Међу историчарима који су учествовали у писању ове књиге, налазе се и наши сарадници, др Зоран Чворовић (писао поглавље о 19. веку у историји Србије) и мр Владимир Димитријевић (писао поглавље о српском Средњем век). Честитамо и на многаја и благаја љета! Уредништво Јелена Гускова Институт за славистику РАН издао је нову књигу о историји Србије. Ауторски колектив радио је под руководством доктора историје, руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове.
Јелена Јурјевна, реците молимо вас, шта вас је подстакло да напишете нову књигу? Сарадници Института за славистику недавно су завршили рад на новој књизи која је по мени прилично јединствена. Она се зове Листајући странице српске историје. Обратио нам се српски бизнисмен Небојша Јанковић, који много година ради у Русији, одлично говори руски и студирао је код нас. Он има много руских колега бизнисмена. Хтео је да им поклони књигу која говори о српској историји и на сонову које би они могли да осете топлину коју увек осећају они који добро и блиско познају историју Србије. Зато смо пристали и написали по мени крајње занимљиву књигу. То је историја Србије од најстаријих времена до наших дана, али у историјским цртицама. На пример, епоха Немањића, процват српског средњег века. Следећа страна је о косовској битци и о турском напредовању на Балкан, о томе како су Срби живели за време турског ропства. Прилично занимљиво овде је поглавље о руским емигрантима који су нашли на Балкану прво привремено уточиште, а затим и стално место боравка после наше револуције 1918. године: са илустрацијама, сликама, именима, презименима... Две главе су посвећене Јосипу Брозу Титу, његовом боравку у Русији и томе како се он посвађао са Стаљином 1948. године (као мала деца). Зато желим да кажем да смо одабрали врло занимљиве епизоде из српске историје, како би било интересантно за читање. А који аутори су радили на књизи? Углавном руски историчари и стручњаци за одређене проблеме. Укључили смо три српска историчара – за оне теме које су у Русији мало разрађене. Да подвучем да су у ауторском колективу само историчари. Зато се књига заснива не на измишљотинама, већ на архивским подацима и на литератури која је описивала ове периоде. Али трудили смо се да сведемо фусноте на минимум, зато што смо покушали да књигу учинимо популарном. Ипак, да ли је књига научно-популарна, популарна или научна? Она је пре научно-популарна. Постоје научне књиге које никада нећеш сести да читаш у фотељи, са укљученом лампом увече, када се умориш. А мени се чини да су популарне књиге оне уз које можеш да се одмориш и сазнаш нешто ново. Наша књига спада управо у тај ред. Она ће бити одличан поклон, моћи ће да се добро представи у разним круговима нашег друштва, и међу политичарима, и међу бизнисменима, и међу студентима, зато што су чињенице изложене у њој веродостојне. И ја, као главни уредник и аутор предговора, и аутор једног од поглавња у тој књизи, стојим иза сваке написане речи. Желим да ваша књига нађе своје читаоце. Између осталог, у каквом је тиражу издата? Књига је издата у неколико хиљада примерака. Она ће се углавном делити библиотекама. Исто као што ће човек који је наручио књигу, поклањати њу својим пословним партнерима. И код нас у Академији наука она ће исто бити. Извор: „Глас Русије“ |