Брајнчанинов указују да су и кратка богослужења у цркви добра прилика за молитву са бројаницама. Често је тешко усредсредити се на речи које се читатају или поје у цркви, па се неко лакше концентрише на своје тихе молитве, било да су оне његове личне које се односе на неке његове посебне потребе, или било да су то молитаве и појања која зна напамет, или било да су то кратке молитве а нарочито Исусова молитва, могу се понављати уз бројанице. У пракси се на овај начин неко може боље концентрисати на богослужење, како каже свети Серафим Саровски. Наравно, када се молимо током богослужења, наша молитва се сједињује са молитвом целе Цркве.

Наш ум је стално заокупљен разним мислима. Не стижемо ни да започнемо молитву, а већ схватамо да нам ум размишља о нечем другом. И у том случају нам бројанице међу прстима могу помоћи да наш ум брже вратимо на молитву. Такође, када окрећући бројанице наиђемо на перлу или крстић, схватамо да ли нам је ум био расејан током молитве. Тако можемо поново да понудимо наше молитве, без размишљања о томе како нам лако пажња скреће са молитве Богу.

Овде смо направили један преглед о великој науци молитве, коју су свети оци назвали уметношћу над уметностима. Постоји обимна и богата литература свих великих људи познавалаца молитве, из свих времена, што може да нам помогне и да нас води при изучавању, уз Божију помоћ, ове највеће и најкорисније од свих наука. Редовно читање Светог Писма, Житија светих и других побожних и духовних текстова нам може значајно помоћи. Књиге као што су "Добротољубље" садрже значајне и надахнујуће савете и упутства, да би неко научио да се моли као хришћанин, јер молитва је суштински део живота неког хришћанина. Изнад свега је потребна благодат Божија у Цркви, посебно кроз свете тајне исповести и причешћа Светим Даровима.

Ово су само неке уводне мисли о томе како треба да користимо бојанице. Али најважније је да неко почне да се моли. Бројанице се не моле саме од себе, иако су неке тако лепе, да могу давати такав утисак. Оне су свакако важно традиционално помоћно средство за молитву, посебно за свакодневно молитвено правило. Основно је да се концентришемо на речи молитве и да нам молитве тече из срца Исусу Христу, нашем Господу и Богу. Ако ти ова мала бројанице помаже да се молиш или те подсећа на молитву, или ти помаже на неки начин да постанеш више молитвен, онда је испунила своју сврху. Довела те је ближе Христу, нашем Богу, и ближе Царству Божијем, јер Царство Божије је у нама.

Превод са грачког Сања Павков

Извор: О бројаницама - Мисли једног светогорског монаха, "Светогорска сведочења", Манастир Ксиропотам, вол. 12-13

Преузето са сајта Манастира Лепавина